Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Након заплене девизних резерви Венецуеле, а сада и Русије, економски систем успостављен на крају Другог светског рата се убрзано урушава. То је последица свесне воље САД, НАТО, ЕУ и развијених земаља и њихових сателита, а не вољне акције земаља које су погођене овим мерама, или ће то тек постати.
Када земљама БРИКС-а додамо кинески Хонг Конг, Саудијску Арабију, УАЕ и Аргентину долазимо до неког скупа великих економија које нису под апсолутним диктатом развијених земаља које покушавају, са мање или више успеха, да пронађу пут мање зависности од војне, политичке и економске силе са којом развијене земље све чешће и све сложније наступају.
Док се под изнудом траже алтернативе владајућим начинима плаћања, интернету и (дез)информисању губи се из вида колосална суштина: ово је збир земаља који финансирају амерички дефицит па преко њега и амерички војни буџет!
Дефицит у робној размени САД-а у 2021. износио је 1.183,1 милијарди долара а збирна вредност суфицита ових земаља, без Индије и кинеског Хонг Конга, је 1.136,5 милијарди долара. Значи, суфицитом у робној размени оне гомилају доларске девизне резерве, чиме се омогућава штампање долара и финансирање америчке војске.
Збирни удео одабраних земаља у светском извозу био је 26,9% у 2021. а збирни САД и УК 10,1%.
Збирни удео ових земаља у светком увозу био је 22,5% а англо-саксонаца 16,3%. Прве имају суфицит од 4,4% светске робне размене а друге дефицит од 6,2%.
Уместо очајничких покушаја бекства из доларских обвезница и америчког јавног дуга једноставнији принцип био за све ове земље био да свој извоз наплаћују у другим и трећим валутама. Тиме би много јаче уздрмале темеље америчке доминације у односу на покушај бекства и сакривања од најјаче силе.
Друга табела приказује матрицу билатералних токова одабраних земаља и њихов релативни значај за укупну робну размену. Проблем представљају велике вредности извоза Саудијске Арабије (206,1 милијарди долара) и УАЕ (166,7 милијарди долара) које нису разврстане по земљама пласмана. Чак и без ових вредности од 6.006 милијарди долара извоза на тржишта одабраних земаља пласирано је 1.526,7 милијарди што је 25,4% од укупног извоза.
Овде недостаје динамичка анализа: коликом брзином расте извоз у одабране земље у односу на динамику укупног извоза, колико брзо расте удео ових земаља у светском робном извозу, итд.
Највећи релативан значај за извоз ове земље имају код кинеског Хонг Конга, 65,4%, што је логична последица прекомерне трговине матичне Кине са овим специјалним административним подручјем.
Интересантно је обратити пажњу на уделе код Бразила (40,5%) и Аргентине (32,3%) јер они упућују на еманципацију ових латино-америчких земаља од америчке доминације. Узајамна размена Бразила и Аргентине и велика преоријентација на трговину са Кином укинули су уобичајени образац размене север-југ. САД су продавале потрошну робу у замену за сировине потребне за њихову производњу.
Не рачунајући Саудијску Арабију и УАЕ, Русија је имала најмањи удео ових земаља у укупном извозу (18,8%) што под притиском санкција развијених земаља изискује изузетно брзу трговинску преоријентацију. Санкцијама и уништавањем северних токова Запад ће им у томе, против руске воље, помоћи.
Код увоза Кина има најмањи удео ових земаља (19%) и то је и логичној јер се кроз своју увозну тражњу поставља као нови мотор светске економије. Борба против вируса COVID-19 у Кини успорила је тај процес кинеске моторизације, али је он немогуће зауставити. У односу на санкције Русији, Кина је ипак превише велика и сукоб са њом би уништио светску економију каква данас постоји.
Русија је овде опет земља која има најмањи удео одабраних земаља у укупном увозу (28%) што говори о моћи „другорусијанаца“ или случајних Руса, а којима је све што купе са запада добро, и што је домаће не ваља, а мање је добро и из трећих земаља.
Бразил са 48,1% и Аргентина са 45,7% од укупног увоза указују и овде на њихову еманципацију од развијених земаља, бар када је робна размена у питању.
Трећа табела показује највеће извозне токове између одабраних земаља. Мотив за ову кратку анализу било ми је изненађење да Бразил извози у Кину робу у вредности од 87,9 милијарди долара и жеља да проверим има ли билатералних токова у већем износу. Ако искључимо кинески Хонг Конг већа вредност извоза постоји само из Кине у Индију у износу од 97,5 милијарди долара.
| Највеће вредности извоза из/у, у хиљадама $ | |
| Кина, Хонг Конг – Кина | 401.960.067 |
| Кина – Кина Хонг Конг | 348.969.298 |
| Кина – Индија | 97.510.656 |
| Бразил – Кина | 87.907.888 |
| Русија – Кина | 68.679.248 |
| Кина – Русија | 67.550.055 |
| Кина – Бразил | 53.612.224 |
| Кина – УАЕ | 43.818.295 |
| Кина – Саудијска Арабија | 30.321.535 |
| Индија – УАЕ | 25.446.639 |
| Индија – Кина | 23.036.597 |
| УАЕ – Саудијска Арабија | 21.831.088 |
| Кина – Јужна Африка | 21.115.297 |
Да поновимо уводни податаке удео одабраних земаља у светској робној размени је око 25% и да додамо да је удео узајамног увоза у светском је 6,95% и узајамног увоза у светском 6,35%. То значи да ове земље лако могу да истисну долар и евро из готово 7% светске трговине и да крену ка једној четвртини светске робне размене. Могу ићи и до половине повећањем броја земаља и укључивањем великих економија попут Мексика, Индонезије, Турске, Нигерије, Египта и других.