Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ
(1921 – 1949)
Прошлост у будућности
Пише: Бранислав ГУЛАН, публициста и књижевник
Књига др Милорада Стаменовића, која говори о здравственом задругарству у Србији у прошлости (јер га данас нема) ново је штиво на просторима Србије. Посебно похвално је то што је он као млад истраживач завирио у прошлост Србије, пронашао ову тему и зналачки је истражио и обрадио. Заинтересованима за задругарство у Србији ,,отворио је очи“ на ову тему која ће вероватно добити своје место у Србији.
Милорад Стаменовић се са овом темом јавио када је и аутор ових редова дочекао да се после пола века бављења задругарством у Србији, пре свега, земљорадничким, почела бавити Влада Србије и сам њен председник. Да су то озбиљно почели да раде говори и то да су за две и по године бављења овом темом помогли 155 задруга у Србији са новцем од 1,7 милијарди динара. То значи да су помогли рад 155 малих задружних предузећа у Србији и живот 6.120 породица! Ова тема појављује се у Србији баш кад је у току и рехабилитација и враћење поверења у задругарство. Зато мислим да ће и задругарство у здравству наредних година добити заслужено место, како у опоравку, тако и у јавности. Дакле, то је (старо) ново на просторима Србије, јер о овој теми се до појављивања младог истраживача и аналчитичара Милорада Стаменовића готово ништа није чуло. И сам аутор ових редова га је на почетку његовог истраживачког рада усмеревао на нешто чега нема у јавнсоти, а Милoрад је пронашао да се бави задравственим задругама у давном времену. Истовременo указуje да то треба и у будућности СРбије. Јер, сваком селу је потребан лекар, амбуланта, апотека…
Истраживач и научни радник М.С, уводи нас у задругарство у прошлости, које треба да буде и у нашој будућнсоти. Заитнересовганјим за ову тему он просто отвара видике и одједном почињу да се интересују за ову тему. На основу што је истражио у прошлости простоотвара видике и предлаже штаљ треабг хитно да се чини и у овој реафирмацији задругарства.
Зашто је и ово заругарство било запостављено протеклих седам деценија – јасно је М.С. и аутору ових редова, као и онима који се баве задругарством. Аутор ових редова се за повратак задругарства у Србији боре више од пола века и сад је дочекао да су његови предлози коначно прихваћени. Милорад СТаменовић то наставља али са здрваственим задругарством. А, задругарство није било прихваћано због тога, што су нове власти, после демократских промена у Србији 2000. године, све оне који су слагали за њега проглашавали рецидивима прошлости за данашње савремено доба. Резултат таквог става је да данас у Србији немамо ниједну здравствену задругу! Нема ни штедно кредитиних задруга на којима почива светско задругарство. Зашто? Знају истраживачи у овој области. Јер, то још увек не желе актуелне власти!
Дакле, Милорад Саменовић као млад истраживач и аналитичар се храбро упустио у једну запостављену тему и први корак му је веома успешан. Зато мислим да ће и ова тема у будућности добити значајно место. Јер, и држава је после више од пола века чекања увидела да јој је итекако потребна ова тема и здравство на селу. Надам се да ће то дочекати и житељи на селу где се налази половина становништва Србије. Држава, односно владајућа партија, сад хоће да помогне селу, али ту прво помаже и себи самој, Јер се ту налази велики број гласачког тела. А, ту се налази и велики борј гласова који доприноси владајућој гарнитури да опет победи на изборима. Дакле, корист може бити вишеструка. Бољи живот на селу, веће запошљавање, а власт ће са таквим потезима себи обезведити значајан број гласова на изборима.
Аутор је члан:
*ЧЛАН НАУЧНОГ ДРУШТВА ЕКОНОМИСТА СРБИЈЕ;
*ЧЛАН НАЦИОНАЛНОГ ТИМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ;
*ОД 2011. ДО 2018. ГОДИНЕ БИО ЈЕ РЕДОВАН ЧЛАН АКАДЕМИЈСКОГ ОДБОРА ЗА СЕЛО САНУ ГДЕ ЈЕ И ПОКРЕНУО ПРОБЛЕМ ЗАДРУГАРСТВА. УРАДИО ПУБЛИКАЦИЈУ ,,ЗАШТО И КАКО ОСНИВАТИ ЗАДРУГЕ“. ТО ЈЕ БИО НАЈВЕЋИ ТИРАЖ (50.000 ПРИМЕРАКА) НЕКОГ ШТАМПАНОГ ШТИВА У СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА И УМЕТНОСТИ;
* ЗА РАД У ОВОЈ БОАЛСТИ ДОБИТНИК ЈЕ ВИШЕ ДЕСЕТИНА ПРИЗНАЊА У ЗЕМЉИ И СВЕТУ;
* ЈЕДАН ЈЕ ОД НАЈЦИТИРАНИЈИХ ИСТРАЖИВАЧА У ОВОЈ ОБЛАСТИ У ЗЕМЉИ И СВЕТУ;
* ТРОСТРУКИ ЈЕ ДОБИТНИК НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО У ОВОЈ ОБЛАСТИ;