ZDRAVSTVENE ZADRUGE, SVET I SRBIJA

Klasični hibridni modeli zadruga
Moderni koncepti zdravstvenog zadrugarstva predstavlјaju klasične ali i hibridne modele zadruga koje su pronašle svoj put u ostvarivanju interesa zadrugara. Podaci međunarodnog zadružnog saveza ukazuju na značajan trend rasta u broju zdravstvenih zadruga, zadrugara ali i usložnjavanju usluga u velikom broju država. Danas, najveće zdravstvene zadruge na svetu ostvaruju godišnji bruto promet preko milijadu dolara. Primer dobre prakse u Srbiji je i trenutno aktivna zdravstvena zadruga „Zdravlјe“ iz Čačka čija je pretežna medicinska delatnost opšta medicinska praksa
Piše: Branislav Gulan

Zdravstvene zadruge su se pokazale kao veoma značajan segment u okviru organizacije zdravstvenog sistema kroz istoriju Srbije. Još u Kralјevini Srbiji su se pokazala dva modela zdravstveno zadružne organizacije: prvi – model zadruga osnivan pri zemlјoradničkim zadrugama kroz tzv. bolničke fondove, i drugi – osnivanje zdravstvenih zadruga kao nezavisnih organizacionih entiteta (po svom obliku potrošačkih i nabavno-prodajnih zadruga). Razlozi za osnivanje zdravstvenih zadruga su se, pre svega, ogledali u njihovom anticipiranom, a kasnije i potvrđenom značaju za ruralne sredine u Srbiji pre i nakon Prvog svetskog rata, pa sve do 1949. godine kada su abolirane. Dr Gavrilo Kojić se smatra osnivačem zdravstveno zadružnog pokreta, a Kralј Aleksandar Prvi Karađević je bio deklarisan za prvog zdravstvenog zadrugara u periodu nakon Prvog svetskog rata. Još 1895. godine, na Prvom kongresu zemlјoradničkih zadruga je pokrenuta i inicijativa za osnivanje zadružnih entiteta za pružanje zdravstvene zaštite. Iste godine je osnovan i Međunarodni zadružni savez, a Srbija je bila jedna od 13 država osnivača, kaže dr Milorad Stamenović, naučni saradnik, projektni menadžer u medicini. Jedan primer dobre prakse u Srbiji je i trenutno aktivna zdravstvena zadruga „Zdravlјe“ iz Čačka čija je pretežna medicinska delatnost opšta medicinska praksa. Nјihova delatnost zasnovana na stručnosti je doprinela uspešnom radu za velike prehrambene proizvodne lance za koje su radili studije uticaja proizvoda na zdravlјe i promene receptura u okviru prehrambenog asortimana.
Moderni koncepti zdravstvenog zadrugarstva predstavlјaju klasične ali i hibridne modele zadruga koje su pronašle svoj put u ostvarivanju interesa zadrugara. Podaci međunarodnog zadružnog saveza ukazuju na značajan trend rasta u broju zdravstvenih zadruga, zadrugara ali i usložnjavanju usluga u velikom broju država. Kroz organizaciju se uspostavlјao obrazovni i propagandni model koji se ogledao i u okviru „domaćičkih tečajeva“ i organizacijom sektora „Zadrugarke“ koji su značajno doprinosili obrazovanju i usmeravanju žena ka povećanju kvaliteta života i rada i podsticanju veština i preduzetničkog duha, a posebno u ruralnim oblastima. Treba pomenuti i omladinske zadružne centre koji su osnivani sa cilјem sticanja znanja i veština kod omladine, a u kontekstu održavanja higijene na imanjima i produktivnosti proizvodnje – zdrave hrane. Model zdravstvenog zadrugarstva je bio prepoznat u svetu i određeni segmenti srpskog organizacionog modela i iskustva su bili prenošeni u brojne razvijene države sveta’’, ukazuje Stamenović.

Moderne zdravstvene zadruge u svetu

Podaci međunarodnog zadružnog saveza ukazuju na značajan trend rasta u broju zdravstvenih zadruga, zadrugara ali i usložnjavanju usluga u velikom broju država. Danas, najveće zdravstvene zadruge na svetu ostvaruju godišnji bruto promet preko milijadu dolara (npr. Helt Partners iz SAD; Fundacion Espriu iz Španije i Unimed iz Brazila). Tokom pandemije KOVID19, zdravstvene zadruge su ponovo ukazale na značaj solidarnosti kao „deficitaran“ u savremenom društvu. Pokazale su se kao otporne organizacije koje se lako reorijentišu u novonastalim teškim okolnostima za poslovanje i pokazuju inovativnost. Primerima italijanske zdravstvene zadruge „Guliver“ (zapošlјava 1.950 zaposlenih i pruža 353 usluge), Indijskih zdravstvenih zadruga „SEVA“ i Kolumbijske zdravstvene zadruga KOMEVA, se može videti brza i inovativna transformacija ka novim potrebama pacijenata i njihovih porodica u okvirima kliničkih, gerontoloških i drugih usluga koje pružaju (npr. inovativni načine snabdevanja; fokus na ranjive grupe i pružanje podrške van standardnih radnih okvira; pravlјenje e-aplikacija za komunikaciju u gerontološkim centrima; mali broj zaraženih u poređenju sa ostatkom zdravstvenog sistema; pravovremeno reagovanje usled dobre komunikacije sa članovima zadruge u cilјu razumevanja novonastalih potreba i dr.).

Inicijativa za formiranje zdravstvenih zadruga je predata Odboru za zdravlјe Narodne Skupštine Republike Srbije tokom 2020. godine, sa cilјem da se zdravstveno zadrugarstvo promoviše kao organizacioni model od značaja za doprinos osnaživanju i održivosti zdravstvenog sistema Srbije, Stamenović i dodaje: Ova inicijativa je podržana od strane Međunarodnog Zadružnog saveza, a interes za ovu inicijativu je pokazala i Međunarodna Organizacija rada pored brojnih domaćih stručnjaka i institucija. Kada se razmatraju današnje potrebe za održivom i kvalitetnom zdravstvenom zaštitom u ruralnim oblastima Srbije ali i demografski faktori (npr. inokosna domaćinstva), niske prosečne zarade, otežana dostupnost zdravstvenoj zaštiti i ostalom, mogu se predložiti različiti modeli zdravstvenih zadruga u zavisnoti od potreba koje često mogu biti intersektorske prirode (u pogledu nadležnosti institucija). Naime, od značaja je podići stepen dostupnosti u pružanju zdravstvene zaštite na svim nivoima, jačanje sektora prevencije i kurative ali i zdravstvenog obrazovanja, dodaje naš sagovornik.

Kako u Srbiji zadruga da bude samoodrživa

Da bi novoformirana zdravstvena zadruga (primera radi, radnička po tipu) u ruralnim oblastima postala finansijski održiva, važno je da postoji i podrška države u vidu subvencija koje bi finansirale razliku u ceni između cena zdravstvenih usluga u javnom sektoru i tržišnih cena koje omogućavaju finansijsku stabilnost i osnov za dalјi razvoj zdravstvenih zadruga u ruralnim oblastima. Ovakav model može biti opredelјen na nivou rejona, a visina subvencija države bi trebalo da bude niža od troškova koje bi javni zdravstveni sistem utrošio da reši dugogodišnje i nagomilane probleme, ukazuje Stamenović. Kost-benefit analize za pacijente treba da budu uklјučene i da ukazuju na visoke stope obolјenja od hroničnih nezaraznih bolesti kao i stope smrtnosti, sprečenost za rad i ostalo). Sekundarni cilјevi se mogu ogledati u većoj preduzetničkoj aktivnosti zdravstvenih radnika, povratku specijalizovanih stručnjaka sa visokim primanjima u ruralne oblasti, sprečavanje emigracije medicinskog i nemedicinskog stručnog kadra… Da bi se pravilno targetirale oblasti koje je važno razvijati u zdravstvenom sistemu Srbije, Ministarstvo zdravlјa bi zajednički sa povezanim entitetima moglo predlagati oblasti od značaja za razvoj zdravstvenog sistema, a koje su deficitarne i u tim oblastima bi trebalo forsirati razvoj zdravstvenih zadruga kao korektivnog faktora na tržištu.

Inovacije i zdravstvo

Važno je da se domaća naučna delatnost u medicini razvija i primenjuje u praksi, a posebno u oblasti inovacija gde upravo zdravstvene zadruge mogu da ostvare doprinos. Imajući u vidu da se u istraživanja u farmaceutsku i biotehnološku industriju ulaže više nego u druge industrije poslednjih godina, zadrugarstvo može da ponudi konkurentan i efikasan oblik organizacije koji bi dalјe plasirao našem i inostranom tržištu i inovacije iz ovih oblasti ili i specijalizovane usluge za brojne industrije ili pacijente. Ova industrija ima visok stepen tehnološkog razvoja i nudeći specijalizovane usluge ostvaruje visoke stope profita što sa sobom nosi i razvoj ne samo zadruge i broja zadrugara već i značajan socio – ekonomski efekat koji je karakterističan za zadruge. Osim ovih modela, važno je razmotriti i zdravstvene zadruge u oblasti apotekarstva, preventive i kurative ali i zaštite životne sredine.

Od značaja je i model prepoznat u svetu koji zahteva postojanje razvijenih, finansijski snažnih, složenih zemlјoradničkih zadruga ili federacija zadruga gde bi se omogućilo formiranje zdravstvenih zadruga zarad povećanja kvaliteta zdravstvene zaštite zadrugara.

Važno bi bilo da se i Srbija uklјuči u globalni trend razvoja zdravstvenih zadruga čime bi doprinela održivijem, a samim tim i stabilnijem i efikasnijem zdravstenom sistemu, omogućavajući (kroz zakone i propise, stimulanse) razvoj još jedne značajne organizacione forme na tržištu.

                                                 (Autor je publicista)