Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је објавио саопштење о узроцима и учесталости смрти у ЕУ у 2016 (линк). У тој години је умрло 5,1 милиона људи, што је тачно 1% од укупног броја становника и за 80 хиљада мање него у 2015. Једна трећина је умрла млађа од 75 година (1,7 милиона, 33%), 1,5 милиона између 75 и 85 (29%), и 1,9 милиона старијих од 85 година (38%). Највећи број је умро од болести срца (1,8 милиона) док је 1,3 милиона умрло од рака, што је 36% и 26% од свих смрти.
Највећу стопу смртности имала је Бугарска, 1.602 на 100.000 становника, а следили су је Латвија, Румунија, Литванија и Мађарска.
Србија је имала готово идентичну стопу Бугарској (1.571) и била је у европском врху по овој статистичкој појави. Већу стопу смртности мушкараца (1.828 у Србији) од Србије имали су Бугарска, Латвија, Румунија, Литванија и Мађарска, док је код жена Србија била на убедљиво првом месту у Европи.
Готово 90% разлике у стопи смртности између Србије и ЕУ објашњава умирање од срчаних обољења. Код половине од узрока смрти Србија има нижу стопу од просечне за ЕУ. То је делом и последица знатно краћег живота у Србији у односу на скоро све европске земље. На пример, у Србији је знатно нижа, скоро три пута, смртност од деменције. То је логично уколико у ЕУ 38% становништва умире старије од 85 година, док је у Србији овај проценат знатно нижи.
Стопа смртности млађих од 65 година у ЕУ је 206 на 100.000 и дупло је већа код мушкараца (276) у односу на жене (138). У Србији је стопа 321 (430 мушкарци и 218 жене) и већу просечну стопу имају у Литванији, Румунији и Бугарској.
Стопа смртности старијих од 65 година је у Србији највиша у Европи и износи 6.732 (у Бугарској је 6.669).
