Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је објавио саопштење о стопи незапослености по степену образовања (линк) уз наслов „Више образовање, нижа стопа незапослености“. И код нас важи то правило, али уз знатно мање разлике у стопама, па имамо само за 5,3% већу стопу назапослености код лица без средње школе, 126,7% већу код лица са средњом школом, и за 161,9% код лица са факултетом.
У све три категорије образовања незапосленост у ЕУ расла је до 2013. и од тада се смањује. У 2018. није била нижа него у 2008, али је то постала у 2019.
За Србију постоје упоредиви подаци од 2014. и стопа незапослености се од те године смањује у све три категорије образовања.
Код лица без средње школе стопа је у ЕУ износила 13,2% а у Србији 13,9% што је нижа стопа од зоне евра (14,8%). Девет земаља ЕУ имало је већу стопу незапослености од Србије: Бугарска, Грчка, Шпанија, Француска, Италија, Летонија, Литванија, Словачка и Шведска.
Стопа незапослености код лица са средњом школом износила је 6% у ЕУ и 13,6% у Србији. Већу стопу у ЕУ од Србије имале су само Грчка и Шпанија.
Стопа незапослености лица са факултетом износила је 4,2% у ЕУ у 2018, а у Србији 11%. Већу стопу од Србије ЕУ имала је само Грчка. Чешка (1,2%), Мађарска (1,5%) и Немачка (1,9%) имале су мању стопу од 2% код лица са факултетом.
Када наше податке раздвојимо на мушкарце и жене долазимо до више стопе незапослености жена, што је у већини земаља случај (немам кад да проверавам Словенију, али претпостављам да је тамо већа код мушкараца), али само код средњег и факултетског образовања. Код незапослених без средње школе мањи је број жена и нижа је стопа њихове незапослености.
У 2018. је дупло већи број жена са факултетом био без посла него жена без средње школе!
То је последица најбржег пада броја незапослених жена без средње школе након 2014 (за 37,2%) и најспоријег пада код жена са факултетом (за 15,2%).
Мушкарци су у овој динамици у средини, исто најспорије опада незапосленост код лица са факултетом (-22,7%), али брже код оних са средњом школом (-35,7%) него без ње (-32,7%).
