Srbi narod najzdraviji?

Евростат је објавио саопштење о ограничењима за рад услед субјективног осећаја мало или озбиљно нарушеног здравља. Према субјективном осећању у Летонији, Естонији и Словенији имају највећи удео становништва са осећајем здравствених проблема, док најмањи удео имају у Малти, Шведској и Бугарској. Жене имају већи осећај здравствене угрожености од мушкараца.

Евростат има податке и за Србију и овде смо ограничили старост од 16 до 64 година (на графикону Евростата подаци су за 16+). И имамо се чиме лепим изненадити: Србија, након С. Македоније и Малте има становништво са најмањим уделом оних који се сматрају здравствено ограниченим! У просеку је то било 7,9% становника у 2018, код мушкараца 7,4% а код жена 8,5%. Пратимо правилност да се жене сматрају болешљивијим од мушкараца а мушкарци су болешљивији од жена само у Пољској, Кипру, Хрватској и у Естонији. Највећу релативну разлику на штету жена имају у Исланду, Данској, Норвешкој и у Холандији. Пошто је Србија по овом показатељу у друштву С.Македоније и Бугарске ови субјективни осећаји о здрављу буде сумњу у погледу лакоће добијања отказа, ниских надокнада за време боловања, високих трошкова лечења у односу на личне приходе и ниво здравствене заштите и државног покрића трошкова, квалитета здравствених услуга, чега још?

Да је субјективни осећај доброг здравља последица страха од могућег губитка посла и прихода не потврђују подаци о субјективном осећају по доходовним групама. У свим земљама постоји очигледна, статистички значајна, правилност да се осећај здравствене угрожености смањује са повећањем прихода. Стога би у Србији требало да имамо највећи удео здравствено угрожених у Европи (у складу са просечно најкраћим трајањем живота, уз суседну сиротињу). Србија у трећем квантилу, значи код оних који се налазе у просеку примања има убедљиво најнижи удео здравствено угрожених, док су у осталим квантилима Малта и/или Северна Македонија испод ње.