Евростат је објавио саопштење (линк) о томе како становништво лично процењује сопствено здравље. Према саопштењу 7 од 10 становника уније, старијих од 16 година, сматра своје здравствено стање добрим и веома добрим док само 8% сматра лошим или веома лошим.
У бази података има и Србије, а има и подела на велеградове, градове и рурална подручја. Интересантно је да док се за рурална подручја увек везује и појам здравља у готово свим земљама најмањи удео здравих је у њима. То је вероватно последица старосне структуре, јер највећи број млађег становништва гравитира ка градовима и велеградовима док су свуда у руралним срединама преовладава остарело становништво. Исто тако, интересантно је да се у свим земљама (изузев у Ирској) мушкарци осећају здравијим од жена, што такође може бити последица веће просечне старости жена.
Србија се са 54,5% особа које се сматрају здравим и веома здравим налази при дну листе и лошију перцепцију о сопственом здрављу имају само становници три балтичке земље и Португалије.
У Србији је разлика у корист мушкараца (58,5%) у односу на жене (50,8%) релативно велика – 7,7%. Већу разлику мушкарци у односу на жене, у погледу осећаја да су здрави, имају само у Румунији (10,4%), Латвији (10,2%), Португалији (9,6%) и Литванији (9,4%).
Осећај доброг здравља у Србији, као и готово у свим земљама, релативно је највећи код становништва у велеградовима, незнатно је мањи у градовима и нагло се смањује у сеоским срединама где се мање од пола становништва осећа здраво или веома здраво.
У овој подели према нивоу урбанизације понављали бисмо исте земље у којима се мање људи осећа здраво него у Србији, па ћемо избећи понављања.