Nismo pali, jer padu nismo skloni

Након Бугарске Србија има најмањи удео умрлих услед пада са висине. Да ли је то последица мањка високих зграда, па услед тога и недостатка перача прозора, није нам познато. Словенија нема високоспратнице у већем броју од Србије, али има за 38% већи број умрлих услед пада. Релативно посматрано, Словенци 7,1 пута чешће умиру на овај начин од Срба. У врху листе је и Хрватска у којој је три пута више људи на овај начин окончало живот, што је шест пута чешће него у Србији.

У ЕУ мушкарци и жене готово једнако бирају овај начин смрти – падом, јер је на 100 мушкараца на овај начин умрло 99,1 жена. Хрватице су рекордерке јер за 48,6% више умиру на овај начин од мушкараца, па следе Холанђанке и Швајцаркиње пре Словенкиња. Наше жене немају склоности да на овај начин буду равноправне са мушкарцима па је 40% мање жена од мушкараца који за смрт бирају пад. Већу неравноправност од наших жена имају у Румунији, Бугарској, Кипру, Чешкој и Литванији. Апсолутну равноправност имају у Белгији и на Малти где је идентичан број умрлих мушкараца и жена падом.