Javni izdaci za zdravstvo u Evropi, 2008-2017.

Јавни издаци за здравство, према подацима из базе Евростата, повећани су за 26,2%, у периоду од 2008 до 2017, са 808,2 на 1019,7 милијарди евра. Старење становништва је и након 2017 утицало да се овај раст трошкова настави, а пандемија вируса COVID-19 утицаће на даљи раст ових трошкова и у будућности. Просечни јавни трошкови за здравство по становнику повећани су за 24,4%, са 1.839 на 2.287 евра. Њихов удео у БДП-у повећан је са 7,3% на 7,8%.

У Србији су, у истом периоду, издаци смањени за 11,1%. Већи пад издатака од Србије имали су само Кипар (-13,1%) и Грчка (-40%!), док је још и Шпанија имала смањење издатака (-3,2%). Бугарска је повећала издатке за 54,3% са 1,6 на 2,4 милијарди евра па је Србија у 2008. имала за 35,1% веће издатке од Бугарске, док је у 2017. имала мање за 22,1%.

У 2008. је 8 земаља имало мање јавне издатке за здравство од Србије (не рачунајући Црну Гору, С.Македонију, БиХ и Албанију), док је у 2017. мање издатке имало само 5 земаља: Исланд, Естонија, Летонија, Кипар и Малта. Луксембург, Бугарска и Литванија су у 2008. имали мање издатке од Србије, али су у међувремену повећале изнад вредности у Србији.

Србија је смањила издатке по становнику са 288 на 266 евра. У односу на просечне издатке по становнику у ЕУ српски су спали са 15,7% на 11,7% од те вредности. Мање издатке по становнику у 2017. имала је само С. Македонија док су у 2008. имале и Бугарска и Румунија.

Србија је једина имала у 2017. удео издатака за здравство од 4,8% БДП-а. Већи удео имале су 24 земље а мањи 9.

Издаци за здравство су смањени у Србији за 1,1 структурни поен и већи пад издатака имале су само Грчка и Ирска, прва због смањивања издатака, а друга услед бржег раста БДП-а од издатака за здравство.