Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима Евростата (линк) у 2017 години је 39,9% особа узраста од 30 до 34 године (1983-1987 годишта) завршило факултет. То је значајно повећање у односу на 29% 11 година раније. У Србији је у 2017 овај удео факултетлија износио 31,4% и повећан је са 20,5% у 2010.
Мањи удео факултетски образованих у 2017. од Србије имало је пет земаља и то: Македонија, Хрватска, Турска, Италија и Румунија. У наредним годинама можемо очекивати да ће Турска имати већи удео од Србије, јер је 2010 имала само 15,5% факултетски образованих, а за само 7 година удео је повећан на 27,3%.
Интересантно је да су Немачка и Црна Гора имале идентичних 34% са факултетом у 2017. Овде би као образложење могли да послуже расистички вицеви: мали проценат Немаца са факултетом (мањи од просека ЕУ) последица је њихове љубави према раду – не уче да би што пре радили и зарађивали, док је код Црногораца он последица одбојности према раду – више уче да не би радили.
Од Србије већи удео факултетски образованих у одабраном узрасту има 29 земаља, а зашто је тако, немамо расистичких вицева за образложење. Народна „учи школу да не би радио“, не објашњава овако мали удео образованих у укупним генерацијама 1983-1987.
