Zaposlenost u Srbiji, prvo tromesečje 2018

Када нека статистичка појава, попут броја запослених, опада пуних 27 година (од 1989 до 2016), лепо је похвалити заокрет и не пробирати шта је у појави и даље лоше (где и даље опада запосленост, на пример, или, да ли се смањују реалне зараде у неком сектору). У другом тромесечју 2016 започео је раст броја запослених и он је стабилан, уз деловање сезонског фактора који не можемо оценити на основу кратке временске серије од 10 тромесечних података.

У првом тромесечју 2018. у Србији је било запослено 2.011 хиљада лица (без индивидуалних пољопривредника) и број је повећан за 7.069 лица у односу на последње тромесечје 2017, а за 74.072 лица (+3,8%) у односу на прво тромесечје 2017.

Највећи пораст броја запослених, у односу на крај 2017, имала је прерађивачка индустрија, за 5.701 лица. Унутар прерађивачке индустрије највећи пораст имали су производња моторних возила и приколица (за 3.448), производња металних производа, осим машина (1.259) и производња електричне опреме (1.252). Међу осталим делатностима највећи раст имали су: заштитне и истражне делатности (3.034), делатност припремања и послуживања хране и пића (1.967) и делатности запошљавања (1.726). Број запослених највише је смањен у трговини на велико, осим трговине моторним возилима (за 2.715 лица) и у складиштењу и пратећим активностима у саобраћају (2.544).

Посматрано по областима Србије највећи раст броја запослених имала је Војводина (3.484, у томе у прерађивачкој индустрији за 4.702 лица), испред Београда (3.054) и Региона Шумадије и Западне Србије (1.177) док је у Региону Јужне и Источне Србије смањена запосленост за 646 лица.

Запосленост у услугама смештаја и исхране повећана је у свим регионима у Србији што је вероватно последица строжих контрола инспекције рада, у погледу рада на црно, него што би могло бити услед процвата туризма и раста стандарда локалних потрошача.