Однос броја запослених према збирном броју пензионера и незапослених

У приложеним табелама су подаци о броју становника и запослених из 2019. Број пензионера је из јуна 2020, а број незапослених је из септембра 2020. Међутим, бројеви су пензионера и незапослених лица релативно стабилни па би интересантније било упоредити промене односа између година и у дужем временском периоду.

Збирни број пензионера и незапослених лица био је за 1% већи од броја запослених, укључујући регистроване пољопривреднике, али не и пољопривреднике који се нису регистровали. Војводина има већи број лица која су запослена од овог збирног броја, а најповољнији однос има регион Београда.

Посматрано по областима, где су Нови Сад и Ниш одвојени од општина са којима чине област, најповољнији однос има град Нови Сад (56,3 на 100 запослена) испред Београда (63), Сремске (79), Севернобачке (87,4) и Колубарске (98,1) области.

Све остале области у Србији имају већи збирни број пензионера и незапослених у односу на број запослених лица.

Најнеповољнији однос имају Зајечарска, Нишавска (без Ниша), Пиротска и Топличка област. Ово су иначе области са најнеповољнијим демографским показатељима.

Већи број запослених лица од броја пензионера и незапослених имале су 34 општине у Србији међу којима је било 12 у Београду и 22 ван њега (не рачунајући Нови Сад и Ниш).

Савски Венац је имао 6,65 пута већи број запослених, Стари град 4 пута, а Врачар, Нови Београд и Пећинци имали су два и више пута већи однос у корист запослених. Повољан однос, ван Београда, имали су и Стара Пазова, Црна Трава Чајетина, Бачки Петровац, Инђија и Суботица.

Насупрот њима, у Србији је 17 општина имало 2 и више пута већи број пензионера и незапослених у односу на запослена лица. Заједничко свим овим општинама је било да су по броју становника мале где је Сјеница имала највише становника – 31.846. Гаџин Хан, Босилевград, Рековац, Нова Црња и Ражањ су имали мање од 10 хиљада становника.