BJR: Promena broja zaposlenih u pravnim licima po delatnostima IX 2008 – XII 2011

Priloženi podaci puni su manjkavosti usled metodoloških promena u obuhvatu zaposlenih po delatnostima. Makedoniju sam dodao iako nemam uporedive podatke, tek da i njeni budu tu.

Od izbijanja svetske ekonomske krize broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za 13%. Najveći deo smanjenja dogodio se u preduzetničkom sektoru. Poređenje broja zaposlenih u pravnim licima daje malo drugačiju sliku: najteže pogođene krizom bile su Slovenija i Hrvatska, a najmanje Crna Gora, i verovatno Makedonija.

Ukupan broj zaposlenih lica u pravnim licima najviše je smanjen u Hrvatskoj (za 9,9% – mada ovde postoji sezonski efekat jer je najmanje zaposlenih u ugostiteljstvu na kraju godine), Sloveniji (-9,2%), Srbiji (-6,4%), Crnoj Gori (-3,1%), a najmanje u BiH (-2,6%).

Zbirni broj zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju jedino je smanjen u Crnoj Gori, za 2,5%, dok je najviše povećan u BiH za 7,7%. U Srbiji su ova tri sektora zajedno imali rast broja zaposlenih za 3,1%, u Hrvatskoj je rast izneo 3,7%, a u Sloveniji za 5%.

Zaposlenost van ove tri delatnosti najviše je smanjena u Hrvatskoj (-13,9%), zatim u Sloveniji (-12,8%), Srbiji (-9,6%), BiH (-5,8%), a najmanje u Crnoj Gori (-3,4%).

Broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji je najviše smanjen u Srbiji (-18%), Hrvatskoj (-17,7%), i Sloveniji (-17,1%), u Bosni i Hercegovini smanjenje je iznelo 9,8%. Crna Gora ima najmanji udeo u ukupnoj zaposlenosti radnika u prerađivačkoj industriji, te i smanjenje za 44% nije vredno pomena. Kada se isključi prerađivačka industrija, ostali sektori su u Crnoj Gori ostvarili rast broja zaposlenih za 3,7%.

Najveći pad broja zaposlenih lica u građevinarstvu imala je Slovenija (-35,8%), praćena Hrvatskom (-20,4%), Srbijom (-16,6%), BiH (-14,4%), dok je u Crnoj Gori pad bio najmanji (-10,8%).

Najveći rast prosečne zarade imala je Crna Gora (12,8%), praćena Slovenijom (10,4%), Srbijom (8%), i BiH (6,8%), dok je u Hrvatskoj povećanje iznelo 0,1%.

Najveći rast prosečne zarade, bez tri delatnosti, imala je Crna Gora (13,7%), praćena Slovenijom (11,7%), i Srbijom (11,3%), BiH je imala rast od 7,1%, a Hrvatska 0,8%. Srbija ima u decembru uvek najveće zarade, tako da je uzimanje bilo kog drugog meseca svrstava uz Hrvatsku po stagnaciji zarada.

Fond isplaćenih zarada povećan je u Crnoj Gori za 9,3%, u BiH za 4,1%, Srbiji za 1,5%, Sloveniji za 0,3%, dok je u Hrvatskoj smanjen za 9,1%.

Zbirni fond zarada u upravi, zdravstvu i obrazovanju najviše je povećan u BiH (+11,4%), Sloveniji (+9,2%), Crnoj Gori (+7,6%), Srbiji (+3,8%), a najmanje u Hrvatskoj (+3,2%).

Ostali sektori, po odbitku uprave, obrazovanja i zdravstva imali su rast fonda zarada u Crnoj Gori (+9,9%), BiH (+1%), i Srbiji (+0,5%), dok su smanjenje imali Slovenija (-2,6%) i Hrvatska (-13,2%).