Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Званично, у правним лицима у делатностима угоститељства и хотелијерства, сада званих смештај и исхрана, у правним лицима ради 1,51% од укупног броја запослених, а њихов удео у инвестицијама у 2012 години био је 1,24%. Као и у свим земљама у региону, ово је изразито сезонска делатност са великим уделом предузетника у пословању, а има и велики удео сиве економије у укупном промету.
Београд је центар ове делатности, јер је једна од најбољих престоница за ноћни провод у свету и то је одлична вест за Србију, јер ако не стрчимо у врлинама, а оно у греховима смо непревазиђени. Од 20.306 тада запослених лица у хотелијерству и кафанама,10.255 лица било је у Београду. Удео Београда у укупним инвестицијама био је нижи, једна петина у односу на једну половину у запослености.
У инвестицијама је Србија-Југ учествовала готово са половином, а то је због пар већих инвестиција у пар општина.
У 15 општина у Србији нема запослених у овој делатности што озбиљно буди сумњу у степен сиве економије. У Коцељеву је регистровано 12 милиона динара инвестиција иако ова сирота општина нема ни једног запосленог, па остаје да се надамо да ће подаци за 2013 годину показати неки напредак у погледу запослених у овој делатности и општини. По једног запосленог је имало 7 општина.
Више од хиљаду запослених имале су само четири општине, и то: Нови Београд (2.819), Стари Град (1.904), Град Нови Сад (1.261), Савски Венац (1.110), а иза њих је са више од 400 запослена још 7 општина у Београду и Ниш (866) и Чајетина (633). Прва испод 400 је Врњачка Бања са 363 лица…
Инвестиције су високо сконцентрисане јер чак 111 општина није имало ни динара улагања, а улагања у општини Рашка (2,2 милијарде динара) учествовала су са 30% у укупним инвестицијама, а 8 општина објашњава три петине укупних улагања. Те општине, са преко 100 милиона динара улагања су, уз Рашку, Нови Београд (749 милиона динара), Чајетина (599), Град Ниш 8243) Савски Венац (198), Суботица (186), Аранђеловац (152) и Врачар (150 милиона динара).
Sve ce ovo izgledati sasvim drugacije kada se izgradi „Beograd na vodi“ …
Ako neko sazna u cijem ce vlasnistvu biti svi ti poslovni prostori na drzavnom zemljistu nek nas obavesti..Uglavnom ugestitelji sa svih meridijana nek se spreme da pohrle u beograd.
Drzavno zeljiste a arapski novac …ciji moze biti poslovni prostor ako je zvanicna politika da drzava izlazi iz vlasnistava…
Nista meni pod milim bogom nije jasno u vezi ovih planova,ideja i uposte drustveno politickog uredjenja kojem stremi Srbija.
Ministar finansija kaze da drzavaizlazi iz vlasnistva banaka a prvi potpredsednik ,inac eiste vlade,hoce da gradi tudjim novcem drzavne hotele i ugostiteljske objekta kao i trzne centre.
Dakle trebju li Srbiji kafane jer ja sam se sve nesto pptajno nadao da ce neka vlast uvesti prohibiciju u Srbiji li bar ograniciti njihv rad . E sad ako se tu ugledaju na arapski svet..
Ko ce ga znati kad se gradi a niko nikog ne obavestava..