Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U julu je ostvaren rekordan broj noćenja stranaca u Srbiji, ukupno 251.730 registrovanih noćenja, i to je novi rekord nakon Univerzijade kada je u julu 2009 godine registrovano 240.709 noćenja, i od tada nije registrovan veći broj.
Ovaj rekord je postignut usled rekordnog mesečnog broja noćenja Rusa, Poljaka, Turaka, Amerikanaca i Izraelaca.
Iz Rusije je registrovano 24.065 noćenja, uz rast od 48,8% u odnosu na juli 2013 godine. Ukupno su Rusi postali najznačajniji za turizam Srbije sa ukupno 90.933 noćenja, u periodu januar-juli, a ispred BiH (83.825) i Crne Gore (78.145), uz porast od 31,3% u odnosu na januar-juli 2013 godine.
Iz Poljske je registrovano 9.516 noćenja, što je za 16,5% više nego u julu 2013 godine, a u periodu januar-jul ukupno je bilo 29.296 noćenja (+18,8%).
Turci su „prenoćili“ u julu 9.171 puta, što je za 46,3% više nego u julu 2013. U periodu januar-juli ukupan broj noćenja iz Turske bio je 42.147 i povećan je za 45,6%.
Gosti sa pasošem SAD (ili USA) имали су 6.612 ноћења, што је за 10,8% више него у јулу 2013. Ипак, у кумулативу, са 27.407 ноћења Амери су у паду у односу на јануар-јули 2013 године.
Из Израела је регистровано 2.963 ноћења, што је за 36,5% више него у јулу 2013. У периоду јануар-јули било је 10.665 ноћења, а што је чак за 83,6% више него истом периоду 2013 године.
Када се овако рекордно саберу Руси, Амери, Турци и Јевреји, питање је дал` треба да се забринемо или да се бавимо вицевима.
У сваком случају, странци још увек не могу да надокнаде пад долазака и ноћења домаћих туриста.
Укупан број ноћења (694.226) смањен је у јулу за 4,1%, зато што је број домаћих (442.496) смањен за 11,2%, при расту страних (251.730) за 11,4%.
У периоду јануар-јули укупан број (3.491.922) смањен је за 9%, при смањењу домаћих (2.328.302) за 15%, а расту страних (1.163.620) за 6%.
Осим поплава, као временских непогода, пад домаће куповне моћи је такође утицао.
Пошто странци преферирају урбана места, укупан број ноћења, у периоду јануар-јули, повећан је у Београду (+2,9%), Новом Саду (+18,6%), Суботици (+7,2%) и Нишу (+4%), док је смањен у бањским местима (за 14%) и у планинским местима (за 11%). И међу бањама и планинама има центара са растом и смањењем понуде.