Евростат
Pročitajte Još »Tag Archives: Urbana ekonomija
Евростат: Број истраживача достигао је два милиона у ЕУ и број истраживача на 1.000 становника
У саопштењу Евростата, између осталог, пише: „Број истраживача у пуном радном времену (еквиваленту пуног радног времена full-time equivalent (FTE)) у ЕУ се повећавао претходних година, и скочио је са 1,38 милиона у 2011. на 2 милиона у 2021 (+626.800). У односу на 2020. додатних 115.000 лица се придружило истраживачима. У периоду од десет година, број истраживача (FTE) повећан је у …
Pročitajte Još »Whose democracy? Beijing, New York show vast contrast
By Ma Chi | chinadaily.com.cn | Updated: 2022-08-25 14:13 https://www.chinadaily.com.cn/a/202208/25/WS63071306a310fd2b29e7439d.html Carlos Martinez, a British political commentator, said the difference between Beijing and New York in infrastructure and people’s welfare is due to the different capacities of China and the United States to translate their democratic processes into tangible benefits for ordinary people. „There is no homelessness and extreme poverty in …
Pročitajte Još »Регистрована путничка возила у Србији и у Европи, 2002-2019.
Након места становања путнички аутомобили представљају друго по значају материјално обележје квалитета живота. Великим порезима и мерама за спречавање урбаног загађења може бити спречен раст њиховог броја, али не и њихова материјална вредност и лични значај. Пореским мерама становништво великих урбаних центара може бити натерано да користи јавни превоз (уколико поседовање аутомобила превише кошта), а и без пореских мера то …
Pročitajte Još »Ризик од сиромаштва и начин становања у Европи 2019.
У Европи постоје разлике у традицији, капиталистичкој и социјалистичкој, нивоу урбанизације, временским условима, пореским системима и други фактори који су утицали на то како ће људи живети: у кућама, спојеним кућама или зградама. САД су пример како је претходних деценија поседовање куће на периферији великих градова одлика високог стандарда и повећања степена безбедности лица и имовине у односу на живот …
Pročitajte Još »Рекордан извоз оваца из Србије у 2020!
У Србији постоји чудна подударност у погледу кретања броја оваца и броја становника главног града. Разлика је била мања од три и по процената од 2004. до 2008. када смо имали највише стопе раста БДП-а у новијој историји, и од 2012. до 2020, када нам и друге економске појаве имају славне показатеље. Кад претегну Београђани, што је био случај 2002, …
Pročitajte Još »Учесталост криминалних дела у Србији 2019.
Уколико се мисаоно иде са аналогијама, а без провере чињеница, живимо у заблудама. Моја заблуда је била да је највећа концентрација криминалних дела у Србији у Београду (линк). Када се ставе у однос подаци о правоснажно осуђеним лицима по месту извршења кривичног дела са бројем становника долазимо до податка да је у Београдском региону најмања учесталост кривичних дела, а да …
Pročitajte Još »Odnosi zavisnosti mladih i starih u evropskim gradovima
Евростат је објавио саопштење о односима зависности младих и старих према радно-активном становништву (линк). Однос младих према радно-активним био је 35% у 2017. Однос старе зависности био је мало нижи – 33%. Према саопштењу (подаци се односе на 2017. мада има и података за 2018, а за Португалију и за 2019) најмлађи главни град у ЕУ био је Брисел са …
Pročitajte Još »Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?
Према подацима из пописа становништва 2011. у Србији је 34,4% лица старијих од 15 година имало само основну школу, и мање од ње, 48,9% је имало средњу школу, а 16,2% је имало вишу школу или факултет. Када се из укупних података издвоје Београд, Нови Сад и Ниш, и преостане остатак Србије, долази се до огромних разлика у образовној структури становништва. …
Pročitajte Još »Beograd u Evropi prema broju bioskopskih mesta na 1.000 stanovnika
Биоскопи, позоришта и музеји представљају некакве мере степена урбанизованости и нивоа културе у урбаним центрима. У модерно време, када се филмови могу гледати и преко мобилних телефона, њихова активност полако замире, али у људима и даље постоји потреба да изађу у провод, да се разоноде, да се искључе из свакодневних проблема добрим филмом у биоскопској сали. Србија је прошла кроз …
Pročitajte Još »Dinamika rađanja u metropolskim područjima i van njih
У Београду је 2015. рођено 18.356 беба и он је био на високом 37. месту према овом показатељу. Овај податак ме је прилично изненадио, очекивао сам нижи ранг у односу на број становника (39) али подаци за остатак Србије су ми пружили и образложење. Још више ме је изненадио податак да је Београд на 21. месту мерено према повећању броја …
Pročitajte Još »Broj pozorišta u Evropi: rang Beograda
РЗС нема детаљније статистичке податке о позориштима у Србији, а нема ни Еуростат, о броју посетилаца, приходима позоришта, као и приходима глумаца и другог позоришног особља. Еуростат нема податке о позориштима у Лондону и у Риму, а и подаци су из различитих година, па нису упоредиви, те овде само сагледавамо редове величина: где је Београд на европској позоришној мапи. Србија …
Pročitajte Još »Beograd, Novi Sad i Niš u Evropi: broj stanovnika i BDP per capita
Низак ранг Београда према БДП-у, на 180. месту метрополских подручја у Европи, који ме је изненадио (очекивао сам око стотог места) мотивисао ме је да додатно утврдим место Београда у Европи (без података за Швајцарску, Албанију, БиХ…) према броју становника и БДП-у по становнику. Београд је на 39. месту по броју становника, упоредив са метрополским подручјима Порта и Софије (додавањем …
Pročitajte Još »Beograd, Novi Sad, Niš i ostatak Srbije u odnosu na druge evropske metropole prema vrednosti BDP-a u tekućim evrima
Вредност БДП-а наших метро подручја била би већа уколико би се кориговала са куповну снагу валута, али то би онда требало урадити и за све европске метрополе и неметрополска подручја. Овако само желимо да видимо где је Београд (за Нови Сад и Ниш и не треба излиставати податке, сигурно су на европском дну, без података за Албанију и БиХ). Подаци …
Pročitajte Još »Metropolitska područja u Evropi: Beograd, Novi Sad i Niš u poređenju strukture zaposlenih
Метрополитска подручја Еуростат дефинише као урбана подручја са више од 250 хиљада становника. Осим градова са већим бројем становника то могу бити и скупови блиских мањих градова, као и шира подручја у односу на административну границу неког велеграда. Овде смо преузели податке Еуростата о запосленима по делатностима за 2014, јер још увек нису прикупљени подаци за 2015. Њима смо додали …
Pročitajte Još »Beograd u ukupnim investicijama u 2016. godini
Као и у другим државама, тако и у Србији Београд као главни и највећи град има специфичну, урбану структуру инвестиција у односу на остатак земље. Београд је једна од 150 највећих светских метропола и његова „арена за борбу“ су ове метрополе, оне ближе у суседству, као и даље. На пример, Београд је на око 60% од просека развијености ЕУ. Изнад …
Pročitajte Još »EVROPSKI STANDARD-MIT ILI STVARNOST
Dostizanje evropskog životnog standarda je bez sumnje san svakog gradjanina Srbije, to često poručuju nosioci ekonomske i političke vlasti u Srbiji poslednjeh nekoliko decenija. U, sada već davno, datom novogodišnjem intervjuu jednim dnevnim novinama tadašnji predsednik Srbije je rekao da je cilj da Srbija bude razvijena evropska zemlja sa platom od tadašnjih 5 hiljada nemačkih maraka. Intervju je s kraja …
Pročitajte Još »KOMPARATIVNA ANALIZA KUPOVNE MOĆI GLAVNIH GRADOVA ZEMALJA BALKANA
Neretko se u sredstvima informisanja može čuti ili pročitati da je Beograd jedan od najskupljih gradova u okruženju, da u pojedinim segmentima potrošnje je i u vrhu Evrope i sl. Takodje, gotovo je pravilo da je Srbija zemlja sa najmanjim prihodima po stanovniku (zarade, penzije i sl), čak je i Makedonija ispred Srbije i sl. Koliko u svemu tome ima …
Pročitajte Još »Noćenja stranaca u Beogradu i u Zagrebu I 2016
Смисленост неког поређења зависи од заједничких, сличних карактеристика одређених статистичких појава које се посматрају. На пример, поредити туризам Србије и Хрватске је апсолутно бесмислено јер је Хрватској основна компаративна предност туризам, где приходима од туризма остварује већу додату вредност од додате вредности коју остварује Србија кроз извоз робе и још низ других делатности. Али, поредити Београд и Загреб већ има …
Pročitajte Još »Urbana ekonomija: noćenja stranaca u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, 2015
У односу на ранију конкурентност држава, са развојем информационих и свих других технологија, све више преовладава концепт конкуренције урбаних језгара, метрополитских подручја… Један од сегмената урбане економије је и урбани туризам. Најчешће су гости из иностранства мотивисани пословним активностима, али до креативности је градских власти и свих појединаца у урбаним центрима, хоће ли доћи до зараде од музичких фестивала, спортских …
Pročitajte Još »Prerađivačka industrija u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012
У Србији је у 2012 години 289.286 лица у прерађивачкој индустрији, и учествовала је са 21,6% у укупној запослености у правним лицима. У прерађивачкој индустрији је било 205,3 милијарди динара и учествовале су са 33,7% у укупним новим инвестицијама у основна средства. Релативан значај прерађивачке индустрије за запосленост разликује се по регионима и по областима у Србији. Иако је 18,4% …
Pročitajte Još »Značaj Beograda za zaposlenost i investicije u Srbiji
Београд је једна од тридесетак европских метропола са више од милион становника (проверити на википедији тачан број) и његова економска активност би требало да се упоређује са другим метрополама, а не са јадним и бедним окружењем које га окружује. Значи, од њега се очекује да привредно да рипи, док се од остатка Србије очекује да пронађе своје ценовне конкурентске предности …
Pročitajte Još »