Tag Archives: Svetska ekonomska kriza

Inflation or politics? Argentina hit by wave of looting

Since last Friday, groups of people, sometimes dozens at a time, have forced their way into supermarkets and other stores. But who’s behind the unrest? A BUENOS AIRES PROVINCE POLICE OFFICER SPEAKS ON A MOBILE PHONE NEXT TO A CART WITH MERCHANDISE AT A DÍA SUPERMARKET AFTER IT WAS LOOTED, IN JOSÉ C. PAZ ON THE OUTSKIRTS OF BUENOS AIRES …

Pročitajte Još »

Почетак нове ере међународних политичких и економских односа

Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС-у Почевши од 24.2.2022. Запад је запленом руске имовине уништио међународни економски систем какав је формиран у Бретон-Вудсу 1944. године. Уколико је могуће да колективни Запад заплени сву имовину војне, политичке и економске силе каква је Русија, шта око 150 преосталих земаља у којима живи 7 милијарди људи може да очекује (златна милијарда …

Pročitajte Još »

Удели Кине и Г7 у светској економији и доприноси њеном расту, 1990-2023

Портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чуњин изјавила је да: је у садашњој фази Кина „мотор број један светске економије“, да више доприноси светском расту него све чланице Г7 заједно (линк). Ова изјава је заслужила да се изврши провера у ММФ-овој бази података World Economic Outlook database. Једно поларни свет настао је распадом Совјетског савеза почетком 90-тих година прошлог века …

Pročitajte Još »

G7 meeting clouded by debt crisis

NIIGATA, Japan — A standoff in Washington over raising the US debt ceiling overshadowed a meeting of Group of Seven finance leaders starting on Thursday, heightening US recession fears as central banks seek a soft landing for the global economy. President Joe Biden piled pressure on Republican lawmakers on Wednesday to move quickly to raise the limit on the government’s …

Pročitajte Još »

Почетак рецесије у САД? Грађевинарство у јануару 2023.

Пад грађевинске активности у САД (линк) у јануару 2023. у односу на децембар 2022. може бити један од раних индикатора рецесије у коју друга најмоћнија економија на свету улази. Раст потрошачких цена током 2022. утицао је на раст неизвесности у погледу будућности и пад стандарда. Раст каматних стопа од ФЕД-а до комерцијалних банака утицаће на веће издатке на дугове оних …

Pročitajte Još »

Цене примарних производа на крају јуна 2022.

Цене примарних производа на крају јуна 2022. повећане су за 2,5% у односу на крај маја 2022. У односу на рекордни ниво из марта 2022. биле су ниже за 3,5%. У односу на давни рекорд цена пред велику светску економску кризу из јула 2008. сада је номинални ниво цена био већи за 14,6% (реално је знатно нижи). У односу на …

Pročitajte Još »

Корона диктатура и Путинова инфлација

Приложени графикон је створен на основу података из базе ММФ-а. Шта на основу ове једне линије можемо констатовати? Прекид саобраћаја како би се спречило ширење опаког вируса COVID-19 утицало је на пад цена примарних производа за тачно 30%, од јануара до априла 2020, са 119,57 на 83,97 у односу на просечне цене из 2016. Пуни опоравак цена примарних производа догодио …

Pročitajte Još »

Светске неравнотеже, кризе и санкције Русији

Светска економска криза из 2008. године догодила се услед екстремних неравнотежа у светској економији. Највећи изазивачи неравнотеже биле су САД и УК које су имале дефицит у робној размени од 865 и 223 милијарде долара. Овај дефицит финансиран је креирањем новца, долара и фунте, а креирани новац је коришћен за формирање финансијских балона, прво на тржишту некретнина у САД а …

Pročitajte Još »

Конвергенција Србије и Бугарске просечној развијености ЕУ у периоду 2000-2020.

Процес конвергенције представља апсолутно и релативно приближавање између две појаве, биле оне економске, политичке, математичке, какве год. Основна мотивација за учлањивање у ЕУ сиромашних земаља јужне, источне и централне Европе претходних деценија била је да кроз процес конвергенције изађу из материјалног сиромаштва и да постану ближе Немачкој и Француској по стандарду својих грађана. Уместо да Шпанци, Португалци, Италијани и Грци …

Pročitajte Još »

Шта су највеће промене у светској економији и понашању човечанства под утицајем COVID-19 у 2020?

Крај године је време да се сагледа шта се у њој догодило и да се размишља о томе шта се у наредној години може догодити. Након Другог светског рата 2020. је по много чему била најнеобичнија година. Овде ћу изнети неке од показатеља на основу прикупљања аналитичког материјала, и они не морају да буду и рангирани по тежини и значају. …

Pročitajte Još »

Економија Србије до 2025. према прогнози ММФ-а

ММФ је објавио свој полугодишњи извештај о светској економији (линк). У овој години само ће 24 државе и територије остварити раст БДП-а, три ће задржати ниво из 2019, док ће 167 имати пад. Највећи релативни добитник пада светске економије биће Кина која ће повећати удео у светској економији за 1,175 процентних поена, са 17,385% на 18,56%. Овакав релативни раст имала …

Pročitajte Još »

Degree of colonization in 2019.

Степен колонизације у 2019. мерен односом кумулативног одлива и прилива СДИ Приложену табелу односа укупног одлива и прилива СДИ треба посматрати са извесним опрезом, то јест, не треба је тумачити буквално. Нека развијена и уређена држава може да има низак однос одлива према приливу СДИ, а да ипак стране компаније поштују локалну традицију, менталитет, природно окружење и запослене. Нека држава …

Pročitajte Još »

Ekonomsko korona ludilo

Као и најславнији живи Србин, даћу себи за право да мислим о темама за које нисам експерт, али које ме, као и већину становника планете Земље дотичу. У току је једна од највећих економских криза од индустријске револуције пре више векова и њен интензитет се још увек не може назрети. Могао би, да није дошло до немира у САД-у и …

Pročitajte Još »

SAD i Kina: Drugi svetski rat i korona virus

Два највећа светска оружана сукоба догодила су се у прошлом веку: Велики рат и Други светски рат. САД су биле у привилегованој позицији да су се оба сукоба догодила ван њене територије те је развој ратне економије утицао да њена економија расте како апсолутно, у величини, тако и релативно, у односу на остатак света. Док су ратни сукоби разарали Европу, …

Pročitajte Još »

Nova ekonomska kriza je počela?

Мада је светска економска криза званично започела у септембру 2008, када је банкрот Лиман брадерса изазвао општу финансијску панику, индиције да ће до кризе доћи постојале су месецима пре тог догађаја. Рецесија у САД из 2007 утицала је да производња прерађивачке индустрије у Европи крене да се смањује након јануара 2008, када је достигла максимум, и до септембра је смањена …

Pročitajte Još »

Dinamika robne razmene po zemljama u 2016. godini

Амерички долар је ојачао у односу на евро за 33,2% у 2015. години, у односу на 2008. годину, а у 2016. години за 33,4%. Ови међувалутни односи, уз пад цена примарних производа, утицали су да светска робна размена у доларском изразу буде на сличном нивоу у 2015. и у 2016. години, као и у 2008. години. Светски робни извоз повећан …

Pročitajte Još »

NA PRAGU EKONOMSKE KATASTROFE

Početak 2016. ostaće verovatno upamćen kao period najvećeg pada berzanskih indeksa vodećih svetskih berzi od vremena velike ekonomske krize 1929 godine. Svi ključni berzanski  indeksi vodećih svetskih berzi kao da se utrkuju koliko će izgubiti na vrednosti. Nije novina ako se kaže da pad berzanskih indkesa odnosno vrednosti imovine onih portfolia sa kojima se trguje na berzi su upozoravajući signal …

Pročitajte Još »

Da li je Evropa sišla s uma?

Postoje trenuci u istoriji kada se čini da ludilo nezaustavivo juriša, da se sve otima kontroli, da neka skrivena ruka gura svet u propast i da se haosu ne može stati na put. Trijumf zla i ludosti se uvek jasnije vidi u retrospektivi, uvek onda kada je previše kasno. Nikada od kraja Drugog svetskog rata ludilo nije tako gospodarilo Evropom …

Pročitajte Još »

Potencijalni ekonomski efekti krize u Ukrajini na Srbiju

Бавити се потенцијалним економским ефектима кризе којој се врхунац не назире крајње је незахвалан посао. Тим пре јер политичка криза у Украјини може бити решена сутра (а неће бити вероватно у наредним недељама и месецима) али ће економски ефекти трајати много дуже и обухватиће не само Украјину, већ и Русију и целу Европу. Европа је баш баксузна у погледу економске …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj ekonomiji u 2018. godini prema procenama MMF-a

Sledi 11 tabela urađenih na osnovu IMF World Economic Outlook Database October 2013, uz par rečenica uz svaku. Treba obratiti pažnju na podatke za Libiju koja bi mogla da uđe u neki priručnik o ekonomskom ratovanju, nakon primene oružane sile. Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna, a takav komentar je zlonameran. Prva tabela prikazuje rang zemalja na osnovu očekivanog indeksa …

Pročitajte Još »

Pet godina ekonomske krize i njeni rezultati u Srbiji po okruzima i opštinama

Analitička aktivnost portala markoekonomija.org, i ranije ekonomija.org, traje tačno pet godina koliko je prošlo od izbijanja svetske ekonomske krize, a koja se danas suzila na Evropu. Ekonomske frustracije velike i razvijene zemlje prazne bombardovanjem Arapskih zemalja, te se na našu sreću nisu dosetile da i mi postojimo kao dežurni krivci. Ali, i bez bombardovanja imamo naše političare, stručnjake i eksperte, …

Pročitajte Još »

Kuj živi od muziku: promena broja zaposlenih i samozaposlenih u evropskim zemljama

Uobičajeno je mišljenje da su Srbi nepreduzimljivi. Podaci Eurostat-a to demantuju. Nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, mereno udelom samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. To je posledica prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikih socijalističkim preduzećima, a od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, a zatim i usled “reformi” nakon 2000. godine kojima je krajnji …

Pročitajte Još »

MAKROEKONOMSKE NERAVNOTEŽE ČLANICA EU – ODABRANI PRIMERI

Obzirom na aktuelna dešavanja sa dobijanjem datuma za pristupne pregovore Srbije i EU, dobro je u cilju sagledavanja svih relevatnih činjenica ukazati na kretanje osnovnih makroekonomskih veličina odredjenih zemalja koje su u prethodnih 10 godina postale članice EU. Ovaj analitički rad se bazira na analozi sledećih zemalja:   Estonija, Poljska, Češka, Slovačka,  Slovenija, Madjarska, Litvanija (sve članice od 2004 godine …

Pročitajte Još »

Kipar, komunisti, kapitalisti i privatne banke

Sudeći po komentarima o “otimanju” na Kipru nekim na ovom sajtu nije ni najmanje jasno šta se na Kipru zbilja desilo i zašto je Slovenija sledeći target kiparskog scenarija. Ukratko preduzeća koja zovemo banke, pa i Kiparske, su privatne prćije, čitaj sumnjiva preduzeća onih koji se ovim nadasve sumnjivim poslom bave, pa zvali se oni, Jezdimir Vasiljević, Dafina ili Laiki …

Pročitajte Još »

NUŽNOST NOVOG MODELA EKONOMSKE POLITIKE

Poslednje četiri godine srpksu privredu je pogodila duboka recesija. Jedan deo problema je  nastao usled svetske finansijske krize i pada izvozne tražnje, poptuno zaustavljenje  dotoka kapitala, nepostojanje neto obrtnog  fond privrede i finansiranje  pozajmljeminim kamatonosnim izvorima gotovo celokupno poslovanja odnosno obrtni kapital. Samo od 2006-2011 godine privreda je na troškove finansiranja izdvojila preko 25 milijardi eura, odnosno toliko je platila …

Pročitajte Još »

Ima li razloga za optimizam?

Evropska unija već godinama ima tradiciju da sudbonosne odluke donosi uz pojačane tenzije između zemalja članica. Ova tradicija nije izneverena ni zadnjih meseci, kada su tenzije i teške reči uz koje se odluke prelamaju, umesto iza zatvorenih vrata, bile u javnm domenu globalne audijencije.  No, ipak, Evropska tradicija je i to da rešenja konačno iznađena, zadiru dublje i dalje nego …

Pročitajte Još »

Tanjug: Pol Krugman i srpska ekonomija

Doktorirao sam na temi “Aglomeracije i robna razmena” gde je najveći doprinos u razvoju ekonomske teorije devedesetih godina prošlog veka dao Pol Kruman. Neposredno po izbijanju svetske ekonomske krize Krugman je dobio nobelovu nagradu za razvoj nove ekonomske oblasti modeliranja ekonomskih procesa u prostornoj ekonomiji. Krugmanov doprinos ekonomskoj teoriji je ogroman i spada u najkreativnije ekonomske mislioce od kada postoji …

Pročitajte Još »

Ekonomija i Makroekonomija

  Desi mi se često da na na makroekonomija.org napisem duži odgovor na neki od komentara a onda se Miša Zdravković ljuti. Kaže: „ovo je moglo i kao mišljenje. I onako muku mučimo da sajt bude ažuriran svakodnevno“. Ovo što danas pišem je baš tako i nastalo kao odgovor Miši broj dva sa sajta. Drugi Miša je jedan od posjetioca …

Pročitajte Još »

PLATNOBILANSNA KRIZA

Prvi ozbiljni argument iznese pre par dana guverner Šoškić da je zemlja u velikom problemu i da treba štedeti. Reče da nije uputno da zemlja izlazi iz krize na način kako najvaljuju na zapadu čak i najeminetniji ekonomisti da se iz krize izlazi potrošnjom, a ne štedjom. Poptuno je u pravu guverner da bi  favorizovanje potrošnje dovelo do daljeg produbljavanja …

Pročitajte Još »

Ljiljana Jović: Republika Srpska pod udarom drugog talasa krize

Prvi udar globalne recesije na Republiku Srpsku  odrazio se tokom 2009 kada je došlo do pada BDP za 3% da bi u narednoj godini bilježila rast od 0,8%. Tabela1. Bruto društveni proizvod u Republici Srpskoj GDP 2006 2007 2008 2009 2010 Tekuće cijene (mil. KM) 6,543.7 7,351.0 8,489.3 8,223.0 8,308.1 Per capita (000 KM) 4,533 5,106 5,906 5,730 5,798 Stopa …

Pročitajte Još »

Grčki „bankrot“ i efekti po Srbiju

Objavljeno u Press-u 23.5.2012 Mogući razvoj događaja u vezi sa Grčkim izlaskom iz evrozone ili ostankom u ovoj valutnoj uniji ali uz proglašavanje bankrota je neizvestan. Izvesno je samo da će Grčka ekonomija nastaviti da propada i u najsvetlijem scenariju opstanka u evrozoni bez bankrota. Ne bih da ulazim u teorije zavera, ali od izbijanja svetske ekonomske krize BDP Grčke …

Pročitajte Još »

GLOBALIZACIJA I STANDARD – NESTANDARDAN POGLED

R E Z I M E Posle nekoliko decenija globalnog  ekonomskog i političkog sistema zasnovanog na neolibaralnom konceptu, privatizaciji, ofanzivnom nastupu transnacionalnih korporacija, promene geopolitičke karte sveta i nestanak socijalističkog društveno-ekonomskog sistema u istočnoevropskim zemljama i SSSR-u u raspada pojedinih zemalja (Čehoslovačke, SSSR-a SFR Jugoslavije i dr), kao i primena ekonomske politike zasnovane na tzv. ’’vašingtonskom konsezusu’’ postojeći globalni neoliberalni …

Pročitajte Još »

Da li će Evro-Zona svojevoljno zastati na putu ka EU?

Objavljeno u novembru 2008. Inspirisan Vladimirovim (Vučkovic) člankom, od pre nekog dana, da se primetiti da se sličan argument  može primeniti i na zemlje unutar Evropske Monetarne Unije. Ignorišući istorijske, kultorološke i druge socijalne dileme vezane za asocijaciju zemalja koje fundamentalno imaju ozbiljnih razlika, ove razlike su vizualno vidljive čak i u “trivijalnijoj” analizi određenih ekonomsko-finansijskih podataka. Jedan od očitijih …

Pročitajte Još »

NEKA SE PRIPREMI… ŠPANIJA

    Nakon teksta o uzrocima Grčke krize i dokazivanja hipoteze da je kriza više izazvana problemima u realnom sektoru tj. nekonkurentnosti privrede i problemima u platnom odnosno trgovinskom bilansu u ovom tekstu ćemo prikazati poziciju drugog kandidata za  bankrot o kome se takođe naveliko priča a to je Španija. Španija je, treba podsetiti nekoliko puta veća od Grčke, prostorno …

Pročitajte Još »

GRČKA KRIZA

Svedoci smo svakodnevnih pomena alarmantne  političke i ekonomske situacije u Grčkoj,  raznih scenario razvoja situacije, isključenja iz velikog carstva zvanog EU i sl. Medjutim, ubedjen sam (a to ću činjenicama i dokazati) da ova kriza nije nastala samo zbog trinaeste i četrnaeste plate, niti zbog nekih 15-16000 Grka koji su primali penzije a davno otišli bogu na istinu, itd. Ova …

Pročitajte Još »

Državni intervencionizam u vreme krize

Od početka osamdesetih godina prošlog veka do izbijanja svetske ekonomske krize u nauci, ali i u javnosti, vladao je neoliberalan ekonomski koncept. Najsnažnije poruke ovog ekonomskog koncepta su da je „država problem, a tržište rešenje“, da tržište najbolje reguliše svaki problem, da je neophodna deregulacija, jer se regulativnom guše individualne slobode i interesi. Ovaj koncept je u praksi doveo do …

Pročitajte Još »

Nebojša Bomeštar: KRIZA U ITALIJI I EU – POSLJEDICE PO RS I BiH

Aktuelna kriza evropske valute će imati značajan uticaj na ekonomiju Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, imajući u vidu činjenicu da je domaća valuta, konvertibilna marka, po principu valutnog odbora bila vezana za njemačku marku, a danas za evro. Iako se vode brojne rasprave o precijenjenosti domaće valute, nesporna je činjenica da je uspostavljanje sistema valutnog odbora i njeno vezivanje …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Efekti fiskalnih podsticaja u svetu u periodu krize

Visoki javni dugovi onemogućavaju dalje podsticaje. Faza masivnih podsticaja ekonomiji je završena, a kako je najveći broj zemalja okrenut obnavljanju fiskalne održivosti – potencijali za snažniji oporavak svetske ekonomije vrlo su ograničeni. Pogotovo ako se zna da monetarna politika ne može sama da održi ionako skroman globalni rast (grafikon). U prethodne tri godine planovi oporavka finansirani su povećanjem javnog duga …

Pročitajte Još »

KOMUNIZAM DANAS, KAJANJE SUTRA

Osnovna načela:   Svako ko ima para je lopov. Ko je još od rada stekao bogatstvo. U našoj Srbiji biće izvršena konfiskacija svake imovine (mimo egzistencijalne) bez ispitivanja porekla. Ko se pobuni, na prinudni rad (oni će biti jezgro radne snage u Srbiji).   Komunizam nema veze sa nacionalnom pripadnošću. Albanci su izuzetak, kao provereno agresivan narod. Rešenje nacionalno-državnog pitanja …

Pročitajte Još »

Србија у цивилизацијској олупини

Тренутно се може говорити о 13 економских и политичких криза које су актуелне или ће то тек постати. Оне су међусобно повезане и интензивирају једна другу.   Све је почело са кризом на тржишту некретнина у САД. Ова криза на светском тржишту некретнина ће потрајати јер је само у САД грађанство задужено око 14 хиљада милијарди долара. Пад запослености погоршава …

Pročitajte Još »

Када је погрешна дијагноза, сваки лек убија

Пред спавање, скоро сваке ноћи уживам гледајући серију о докtору Хаусу на ТВ Авали. Иза једне потпуно непријатне спољне појаве крије се човек који се бави дијагностицирањем болести, и спреман је свашта да учини, само да би дошао до праве дијагнозе. Јер, добро дијагностицирање болести је већи део посла око излечења.   Нико не воли доносиоце или објављиваче лоших вести. …

Pročitajte Još »

Über-oportunizam

Mada već neko vreme ne bi trebali, mene nemački postupci u međunarodnoj politici i ekonomiji nikada ne omanu iznova iznenaditi. Isti slučaj je tako i danas sa čitanjem intervjua Angele Merkel datog londonskom Financial Times-u 9 Novembra (što je koincidencijom godišnjica pada Berlinskog zida ali i godišnjica Kristallnacht-a). Umesto da čitav intervju prihvatim na način na koji se unapred spremam …

Pročitajte Još »