Tag Archives: Špengler

Као геј, Хрват и добар католик, радујем се усвајању закона о истополним партнерствима. Само бих упозорио сестре лезбејке да буду опрезне приликом склапања брачне заједнице јер је у САД и Немачкој доказано да оне међу женама краће трају него међу мушкарцима. Као циганин, Ром, Влах и Румун осећам стид да о овој теми уопште и размишљам. Зато прилажем два цитата …

А привреда европско-американске цивилизације изграђена је, напротив, на раду који се карактерише једино својим унутарњим рангом, више но што се то икада чинило у Египту и Кини, а о антици да и не говоримо. Не живимо ми узалуд у свету привредне динамике: рад појединаца не сабира се по еуклидовски, него стоји у међусобном функционалном односу. Цигло извођачки рад, који Маркс …

Али, док је антика, на челу са римским форумом, народну масу сакупљала у видљиво и густо тело, да би га приморавала на употребу његових права онакву каква се хоће, створила је „истовремено“ европско-американска политика штампом једно „поље сила“ духовних и новчаних напона, које делује преко целе земље, у које је појединац сврстан а да тога и није свестан, тако да …

На почецима демократије једино духу припада поље рада. Нема ничег племенитијег и чистијег него она ноћна седница од 4 августа 1789 или она заклетва у Балхаусу или расположење у Павловој цркви у Франкфурту, где се, имајући власт у рукама, дуго саветовало о општим истинама, све док се нису окупиле силе стварности и одгурнуле сањалице у страну. Али се убрзо јавља …

А ово доба крије се у Египту под именом доба Хикса. Између 12 и 18 династије леже два столећа, која почињу пропашћу ancien regime-a (који је врхунио под Сезострисом III), а завршавају се царским временом Новога царства. Већ се и по бројању династија види катастрофа. У листама краљева појављују се густо, једно за другим и једно поред другога, имена узурпатора …

Свеједно је на кога помишљамо, на Валенштајна или Ришелијеа или Периандра – у сваком случају са њима наступа први пут „народ“ као политичка количина[1]. То је право барокно настројење и дипломатија високог ранга. Апсолутна држава се пробила, по идеји, насупрот сталешкој. Баш је у томе уска сродност са западњачким временом фронде. Ту круна у Француској, почев од 1614, није више …