Tag Archives: СФРЈ

Укупна вредност инвестиција у основна средства у 1980. години износила је 435,8 милијарди динара док је укупна вредност основних средстава по набавној цени износила 3.219,1 милијарди динара те је стопа инвестиција у односу на основна средства износила 13,5%. То значи да је потребно 7,4 година за обнову постојећих инвестиционих средстава, да то условно назовемо стопом амортизације. У књиговодству предузећа стопа …

Инвестиције по запосленом су релативан показатељ који не мора да буде у непосредној вези са постојећим предузећима и запосленима. На пример, може да се гради велики капитални објект у општини са малим бројем запослених, или да се завршавају велике инвестиције у предузећа које ће тек у наредним годинама довести до раста броја запослених. Просечан износ инвестиција по запосленом био је …

Када се посматрају инвестиције по становнику ефекат помоћи обнови Црне Горе након катастрофалног земљотреса из 1979. постаје очигледан: чак осам општина из Црне Горе је међу 50 са највећим инвестицијама по становнику а Будва је при томе на првом месту. Посматрано по републикама и покрајинама, њих 18 је било из Словеније, 10 из Хрватске, 8 из Црне Горе, 7 из …

Овде ћемо излистати општине према следећим показатељима: Апсолутна вредност инвестиција у ОС друштвеног сектораИнвестиције по становникуИнвестиције по запосленомИнвестиције у % ОСИнвестиције у % личног дохотка (ЛД)Инвестиције у % НД Општине према апсолутној вредности остварених инвестиција у 1980. години Листа општина са највећим инвестицијама прати њихову величину мерену бројем становника: у првих 50 живело је 38,0% свих становника СФРЈ а оне …

У 1981. години просечна густина насељености у СФРЈ износила је 87,6 становника по квадратном километру. Код густине насељености већа су одступања у односу на економску развијеност, јер се овде ради о географији и њеним екстремима, од повољних природних услова до неприступачних подручја неповољних за живот људи. Густину насељености већу од 100 становника по км2 имало је 138 општина, док је …

Пописи становништва из 1948, 1953. и 1961. године потцењивали су прави број Муслимана, јер им је нуђено да се изјашњавају на различите начине, као Срби, Хрвати, Црногорци, муслимани у смислу вероисповести и Југословени. Приликом пописа 1961. године било је 972.960 Муслимана и 317.124 Југословена. Приликом пописа 1971. године било је 1.729.932 Муслимана и 273.077 Југословена. Дакле, од 1971. године број …

У 1980. години у СФРЈ рођено је 382 хиљаде, преминуло је 197 хиљада лица уз позитиван природни прираштај од 185 хиљада лица. Стопа наталитета износила је 17,0 промила, морталитета 8,8 а позитиван природни прираштај износио је 8,2 промила. Посматрано по општинама, њих 372 је имало позитивну стопу природног прираштаја, 97 је имало негативну док су три имале једнак број рођених …

Један од главних индикатора краја СФРЈ био је пад броја Југословена са 1,3 милиона у 1981. години на мало изнад 0,7 милиона у 1991. години. Резултати пописа из 1991. године нису верификовани јер су већ почели етнички сукоби у Хрватској и јер су Албанци на Косову и Метохији бојкотовали попис становништва. Код Албанаца пописна комисија је изнела процену њиховог броја, …

У приложеним табелама искључени су подаци за општине Неум у БиХ и Преграда у Хрватској, због недостатка податка из једног од два пописа, па су приложени подаци за 469 општина. Укупан број становника СФРЈ повећан је за 9,3% између 1971. и 1981. године, док је број Срба повећан за 0,1%, па је удео Срба у укупном становништву СФРЈ смањен са …

Одступања у укупној и пољопривредној развијености општина у СФРЈ (линк), где су се на дну листе, као општине са највећим одступањем укупне у односу на пољопривредну, налазило 28 општина са српском националном већином међу 30 општина, мотивисала су ме да проширим истраживање на раније пописе становништва, а како бих констатовао економске миграције као последицу укупне неразвијености, услед претежне пољопривредне делатности. …

За разлику од индустрије, где су словеначке општине доминанте по релативној развијености, у пољопривреди су општине у Војводини биле у врху листе према апсолутној вредности дохотка – њих 22 међу првих педесет. Још 11 је било са подручја Србије изван покрајина па је Србија учествовала са две трећине у овој табели. Београд на првом месту, Загреб на 7, Скопље на …

У односу на многе делатности које су локационо високо сконцентрисане, индустрија и пољопривреда својом просторном расутошћу смањују разлике у развијености између урбаних центара и периферије. Мудра економска политика, која жели да спречи потпуну концентрацију становништва у метрополи, се труди да кроз индустријску и пољопривредну политику утиче на смањивање регионалних разлика, а на штету периферије. У 1980. години најразвијенији индустријски центри …