Tag Archives: Selo

Neke crtice iz „vaspitanja“ dece

Са модерним правима деце упознао сам се, делимично, када сам био у САД-у 1997 и 1998 године. Посматрао сам уплашене родитеље који су све допуштали деци, а да она не би искористила неки од механизама правне заштите које им је држава/друштво омогућило. Нису се дала деца умолити да дођу за сто у време оброка, нити удаљити од ТВ-а или компјутерских …

Pročitajte Još »

Poružnica (Sokobanja)

„Banja“ Petar S. Jovanović , Naselja i poreklo stanovništva knjiga 17, 1924, Reprint Službeni Glasnik i SANU   Поружница се налази на јужном ободу бањског басена. Село лежи у долини Поружничке Реке. Куће су поред Реке, али извесан део се пење и уз десну страну долине према Реснику. Воду у селу пију поглавито из бунара. Највише им досађује јужни ветар, …

Pročitajte Još »

Manastir Radošin: Simbol opstanka Srba

П.С. Испод слике је додат текст о пореклу породица у Радошину Станоја м. Мијатовића: Манастир Радошин ми је 52. по редоследу у обиласку ових објеката Српске Православне Цркве, а међу пет најдражих у смислу доживљене непосредности, блискости и гостољубља (уз Ралетинац, Саринац, Томић…). Налази се у селу Радошин, на његовом дну при спуштању села са брда ка Великој Морави. Припада …

Pročitajte Još »

Mladenovac, varoš i selo

„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11.   Младеновац (село) Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај. Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац. Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој …

Pročitajte Još »

Rosići – jedna od prelomnih tačaka Seoba (Kosjerić)

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010.   И ако по начину насељавања у равници под Козомором и маљенским Дивчибарама, поред Мионичке Реке, која тече кроз село, има доста добре земље, опет због Маљена, његових Дивчибара, које су највећим делом саставни део овог села, Росићи су чисто планинско и типско …

Pročitajte Još »

Kamenica (Kragujevac)

Село је у подгорини Рудника, у горњем току Каменичке Реке. Куће су сеоске на обема странама Каменичке Реке, нарочито на качерској површи и уз бочне пороке, притоке ове реке. Горњи ток ове реке има форму младе долине, те су ту сеоске куће везане за мање заравњене речне терасе. Сеоских кућа има и на брезовачкој површи која чини развође Каменичке и …

Pročitajte Još »

Azanja (Smederevska Palanka)

Варошица се налази на пиносавској површи која је потпуно уравњена и просечена незнатним токови,а Трстенице и Риа потока. Употребљава се већином вода са бунара, махом дубоких преко 20, а има и извора од којих су главнији: Старац, Човина Вода, Осиповац и Гуцетина. Најбоља зиратна земља је у Сврачковцу, затим на Стражевици, Брдњаку и Бостаништу; имања су изван села. Приватни забрани …

Pročitajte Još »

Velika Plana

Jasenica Borivoje M. Drobnjaković (1923), Službeni glasnik i SANU, 2011   Већи део Велике Плане налази се на пиносавској површи, испод које се уским појасом увлачи површ београдске језерске фазе. Кућа има и на овој нижој површи, затим на тераси Јасенице, где су поређане дуж пута за Паланку и образују крај који се зове Ритањска Мала. Испод овог краја настаје …

Pročitajte Još »

Stragari pod Rudnikom i Ljubičevac

Испод фотографија додати су текстови из књиге Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“, (1923), Службени гласник и Сану, 2011 Село Страгари под Рудником, између Тополе и Крагујевца, а на око 90 километара од Београда, посетио сам из два разлога: да бих обишао три манастира који се налазе у његовом атару, и да би обишли споменик Танаску Рајићу, у центру села, некада вароши. Са …

Pročitajte Još »

Oreovica (Žabari)

Један део варошице Ореовице налази се на Свилајначком Друму, други већи део је у равници, од друма до Ресавчине, а трећи, најмањи, источно од друма, на падини Браничевског Повијарца. Југоисточно од варошице пружа се брдо Подови. У атару варошице су 4 потока: Будљивац, Буквар, Суви Поток (северни) и Суви Поток (Јужни)… Источни део села има тип друмског насеља, а западни …

Pročitajte Još »

Sela rođenja i smrti Karađorđa: Viševac i Radovanje

Пре неког времена, возећи путем од Раче до Аранђеловца свидела су ми се два пошумљена брда на том путу и помислио сам како је ту лепа и блага природа. Читајући Насеља у Лепеници, и гледајући у мапу насеља на крају књиге, схватио сам да су та два брда у селу Вишевцу месту у коме је рођен Карађорђе. У Радовањски луг …

Pročitajte Još »

Prnjavor i manastir Grnčarica (Batočina)

Т. Радивојевић „Насеља у Лепеници“, стр. 191-194 Прњавор је на левој страни потока Младенове Воде која извире уврх села испод брда Распада, а утиче с десна у Лепеницу под именом Раљевац. Од 4 сеоске махале, само је једна, Ковановићка (Ковановићи), над самом реком, а остале су подаље од ње на брдима, која деле воду Младеновој Води и Ботуњском Потоку. Те …

Pročitajte Još »

Drača, selo i manastir (Kragujevac)

Драча је на обема странама Милановачког Друма, час и три четврти хода северозападно од Крагујевца. Идући Горњем Милановцу, удесно од друма, је сеоски крај Мали Поток, на обема странама истоименог потока. Улево су од насипа Горњи и Доњи Крај на потоку Кривачи, левој приточици Драчке Реке. Куће су ових крајева наспрамне у истој улици. Оне су подигнуте испод брда Висибабе, …

Pročitajte Još »

Mala Vrbica (Kragujevac)

Мала Врбица је с обеју страна Врбичког Потока који, 40 минута испод села, утиче у речицу Угљешницу. Овај се поток често назива и Клисурски, јер већим делом свога тока тече клисурастом долином између Главице и Голог Брда. Цело је село на десној страни друма Крагујевац – Аранђеловац. Само је једна кућа (у којој су клисурска механа и рамаћка општина) прешла …

Pročitajte Još »

Koraćica (Mladenovac)

„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11. Куће су на југоисточним огранцима Космаја, између којих су се усекли потоци. Делови су сеоског хатара: Церје, Тијановац, Оглавци, Седлар, Водице, Мијевац, Осовље, Станбе, Бељичје, Парлоге, Брда, Друмина, Равнице, Вукаљевац, Штрковица, Благојевица, Дрење, Турчић, Коларница, Гуњевац, Драганић и Алуга. Село је подељено на три краја: Павловац, Јовићски Крај …

Pročitajte Još »

Bogovađa, selo i manastir

Положај села. – Прњавор је уз манастир Боговађу. Сеоске су куће на источној страни од манастира поређане дуж пута или по плећима брда која се слуштају у долину Љига. Земљиште је терцијарно, неравно, али није брдовито. Извора је у селу доста. С њих се пије вода, а сељаци се служе још бунарском, барском и речном водом… Тип села. – Прњавор …

Pročitajte Još »

Vina (Leskovac)

Положај. – Ово је село последње у Клисури, идући из Пољанице у Поље (Лесковачко). Налази се на обема странама долине Ветерничине. Део села с леве стране Ветернице није на једноме месту. Један је, права Вина, која је матица данашњега села, на левој страни Мале Реке или Винке. Куће су прибране око ушћа потока Длибоке Долине у Винку, а има их …

Pročitajte Još »

Osečina

Ljubomir Pavlović „Kolubara i Podgorina“ Положај села. – Осечина је на обема обалама р. Јадра. Сеоске су куће по плећима оних коса, које се од Влашића спуштају реци Јадру. Косе нису високе, али су им стране врло стрме и дубоко усечене… Тип села. – Осечина је право старовлашко село. Куће су у џемате раздељене; џемати су по плећима брда удаљени …

Pročitajte Još »

Krčmar (Mionica)

Положај села. – Крчмар је планинско село и лежи непосредно под северним подножјем Мањена, а на обема обалама Крчмарске реке. Сеоске су куће уз Реку и то по падинама, појединих маљенских брда, спуштајући се до самог речног корита. Земљиште је брдовито, по све стрмо и шумовито… Тип села. – Крчмар је село разбијеног типа. Куће су груписане око извора и …

Pročitajte Još »

Končarevo (Praćina i zaselak Predor) ili Palminovac?

Кончарево је, можда, једино село у Централној Србији, које је након Другог светског рата променило име и поклонило га комунисти. Стога, ако није ред да Јагодина промени име у Палминград, заслуге Драгана Марковића – Палме требале би да му за живота буду потвђене променом имена села у коме је рођен, из Кончарево у Палминовац или Палминово. У најгорем случају, да …

Pročitajte Još »

Brezovice (Valjevo)

Положај села. – Брезовице су на обема обалама Повленске Реке у северном подножју планине Повлена. Брезовице су планинско село испреплетено многим висовима и косама, које се спуштају с Повлена на северну страну. Поједина су брда плећата, заравњена, а њихове су стране камените, литичасте и прави остењци… Тип села. – Село је разбијеног типа. Сеоске су куће у долинама потока и …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Crnogoraca u Toplicu

После ослобођења Топлице и других јужних и југоисточних делова Србије од Турака 1878. године, неки крајеви, због исељавања албанског и турског становништва, остали су пусти, а међу њима и Топлица. Ради насељавања ових крајева, Срибја је 1880. године донела закон о насељавању ових крајева, у коме је централно место заузело насељавање Топлице. Законом су били регулисани услови насељавања. У члану …

Pročitajte Još »

Guča (Lučani)

Г. Милорад Вујовић, учитељ у Гучи, дао ми је неколике податке за ово место. Положај. – У Гучи се издваја двоје: варошица и село. – Варошица Гућа је с леве стране реке Бјелице у равном пољу одмах више ушћа потока Дупљаја у Бјелицу; само неколико кућерака има и преко Дупљаја. Село Гуча је с обе стране реке Бјелице и с …

Pročitajte Još »

Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

У 2013 години у Србији је рођено 65.554, умрло 100.300 те је пад броја становника износио 34.746, не рачунајући миграционе токове у и ван Србије. У овом укупном резултату имамо пет општина у којима већину чине грађани исламске, мухамеданске, вероисповести, које су имале већи број рођених од умрлих (Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац и Сјеница), као и Нови Сад и …

Pročitajte Još »

Vlase (Vranje) Mandrdine

Положај. – Ово је село с обе стране реке Ветернице. Већим је делом долинско село, мало је кућа на површини коса („ридова“). Главни је део његов с леве стране Ветернице, у долини Трстенске или Власачке Реке, леве приточице Ветерничине… Воде пију становници са кладенаца… Осим њих становници пију и речну воду. У селу постоји и Слана Вода (близу општинске суднице). …

Pročitajte Još »

Dučalovići (Lučani)

Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, које су се спустиле од планине Сјекире и од високих брда; Рује (715 м.) и Суве Чесме (на западу од …

Pročitajte Još »

Popis stanovništva Sjeničke kaze 1912 godine

Вукоман Шалипуровић, 1971 Стање у коме је извршен попис 1912 године У лето 1910 године у Отоманској царевини, превратом, је на власт дошао младотурски покрет. Проглашена је уставност, прокламована једнакост грађана пред законом, слобода и једнакост свих народа у царевини, уведен је парламентарни живот и расписани избори, дате грађанске слободе и слобода штампе. По прокламацијама изгледало је да је младотурским …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika po naseljima u 1879 i 2011 godini

Претходно ћемо цитирати два пратећа текста попису из 1879 године и статистици миграција из тог времена. Државопис Србије, свезска 11, 1882, стр. 1-132. 1. Попис људства Србије у ослобођеним крајевима Сваки досадањи попис људства у Србији имађаше за главну цјел: тачно дознавање порез плаћајући глава а изналазак броја душа беше увек од подчињене важности по пописну комисију нарочито што се …

Pročitajte Još »

Zaovine (Bajina Bašta)

Заовине су право планинско село, село планине Таре. На истоку је највиши врх Милошевац. Брда око Коњске Ријеке, Вежање, Коњевића Ријеке, Рујевца и других рзавских притока сва су у горњокредном за културу села богатом кречњаку. Брда изван села су под четињарском шумом, ненасељена, ретко, као Чемеришта и Збориште, под суватима и закосима. Око села су узвишења: на северу Батура, Црвена …

Pročitajte Još »

Trstena (Vranje)

Положај. – Долина Трстенске Реке у средњем току сва је готово под густом шумом. Само по левој страни долине, као и поред реке, где су проширења, има чешће њива и ливада. Иначе је већи део долине Трстенске Реке у средњем току права клисура, те је и познат као Клисура. Она траје од Калине Долине, чији поток с леве стране утиче …

Pročitajte Još »

Gotovac (Kraljevo)

Село је на благим странама брда Лојаника и Мале Главице, поред пута за Матаруге. У селу су брда: Лојаник, Чаковац, Велика и Мала Главица. Воде су река Ибар и потоци Лојанички Поток, Бошковац, Чаковац и извор Бубан. Село се служи поглавито водом из бунара. Њиве и ливаде су око сеоских кућа, а шуме и приватни забрани су у брду, више …

Pročitajte Još »

Selo Tucanje (Crna Gora)

Село је с обе стране Туцашњице између Вељег Врха и Бабљаче. Поред реке је уска алувијална раван, која се у доњем току проширује у Туцањске луке. Лева страна ове речне долине је блажа, а десна стрмија и неповољнија за насеља. На левој страниј је главни део Туцања.  У алувијалној равни су две писане махале (Бабачићи и Шабатићи), а на десној …

Pročitajte Još »

Golemo Selo (Vranje)

Положај. – Највеће је село у Пољаници и Клисури. Захвата велики простор. Налази се с обе стране Ветернице, одакле ова тече клисуром. Мањи је део села у равници, поред реке, а већи ван ове, по косањицама и странама долина притока Ветерничиних. Има око 11 мала… Постанак села и порекло становништва. – Не зна се, ко је први заселио данашње Големо …

Pročitajte Još »

Kovanluk (Kraljevo)

Сеоске куће су на заравни поред пута за Ратину. Брдо је Шумари (Белимарковац – некадашње шуме генерала Јована Белимарковића из Београда). – Воде су Ибар, речица Рибница и потоци: Црвчански Поток (Тече од извора Бубана (или Црвчанског Извора). И поток и извор су на негдашњем земљишту Црвчана, угледне трговачке породице из Краљева, досељеника из Црвске у Сјеничком срезу), Чкодровац и …

Pročitajte Još »

Srbinovo (Makedonija)

Село је у подножју планине Буковића у уској долини Железне реке: Вода за пиће добија се са чесама, које су распоређене по махалама. Чесме се зову: Прој Ките, Шпо, Крој Рамас, Гура и Крој Бала. Чесма звана Гура налази се у махали Диша. У поменутим чесмама тече вода из једног извора. Србиново има и два бунара (дубоки око 8 м). …

Pročitajte Još »

Blizonje (Valjevo)

(Ово је село описивао г. Светозар Д. Петровић, свештеник бранковачки и његовим смо се описом знатно послужили) Положај села. – Близоње лежи на обема падинама Близоњског Виса, највише тачке на источном делу Влашића. Куће су по падинама, а дубоко спуштене у увале или у долине појединих поточића, који с Виса силазе ка рекама Убу или Рабасу. Земљиште је неравно, каменито …

Pročitajte Još »

Samo Selo Srbiju Spašava

Пред Први Светски Рат (ПСР) у Европи су само Русија и Турска имале већи удео сељака у укупном становништву од Србије. Просеци сакривају детаље, па је могуће да је то у Аустро-Угарској била БиХ, а у Турској (пред балканске ратове, јер нису имали када бити пописани, Рашка, КиМ, Македонија и Албанија, што би значило да се за 100 година редослед …

Pročitajte Još »

Ugrinovci (Gornji Milanovac)

Положај. – Село лежи у долини реке Брезовице, зване сад Угриновачком Реком. Речна је долина овде доста проширена – Угриновачко Поље, затворено с обе стране као зидовима стрменитим странама од брда. С десне стране је затворено странама од брда Мотике, Великог Брда, Липета и Обешењака, а с леве странама од Виса, Угриновачког Голупца и Лисина. На странама ових брда и …

Pročitajte Još »

Daleko je Sunce u Velikoj Drenovi (Trstenik)

Положај. – У равници Голиске Мораве, за 3-4 км од ње, а испод Белог Брда и једне косе, находи се ово село, тако да му је половина у равни, а половина у једној висоравни. Уздужном средином села, а испод висоравни, пролази друм Крушевац-Јасика-Трстеник. Источним крајем села протиче Риљачка Река, а западним Топонички Поток, који лети пресушује. Река се врло ретко …

Pročitajte Još »

Ba(h) (Ljig)

Положај села. Бах је у суподини Сувобора, на обема обалама реке Љига, који извире у овом селу. Село је у планинској котлини затвореној са свих страна високим сувоборским и ријорским косањицима и брдима. Ову је котлину са северне стране простругао Љиг, те је тако у том правцу отворио пут и селу везу с ваљевским селим. С јужне стране су Груковица …

Pročitajte Još »

Kriva Reka (Gornji Milanovac)

Положај. – Кроз ово село тече истоимена река, чија је долина у почетку доста раширена и врло плодна, но која се, са даљим током, све више сужава. С леве стране реке је оно развође што иде од Триповца на с-з између Брезовице и Бољковачке Реке. Из тога су развођа у овом селу Жута Бара, чији је врх Мрамор. На странама …

Pročitajte Još »

Manastirica i Starčevo (Petrovac na Mlavi)

Манастирица Положај села. – Село се налази на стеновитом окомку, који завршује диванску зараван. Куће су сеоске с десне стране Бобрешке Реке, која у многим кривинама тече поред села. Само су три куће на левој страни реке. Куће су све на стеновитој подлози. Бобрешка Река је врло бујна и чини велике штете, зато су куће измештене на брдо, где им …

Pročitajte Još »

Seoska drumska infrastruktura: Kusadak i Azanja

Путовања из Јагодине у Београд и обратно мени припадају двема различитим димензијама: пут до Јагодине (петком) мерим минутама, колико ми је потребно да стигнем, док путовање за Београд (недељом) мерим сатима. У повратку за Београд, осим што не плаћам путарину, уживам у путовању старим Цариградским друмом и тражим садржаје који ће ми овај повратак успорити. Претпоследњи пут то је био …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u Levču

Они који важе као староседеоци само су се раније доселили него остали, те су заборавили одакле су старином. Ти „староседеоци“ у Левчу обично заузимају средину села. Највише је досељеника из Топлице, односно Копаоника, затим са Косова и Жупе и, од даљих крајева, из Црне Горе. Досељавање је било нај јаче у два маха: после Кочине Крајине, када је остало пусто …

Pročitajte Još »

Tumba (Vranje)

Положај. –Тумбанска Река постаје од Гаринске и Шуманске Реке, које се састају испод чуке Дивје Леске. Испод станаца тих изворних кракова Тумбанске Реке, утиче у ову поток Слепе Долине, која се у полетку зове Зарбинска Долина или Зарбине, Извориште је Тумбанске Реке готово све под шумом. Село је у њеном изворишту. Куће су на имањима, око којих је шума. Куће …

Pročitajte Još »

Opelo za Srbiju: vitalne statistike u 2013 godini

Према подацима РЗС-а (Саопштење број 163 од 30.06.214.), у Србији је средином 2013 године живело 7.164.132 становника, а у тој години је живорођено 65.554 детета, умрло је 100.300 становника, те је укупан број становника, не рачунајући прекограничне миграције, смањен за 34.746 лица. Број рођених је најмањи од Другог светског рата, док број умрлих је стабилан, у распону од 100 до …

Pročitajte Još »

Vojkovići (Republika Srpska)

Положај. – Махала Војковићи лежи дијелом у равници, а дијелом у осојној страни на сјеверо-источном подножју Игман-планине. Куће су подијељене у више група. Једне су у равници око ријеке Жељезнице, која долази с источне стране сала, и протјече сјеверном страном кроз махалу, друге су удаљене од те ријеке у равници и при страни осојној. Ријека Жељезница плави и сноси оранице …

Pročitajte Još »

Pajkovac (Varvarin) i Nikola Mandrda

Положај. – Село се налази на левој страни Каленићске Реке, а на друму Варварин – Калиниће. Простире се највише поред реке, а нешто мало око доњег тока Водичког Потока и потока Вучака и Амбаришта, који силазе са огранака планине Јухора. Ови потоци пресушују, али приликом изливања , као и река, наносе осетну штету. У главном село је окренуто југо-истоку. Село …

Pročitajte Još »

Selo bez muškarca: Međeđe u opštini Nikšić, Crna Gora

Када се погледају подаци Завода за статистику Црне Горе о попису становништва из 2011 године, рекло би се ни мање земље ни више насеља. У време пописа становништва у Црној Гори било је 1266 насеља, што при 620 хиљада пописаних становника даје мање од 500 становника по насељу. У 16 насеља био је само по један становник, просечне старости 66,6 …

Pročitajte Još »

Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)

Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …

Pročitajte Još »

Neke karakteristične narodne osobine ovoga (Beličkog) kraja

Народ овога краја има многе карактеристичне особине Срба Шумадинаца, али има и особина којима се приближава становништву Левча, Темнића и Ресаве. Од добрих особина главне су ове: народ је штедљив, чак и до претераности; радо се угледа на друге, па тако прима и оно што је добро; кад је потребно, може да буде храбар, па и јуначан; воли своју отаџбину; …

Pročitajte Još »

Opština Knić i Tomina Bajčetina

Општина Кнић је у процесу демографске катастрофе још од завршетка Другог светског рата, јер је већ на попису становништва из 1953. године имала мање становника него на попису из 1948. године.  Без обзира на процес стварања „полутана“, радника који истовремено обрађују своју земљу, ипак је зачуђујуће да ова општина, између Крагујевца и Краљева преполови број становника. Да се ради о …

Pročitajte Još »

STANJE I PERSPEKTIVE POLJOPRIVREDE I SELA U SRBIJI

U Srbiji danas ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od blizu 4.600 sela, svako četvrto, ili oko 1.200 njih, je na putu nestajanja. Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi u gradovima nemaju posla u selima nema ko da radi. Sela izumiru, a nekoristi se šansa da se ti negativni …

Pročitajte Još »

SELA U SRBIJI IZMEDJU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

Revitalizacija sela, ali kako? Revitalizacija sela i proizvodnje seoskih gazdinstava, između ostalog je i u neposrednoj vezi sa daljim rastom gradskih naselja i rehumanizacijom sadržaja života u gradovima. Kao primeri „revitalizacije sela“ često se pominju i u javnim glasilima predstavljaju postupci pojedinih entuzijasta, propagira ,,vraćanje korenima’’, pokazuje romantika obnovljenih dvorišta, ili salaša, ali nema celovitih projekata za zasnivanje i razvoj …

Pročitajte Još »