Tag Archives: Reindustrijalizacija

Србија 2030: материјали и отпад

Крајем 80-тих година XX века, као средњошколац, проводио сам дане правећи планове о развоју Србије до 2030. или до 2040. Патриотизам, србољубље, огледало се кроз маштања како ће Србија у том дугом периоду проћи пут од европске периферије до натпросечно развијене земље у Европи, што је у овом периоду учинила Ирска у Европи, или Кина на нивоу светске економије. Почетак …

Pročitajte Još »

UNIDO statistika dodate vrednosti u odabranim zemljama, 1990-2017

Приложени подаци о додатној вредности у константним ценама из 2010. садрже очигледне грешке, али нама овде није био циљ да исправљамо „криве Дрине“, већ да сагледамо величину Дрине, као и Босфора и других величина. Најочигледнија је грешка код додате вредности прерађивачке индустрије у БиХ, она је срозана близу нуле, од 1992. до 1995, па је из пепела почело подизање по …

Pročitajte Još »

IMT podelila sudbinu bivše Jugoslavije

Gašenjem Industrije mašina i traktora, posle sedamde­set godina, nestao je još jedan deo domaće industrije. U odnosu na osamdesete godine prošlog veka, Srbija danas ima svega 40 odsto nekadašnjih industrijskih kapac­iteta. IMT je krajem osamdesetih godina prošlog veka proizvodio godišnje čak 40 hiljada traktora, da bi ta brojka na kraju pala na svega šest stotina pred njegovo gašenje. Nekadašnji direktor …

Pročitajte Još »

Dobošarska ekonomija (1): Privredna banka Priboj

Džoni je pre više od 30 godina otpevao „dva put se ne šalju tenkovi na radnike“. Danas se koriste mnogo suptilnija oružja od tenkova: medijska propagandna mašinerija u svim elektronskim i neelektronskim vidovima. Da je pljačkanje privrede i građana od banaka najviši državni interes, to nije sporno, niti se može dovesti u pitanje. Ali ja bih da postavim par pitanja …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u Evropi, 1990-2012, poređenje zemalja

Sa Eurostat-a se mogu preuzeti podaci o industrijskoj proizvodnji po zemljama koji su, na žalost, ažurniji tek od 2000. godine, te ne možemo uporediti indekse svih zemalja sa Srbijom od prve godine u naslovu. Srbija sada ima dve petine obima proizvodnje iz 1990. godine, i po ovom pokazatelju uporediva je samo sa Bosnom i Hercegovinom. Manje je poznata činjenica da …

Pročitajte Još »

NOVA INDUSTRIJALIZACIJA

Uslov ne samo opstanka već i razvoja društva Uvod. Industrijalizacija je društveni koncet privrednog razvoja u kome dolazi do korenitog menjanja privredne strukture pod dejstvom ubrzanog razvoja industrije i primene savremenih tehnologija. To je najbrži i najefikasniji način za ubrzanu promenu usporenog i tradicionalnog u industrijski dinamično društvo. Industrijalizacija nije jednokratan posao, već kontinualan proces u kome se usavršava i …

Pročitajte Još »

Uništena privreda Srbije

U Srbiji se u restrukturiranju nalazi 179 preduzeća u kojima je zaposleno 54.000 radnika. Proces njihove obnove trajao je deset godina, a to mora da se završi do kraja juna 2014. godine godine U Srbiji se  u restrukturiranju nalazi 179 preduzeća u kojima je zaposleno 54.000 radnika. Proces njihove obnove trajao je deset godina, a to mora da se završi …

Pročitajte Još »

Gde su radna mesta tamo se i deca rađaju: poređenje broja zaposlenih i broja rođene dece 1971-2011/2

Podaci o kretanju ukupnog broja zaposlenih i zaposlenih u prerađivačkoj industriji nisu dovoljni da se objasni kretanje nataliteta, jer ne uključuju i seosko stanovništvo, mlado i radno-aktivno, a gde je došlo do najvećeg pada nataliteta. Tako imamo, na primer, opštine koje nisu imale ni jednog zaposlenog u industriji u 1971. godini, poput Crne Trave i Trgovišta, a u 2012 godini …

Pročitajte Još »

Poređenje industrijske proizvodnje i drugih delatnosti bivših jugoslovenskih republika u 1981. i 2011. godini

Izvršena poređenja imala su za cilj da ukažu na odnose veličina pošto je nemoguće da budu tačna, ukoliko se uzme u obzir mnogo faktora poput: promene relativnih cena između različitih delatnosti; promene vrednosti dolara i realnih efektivnih kurseva zemalja; promena klasifikacija delatnosti… Uzevši u obzir sva moguća i nemoguća ograničenja potrudili smo se da koliko je moguće približimo podatke. Važne …

Pročitajte Još »

Subvencije za kupovinu novog vozila Fijata

Reče ministar finansija i privrede, parafraziram, daćemo 3.000 evra subvencija  svakome ko kupi novog Fijata. Iskaz bi trebalo da glasi „od novca poreskih obveznika, ili novim zaduživanjem, častićemo svakoga ko kupi novo vozilo“. Častiće se i FAS da postigne veću prodajnu cenu u odnosu na moguću od srpske sirotinje, koja u najvećem delu, a to je oko 98% stanovništva, nije …

Pročitajte Još »