Крајем 80-тих година XX века, као средњошколац, проводио сам дане правећи планове о развоју Србије до 2030. или до 2040. Патриотизам, србољубље, огледало се кроз маштања како ће Србија у том дугом периоду проћи пут од европске периферије до натпросечно развијене земље у Европи, што је у овом периоду учинила Ирска у Европи, или Кина на нивоу светске економије. Почетак …
Pročitajte Još »Tag Archives: Reindustrijalizacija
UNIDO statistika dodate vrednosti u odabranim zemljama, 1990-2017
Приложени подаци о додатној вредности у константним ценама из 2010. садрже очигледне грешке, али нама овде није био циљ да исправљамо „криве Дрине“, већ да сагледамо величину Дрине, као и Босфора и других величина. Најочигледнија је грешка код додате вредности прерађивачке индустрије у БиХ, она је срозана близу нуле, од 1992. до 1995, па је из пепела почело подизање по …
Pročitajte Još »IMT podelila sudbinu bivše Jugoslavije
Gašenjem Industrije mašina i traktora, posle sedamdeset godina, nestao je još jedan deo domaće industrije. U odnosu na osamdesete godine prošlog veka, Srbija danas ima svega 40 odsto nekadašnjih industrijskih kapaciteta. IMT je krajem osamdesetih godina prošlog veka proizvodio godišnje čak 40 hiljada traktora, da bi ta brojka na kraju pala na svega šest stotina pred njegovo gašenje. Nekadašnji direktor …
Pročitajte Još »Dobošarska ekonomija (1): Privredna banka Priboj
Džoni je pre više od 30 godina otpevao „dva put se ne šalju tenkovi na radnike“. Danas se koriste mnogo suptilnija oružja od tenkova: medijska propagandna mašinerija u svim elektronskim i neelektronskim vidovima. Da je pljačkanje privrede i građana od banaka najviši državni interes, to nije sporno, niti se može dovesti u pitanje. Ali ja bih da postavim par pitanja …
Pročitajte Još »Industrijska proizvodnja u Evropi, 1990-2012, poređenje zemalja
Sa Eurostat-a se mogu preuzeti podaci o industrijskoj proizvodnji po zemljama koji su, na žalost, ažurniji tek od 2000. godine, te ne možemo uporediti indekse svih zemalja sa Srbijom od prve godine u naslovu. Srbija sada ima dve petine obima proizvodnje iz 1990. godine, i po ovom pokazatelju uporediva je samo sa Bosnom i Hercegovinom. Manje je poznata činjenica da …
Pročitajte Još »NOVA INDUSTRIJALIZACIJA
Uslov ne samo opstanka već i razvoja društva Uvod. Industrijalizacija je društveni koncet privrednog razvoja u kome dolazi do korenitog menjanja privredne strukture pod dejstvom ubrzanog razvoja industrije i primene savremenih tehnologija. To je najbrži i najefikasniji način za ubrzanu promenu usporenog i tradicionalnog u industrijski dinamično društvo. Industrijalizacija nije jednokratan posao, već kontinualan proces u kome se usavršava i …
Pročitajte Još »Uništena privreda Srbije
U Srbiji se u restrukturiranju nalazi 179 preduzeća u kojima je zaposleno 54.000 radnika. Proces njihove obnove trajao je deset godina, a to mora da se završi do kraja juna 2014. godine godine U Srbiji se u restrukturiranju nalazi 179 preduzeća u kojima je zaposleno 54.000 radnika. Proces njihove obnove trajao je deset godina, a to mora da se završi …
Pročitajte Još »Gde su radna mesta tamo se i deca rađaju: poređenje broja zaposlenih i broja rođene dece 1971-2011/2
Podaci o kretanju ukupnog broja zaposlenih i zaposlenih u prerađivačkoj industriji nisu dovoljni da se objasni kretanje nataliteta, jer ne uključuju i seosko stanovništvo, mlado i radno-aktivno, a gde je došlo do najvećeg pada nataliteta. Tako imamo, na primer, opštine koje nisu imale ni jednog zaposlenog u industriji u 1971. godini, poput Crne Trave i Trgovišta, a u 2012 godini …
Pročitajte Još »Poređenje industrijske proizvodnje i drugih delatnosti bivših jugoslovenskih republika u 1981. i 2011. godini
Izvršena poređenja imala su za cilj da ukažu na odnose veličina pošto je nemoguće da budu tačna, ukoliko se uzme u obzir mnogo faktora poput: promene relativnih cena između različitih delatnosti; promene vrednosti dolara i realnih efektivnih kurseva zemalja; promena klasifikacija delatnosti… Uzevši u obzir sva moguća i nemoguća ograničenja potrudili smo se da koliko je moguće približimo podatke. Važne …
Pročitajte Još »Subvencije za kupovinu novog vozila Fijata
Reče ministar finansija i privrede, parafraziram, daćemo 3.000 evra subvencija svakome ko kupi novog Fijata. Iskaz bi trebalo da glasi „od novca poreskih obveznika, ili novim zaduživanjem, častićemo svakoga ko kupi novo vozilo“. Častiće se i FAS da postigne veću prodajnu cenu u odnosu na moguću od srpske sirotinje, koja u najvećem delu, a to je oko 98% stanovništva, nije …
Pročitajte Još »