У савременој исхрани у Србији, 2013 године, највећу вредност унетих калорија становништво је имало од пшенице и производа од ње (797), шећера и производа (262), свињског меса (242), млека и млечних производа (230), и кукуруза и производа (197). Ових пет група производа објашњава скоро две трећине укупног уноса калорија у просечној исхрани, а која износи 2.725 калорија. Овако изнети подаци …
Pročitajte Još »Tag Archives: Poljoprivredno prehrambeni sektor
Regionalizacija poljoprivredne proizvodnje
Рaспoлoживe пoљoприврeднe и oбрaдивe пoвршинe, пoсeбнo oрaничнe, мoгу сe рaциoнaлнo кoристити пoвeћaњeм стoчaрскe прoизвoдњe и измeнoм прoизвoднe структурe у биљнoj прoизвoдњи Пишe: Брaнислaв Гулaн Рeпубликa Србиja je Бoгoм дaнa зa пoљoрпиврeдну прoизвoдњу. Oгрoмнe oбрaдивe и квaлитeтнe пoвршинe, бoгaтствo биљнoг и живoтињсклгo свeтa, климa прилaгoђeнa свим културaмa, бoгaтa трaдициja бaвљeњa пoљoприврeдoмм, нaучнe институциje кoje вeћ вишe од 100 гoдинмa oбрaзуjу пoљoприврeднике …
Pročitajte Još »SRBIJA U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA
Srbija je poljoprivredna zemlja velikih mogućnosti u proizvodnji ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura. Ovo su nepodeljene ocene kako stručne javnosti, tako i šire javnosti. Srbija stvarno ima velike potencijale za razvoj ove privredne grane koja kroz spoljnotrgvinsku razmenu može značajno povećati devizni priliv i biti veliki oslonac u pozitivnom spoljnotrgovinskom bilansu. Bez velikih pretenizija da se šire elaborira potencijal razvoja …
Pročitajte Još »Proizvodnja i izvoz pšenice 2017.
Berićet i nestašica! Srbija je u 2016. godini imala veoma dobar rod pšenice od preko 2,8 miliona tona. Do sada je izvezeno 657.940 tona. Brinu male površine koje su zasejane u 2016. godine, koje se procenjuju na oko 450.000 hektara Nakon berićetne žetve u 2016. godini u kojoj je Srbija sa 595.000 hektara dobila rod pšenice od 2.885.000 tona, …
Pročitajte Još »Ekonomska kuhinja 2: svinje
Свиње представљају типично европску животињу и најчешћи су састојак у европској кухињи. Уколико се оцењује према овом параметру, Србија је једна од најевропскијих земаља, јер се налази на петом месту у Европи у односу броја свиња на број становника, а на деветом месту у свету, јер су испред ње још четири острвске земље. Испред Србије су, уз Шпанију, три релативно …
Pročitajte Još »ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE U SRBIJI 2017.
Sve traženiji organski proizvodi Organskom proizvodnjom hrane u SRbiji bavi se oko 2.000 proizvođača koji je proizvode blizu 15.000 hektara. Učešće ove proizvodnje u ukupnom zemljištu je još uvek nisko i iznosi tek 0,44 odsto! Zainteresovanost za organsku proizvodnju u Srbiji iz godine u godinu sve je veća, a stručnjaci smatraju da ova grana u Srbiji ima itekako dobru perspektivu, …
Pročitajte Još »ZLATIBOR ČEKA AGRONOME I POLJOPRIVREEDNIKE
Razmena znanja i iskustava Tradiconalno savetovanje agronoma Srbije održaće se na Zlatiboru od 22. do 28. januara 2017. godine Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo organizovaće tradicionalno 51. Savetovanje agronoma i poljopriverdnika Srbije, koje će se održati na Zlatiboru od 22. do 28. januara 2017. godine. Ovo savetovanje tradicionalno okuplja više od 700 agronoma i poljoprivrednika iz cele Srbije. Biće …
Pročitajte Još »Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla
SRBIJA DOBILA ONO ŠTO ŽELI EVROPA Konferencija „Prvi standard i oznaka BEZ GMO kvalitet i domaćeg porekla – Dunav soja“. Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla. Označivši prve domaće genetski nemodifikovane proizvode, učinjen je …
Pročitajte Još »Proizvodnja i izvoz pšenice
U svetu postoji višak od 249,23 miliona tona pšenice Posle ževe pšenice koja je u 2016. godini u Srbiji obavljena na oko 590.000 hektara dobijen je rod od 2.885.000 tona. U rezervama je bilo 218.000 tona, pa smo u novu ekonomsku godinu posle žetve krenuli sa 3.103.000 toan hlebnog zrna. Od toga za mlinove u Srbiji je potrebno 1.200.000 tona, …
Pročitajte Još »VOĆARSTVO U SRBIJI
Rast proizvodnje Vrednost voćarske proizvodnje u Srbiji na kraju 2016. godine procenjuje se na 473 miliona dolara, što je za 68 miliona dolara više nego prošle godine U Novom Sadu je, nakon povrtara, održano je i tradicionalno savetovanje voćara na kojem su se mogle čuti novine u savremenoj proizvodnji voća, saveti za postizanje bolјih proizvodnih rezultata kao i o mogućnostima …
Pročitajte Još »Jubilej zadrugarstva
U Vojvodini danas postoji 400 aktivnih zadruga Zadružni savez Vojvodine obeležio 170 godina zadrugarstva u Srbiji, od kada je osnovana prva zadruga u Bačkom Petrovcu, kod Novog Sada. Bila j to i treća zadruga u svetu! Ova zadruga predstavlja i temelj organizovanja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov je naglasio da u Pokrajini danas postoji 400 …
Pročitajte Još »PROIZVODNJA I POTROŠNJA ŽIVINSKOG MESA2016.
Rast koka u regionu Od jajeta do pileće viršle mora da se popštuejk više od 50 propisa. U Srbiji ima oko130 proizvđača pilećeg mesa, a da je samo 30 registrovano dok siu ostali mali proizvođači koji su cenom konkurentni, ali kod njih nema sledljivsoti proizvodnje radi bezbednosti proizvođača. Treba biti realan i reći da bi organsko pile bilo skupo za …
Pročitajte Još »Kolindine čokoladice
На интернету се појавила вест како је хрватска председница, на згражавање родитеља, деци дубровачког вртића чоколадице произведене у Србији. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=07&nav_category=167&nav_id=1207489) Овде нећемо писати о хрватској пропаганди, како, на пример, вест о покушају линча српских стрелаца прати шаховница са сјајним небодером у позадини. Нећемо ни о уделу хрватског капитала у кондиторској индустрији у Србији. Ни о случајности да су чоколадице баш …
Pročitajte Još »Srbija u svetskoj trgovini vinom
Укупан светски извоз је повећан са 20,4 милијарди евра у 2008 години на 28,7 милиона евра у 2015. години. За извоз вина, дакле, нема кризе. Дошло је до пада на 18,4 милијарде евра у 2009. години, али је већ у 2010. години овај пад надокнађен. У светској трговини вином доминирају Француска и Италија јер је њихова половина од укупног светског …
Pročitajte Još »Čija je zemlja, zemlje Srbije!?
U Srbiji je poništena svaka treća privatizacija u poljorpivredi. Opljačkana je imovinma pa je bez posla ostalo više od 100.000 radnika. Državnu zemlju treba prodati ili izdati našim seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara. Tajkuni i sumnjivi biznismeni su pokupovali državno zemljište. Zemlja je paorska, državna, tajkunska i pomalo zadružna! Piše: Branislav Gulan Najveći doe privatizacije poljoprivrednih preduzeća …
Pročitajte Još »NESTAJANJE SELA , NESTAJANJE SRBIJE 2016.
Sumorna slika sela… Od 4.709 naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo sela nego je zapostavljeno celo njeno ruralno područje. …
Pročitajte Još »ŠESTI POLJOPRIVREDNI FORUM ,,HRANA ZA EVROPU’’2016.
Stara obećanja od nove vlasti Najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine te ribarski proizvodi. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale nam kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu. Orijentacija Vlade Srbije je da …
Pročitajte Još »Može li da se odloži prodaja zemlјe strancima!?
Naša strategija o zadržavanju polјoprivrednog zemlјišta u rukama domaćih vlasnika mogla bi da se zasniva na preuzimanju pojedinih rešenja iz zemalјa EU, a stručnjaci preporučuju „slovenački” model Srbija, i pored loše ispregovaranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), još ima šansu da zaštiti svoje oranice od naglog upliva stranog kapitala Srpska strategija mogla bi da se zasniva na preuzimanju …
Pročitajte Još »SRBIJA I MLEKO: Proizvodnja ispod standarda
U Srbiji se proizvede oko 1,4 milijarde ltiara mleka godišnje, a samo polovina je najboljeg kvaliteta Srbija ne proizvodi ni 50 odsto mleka najboljeg kvaliteta, a za ulazak u EU potrebno je da celokupna proizvodnja bude po evropskim standardima, upozorava Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora Asocijacije proizvođača mleka Srbije. „To ne znači da domaći potrošači piju zdravstveno neispravno mleko jer …
Pročitajte Još »U SRBIJI OBELEŽEN SVETSKI DAN JABUKA 2016.
Voće koje ima kupca! Jabuke se u Srbiji gaje na oko 24.000 hektara. U poslednje tri godine prosečna godišnja proizvodnja je veća od 300.000 tona. U 2015. godini izvoz jabuka u Srbiju doneo 102 milion dolara Dan jabuke 20. oktobar u svetu je prvi put obeležen 1990. godine, s cilјem ukazivanja na zdravstveni značaj tog voća i da bi se …
Pročitajte Još »Izvoz džemova i marmelade u Nemačku i druge zemlje
Prema podacima STO, izvoz džemova iz Srbije povećan je za 53,5%, u periodu januar-juli ove, u odnosu na isti period 2015 godine, sa 6,5 na 10 miliona evra. Pošto je u celoj prošloj godini izvoz džemova vredeo 11,8 miliona evra, pri ovoj dinamici možemo očekivati preko 18 miliona evra u 2016 godini. Razlog za ovoliko veliki skok izvoza džemova je …
Pročitajte Još »SAJAM MLINARSTVA I PEKARSTVA U NOVOM SADU 2016
Sektor koji donosi dodatnu vrednost Branislav Nedimović: Ne treba samo da prodajemo primarne polјoprivredne proizvode, već treba stalno da ih obogaćujemo i da stalno pravimo dodatnu vrednost, ali se pri tome mora voditi računa o kvalitetu Ako se igde pravi dodatna vrednost u polјoprivredi i ako se igde pravi vrednost za ovu državu to je u sektoru mlinarstva i pekarstva …
Pročitajte Još »Rekordan rod pšenice, suncokreta i soje u 2016. godini
Према саопштењу РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/26/22/PO16-255_2016_srb.pdf) у 2016. години очекује се производња 2.885 хиљада тона пшенице, 627,7 хиљада тона сунцокрета и 587,2 хиљада тона соје, што су рекордне количине након 2000. године. И док се код пшенице може наћи већа произведена количина у даљој прошлости, сунцокрет и соја су биљке чија је производња нагло повећана након 2000. године и ово је за …
Pročitajte Još »OBMANE
Nema tova, izvoza ni para! Za vreme otvorenih vrata ,,Mitrosa’’, 3. septembra 2016. godine narod je obmanut sa nekoliko činjenica. Dobro je što je fabrika ponovo počela da radi i da otkupljuje tovljenike od seljaka. Kako je rečeno dnevno se preuzima, kolje i prerađuje čak 800 komada! To će pomoći seljacima da prodaju tovljenike jer do sada nisu imali kome, …
Pročitajte Još »Branislavu Gulanu, nagrada za životno delo
Na Međunarodnom festivalu novinara održanom u Bogatiću, uručena priznanja novinarima iz Srbije Novinar i publicista iz Novog Sada, Branislav Gulan, dobitnik je nagrade za životno delo Međunarodnog festivala novinara koji prate poljoprivredu i selo, koji je održan u Bogatiću. Kako je istaknuto, Gulana je četiri i po decenije novinar i publicista, više od dve decenije član je Naučnog društva ekonomista …
Pročitajte Još »MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI SAJAM ,,AGRA“ U GORNJOJ RADGONI 2016
Promocija poljoprivrede i zdrave hrane Najviša dostignuća u oblasti proizvodnje hrane prikazalo 1.798 izlagača iz 30 zemalja na prostoru od 70.800 kvadratnih metara. Sajamsku izložbu razgledalo više od 130.000 posetilaca. Opšti utisak je da slovenačke farmere potresa ozbiljna kriza, jer su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega, mleka na nezabeleženom minimumu Piše: Branislav Gulan Najviša dostignuća u proizvodnji hrane na …
Pročitajte Još »STOČARSTVO SRBIJE 2016.
Prazna sela, kuće i staje U oborima u Srbiji nalazi se oko 3,2 miliona tovljenika, ali se godišnje zakolje blizu pet miliona tovljenika. Pored nekontrolisanog uvoza, to je dovoljno za ishranu naroda, imajući u vidu da nema izvoza ovog mesa, osim u neke zemlje eks Jugoslavije. To ukazuje i na činjenicu da nema potrebe za dovođenje nemačkog ,,Tenisa’’ sa novih …
Pročitajte Još »Potrebna reindustrijalizacija agrara
Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 38 kilograma.Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma Republici Srbiji za njenih 631.000 gazdinstava i 7,16 miliona stanovnika potreban je nova i sprovodljiva agrarna politika. Treba nova agrarna politika, akcioni plan ili …
Pročitajte Još »SVET, SRBIJA I PŠENICA2016.
Puni ambari i prazni džepovi Od prošlogodišnje žetve do početka ubiranja pšenice u ovoj godini izvezeno je 789.328 toan zrna. Pored toga izvezeno je i 226.378 tona brašna. Za izvoz nam ostaje 1.435.000 tona pšenice. Kina zainteresovana za pšenicu iz Srbije Nakon završetka žetve u 2015. godini, u kojoj je sa 589.000 hektara dobijeno ukupno 2,4 miliona tona hlebnog zrna, …
Pročitajte Još »ŽETVA U SRBIJI 2016.
Zalihe obaraju cenu pšenice Prvi otkosi pšenice ovogodišnjeg roda pali su na vojvođanskim polјima, a iko je požnjeveno par desetina hektara ranih sorti na lakšim zemlјištima, rezultati kažu da će rod biti dobar- izjavio direktor Udruženja žita Srbije Vukosav Saković. U Srbiji je žetva u toku na blčizu 600.000 hektara, očekuje se prosečan prinos od oko 4,3 tone po hektar …
Pročitajte Još »IP 48: Paprike
Сателитским погледом лако се може утврдити да највреднији сељаци у Србији живе у општини Лесковац, мерено уделом пластеника у укупној површини обрадиве земље. Они живе у селима: Цекавица, Власе, Доње Врановце, Турековац, Горњи Буниброд, Губеревац… Блискост аутопута, традиција у производњи, историјат власништва над земљиштем (откуп од Турака иза 1878. године) и низ других фактора (густина насељености, на пример, што значи …
Pročitajte Još »OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016., drugi deo
Budućnost i profesionalizacija ,,Budućnost srpske poljoprivrede posebno kod zemljoradničkih gazdinstava (ima ih više od 628.000 u Srbiji) kao njenog dominantnog oblika organizacije upravo zavisi od profesionalizacije poljoprivrednog zanimanja odnosno podizanja nivoa i unapređenja opšteg i stručnog obrazovanja poljoprivrednog proizvođača. Srednješkolsko poljoprivredno obrazovanje treba da obezbedi svakom pojednicu da stekne znanja, veštine i stavove – stručne kompetencije radi efikasnijeg uključenja u …
Pročitajte Još »OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016. prvi deo
Znanje iz klupe primeniti u praksi Naučni agrarni instituti u Srbiji dosad su postigli značajne rezultate. Detalјno su proučeni zemlјišni resursi i urađene pedološke karte zemlјišta. Za dalji razvoj Srbiji je neophodna alternativna razvojna, socijalna i prosvetna politika, a u njenom sklopu i reforma obrazovnog sistema na svim nivoima – od osnovnog, preko srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, koja bi …
Pročitajte Još »IP 32: Krompir pripremljen za upotrebu
Срби су обазрив и неповерљив народ, склон да иноваторе извргне руглу. То није лепо, али је последица вишевековног искуства да му се стално нуде отрови, уместо лекова. Ничеова девиза: „Све што нас не убије, јача нас“ је можда добра за храброг младића у узрасту од 20 година, али код зрелог човека иза четрдесете, који није убијен, та снага се претвори …
Pročitajte Još »HLEB I POTROŠNJA U SRBIJI2016
Za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome približili evropskim standardima Piše: Branislav Gulan U Srbiji se već pola veka hleb proizvodi uglavnom od pšenice proizvedene na teritoriji Republike Srbije. Hleb je pravljen 12.000 godina pre Hrista, od vode i divljih žitarica zdrobljenih i pečenih na kamenim pločama …
Pročitajte Još »BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. II deo
Rezultati popisa stanovništva Srbije KRAĆI IZVOD 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš; Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelјa; Na njenom području živeće neki …
Pročitajte Još »BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. I deo
Hrana čeka reindustrijalizaciju Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Dosadašnja politika predviđala rast do 2024. godine, ali smo već u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto! Piše: Branislav Gulan Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodljiva agrarna politika. Treba …
Pročitajte Još »Budućnost, povratkom u prošlost!
Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Jer, dosadašnja politika je predviđala rast, ali smo u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto! Piše: Branislav Gulan Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno …
Pročitajte Još »Amerika, Amerika, zemlja velika
Али метар мога села, Америка цела. А Србија има око 4.500 села која различитом брзином одумиру, док у свету расте тражња за њиховим производима. Мотив за писање ми је промена у структури извоза САД-а од 2008. до 2014. године, где је дошло до оштрог пада удела производа средњих и високих технологија, са 59,3% на 49,8%, уз пораст удела примарних производа …
Pročitajte Još »IP 14.1. Sušene šljive i ostalo sušeno voće
Ако је у 2015г Турска претекла Србију као извозник свежих шљива, то још увек није случај код сушених шљива. У 2014г тржиште сушених шљива је вредело 483,8 милиона евра и Србија је била на петом месту, након Чилеа, САД, Француске и Аргентине са вредношћу извоза од 14,2 милиона евра. Али, у 2015г пала је вредност извоза из Србије на 10,7 …
Pročitajte Još »Izvezeno samo 315 tona bebi bifa!
U 2015. godini srpski agrar ima pad proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu za osam odsto! Srbija je pre dve i po decenije izvozila čak 30.000 tona bebi bifa. Danas su prazne kuće i staje u Srbiji, pa nema ni goveda ni mesa za izvoz! Umesto nerealne i netačne strategije potreban je akcioni plan za trenutno delovanje i spasavanje sela …
Pročitajte Još »Kusadak: Proizvođač železničara i krem bananica
Давне 1834г највеће насеље у Србији био је Београд, са 6.023 становника, а након њега били су Шабац (3018) и Јагодина (2.558). Кусадак је тада био на 30. месту са 1.151 становником, испред Краљева (1.022), Чачка (908), Велике Плане (907) и Ваљева (893 становника). Упркос проширењу Србије и укључивању Ниша, Лесковца, Пирота и Врања, Кусадак (4.031) је приликом пописа из …
Pročitajte Još »Srpske kuće da čuvaju ćirilicu!
Потребно је да се и свету отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа“, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и да су из Србије, била …
Pročitajte Još »Potrebna agrarna i socijalna reforma 3
Ретки, позитивни примери Ретки су позитивни примери, али се нађе, па неке и наводимо. Приемр је село Товрљане у општини Прокупље. У овом селу, подно Радана, и Сколовице, школа би после две децеценије од када је угашена, поново могла да почне да ради. Породица Славољуба Бојовића са троје деце, после губитка посла вратила се у родно село. Отац децу по …
Pročitajte Još »Izvozni proizvodi Srbije 4: Breskve i nektarine
Попут јабука и извоз брескви имао је „звездани“ успон претходних година захваљујући слободном приступу руском тржишту. Таквих производа имамо на десетине и многе од њих ћемо поменути наредних недеља и месеци. Ово су важни извозни производи, не (само) због додате вредности створене у Србији коју садрже, већ и због низа других позитивних ефеката на запосленост, на демографска кретања у сеоским …
Pročitajte Još »Izvozni proizvodi Srbije 3: Jabuke
Јабуке су, уз малине, најздравији производ у извозу Србије. Оне су то одувек биле и без извоза: вековима су служиле за одржавање хигијене и здравља, посебно зуба. Тешко да је замислив излазак из дворишта српског домаћина, а да није праћен са кесом јабука, или макар једном јабуком. Јабуке су, у вредности од 93,4 милиона евра, биле 19. по вредности производ …
Pročitajte Još »Potrebna agrarna i socijalna reforma 2
Подижу споменике селима! До Другог светског рата Југославија је била аграрно, традиционално друштво. Преко 80 одсто становништва је живело на селу аутархичним, оскудним и традиционалним начином живота. Цео сељаков свет је био сведен на његов посед, газдинство и породицу, село у коме живи и цркву која је оличавала Бога и усмеравала његов духовни живот. Ту је још за поштоање био …
Pročitajte Još »Potrebna agrarna i socijalna reforma 1
Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено економског развоја у теорији и пракси развијених земља. У Србији до сада није постојала конзистентна и дугорочна политика руралног развоја, као ни развоја предузетништва. Од 4.709 села у Србији нестаје свако четврто или њих 1.200! У 1.034 села Србије данас има …
Pročitajte Još »Poljoprivredni suficit za brigu?
Srbija je u 2015. izvezla poljoprivredne i prehrambene proizvode u vrednosti od 2,6 milijardi evra i ostvaren je suficit od 1,2 milijarde evra, izjavila je danas ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković. „Taj suficit je u odnosu na suficit u 2014. veći za 22 odsto ako se računa u evrima“, kazala je Bošković gostujući na Pinku. Ona je rekla da su …
Pročitajte Još »Promašaji agrarne strategije
Rezultati proizvodnje u poljoprivredi Srbije u prošloj godini daleko su ispod plana u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. Autor: Branislav Gulan Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2015. godini bila je 4,63 milijarde dolara, što je za 7,3 odsto manje od one u 2014. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje u visini od 4,09 milijardi dolara manja …
Pročitajte Još »Samo kobasice spašavaju Srbiju i/ili Beogradfest u Zoo-vrtu
Kada se pomene kobasica prva asocijacija su dobro popunjeni Nemci, Amerikanci, Danci, koji ih zadovoljno jedu/gutaju uz kriglu hladnog piva. Asocijacija je tačna jer osim što su najveći konzumenti kobasica, ovi narodi su i njihovi najveći izvoznici, pa od 4 milijardi evra vrednog izvoza kobasica u svetu, Nemačka izvozi 621 miliona evra, SAD 430, Italija 379, Španija 301, Austrija 204, …
Pročitajte Još »DRŽAVA I SELO 1
Spasavanje sela i poljoprivrede Piše: Branislav Gulan Rezime Privredni razvoj se danas nalazi ponovo na prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa manje propusta i grešaka koje su činjene u prethodnom vremenu. Zadaci koji se postavljaju pred ekonomsku, agrarno – stručnu i naučnu javnost su utoliko veći, jer se od agrara očekuje da …
Pročitajte Još »Nova poslovna elita iz njiva
Ime Dušana Mojsilovića, Nebojše Petrića i Stanka Popovića srpskoj javnosti ne znači ništa. U biznisu, međutim, njihove kompanije „Agromarket” Kragujevac, „Promist” Novi Sad i „Eliksir grupa” iz Šapca, su u 2013. godini bile među prvih 50 po poslovnim prihodima! Piše: Branislav Gulan U publikaciji TOP 300 oni su bolje su rangirani od biznisa Predraga Rankovića Peconija, Toplice Spasojevića, Željka Mitrovića …
Pročitajte Još »Uvozne potrebe Kine za mesom i izvozna šansa za opštine Kragujevac i Jagodinu
Председник Србије Томислав Николић је поменуо у Упитнику РТС-а пословну могућност за пољопривреднике Шумадије да годишње произведу и извезу у Кину 50.000 тона меса. Ова кратка информација мотивисала ме је да прикупим основне информације у увозу Кине и сточарству у Шумадијском и Поморавском округу (области, нахији, како год). Кина је постала „мотор“ економског раста земаља које у њу извозе робу, …
Pročitajte Još »Proizvodnja i potrošnja svinjetine u svetu, rang zemalja
Према подацима ФАО највећи произвођачи свињског меса су: Кина (48,4 милиона тона), САД (10,3), Немачка (5,6), Шпанија (3,5) и Бразил (3,2). Иако је на седмом месту са 2,4 милиона тона Русија мора да увезе непун милин тона свињетине годишње како би подмирио скромну потрошњу од 23 килограма по особи годишње. Србија је на 35 месту по производњи 271 хиљада тона …
Pročitajte Još »Dok Srbi drže dijetu, Albanci sve više jedu: FAO statistike o ishrani
Према подацима ФАО, просечан дневни унос KCal по особи у свету износи 2.870, а у ЕУ он је знатно већи и износи 3.416 KCal. Док је овај однос код биљних производа уједначен (2.362 према 2.424) код меса је он у корист ЕУ већи скоро два пута (508 према 993). Још када би из светског просека искључили ЕУ и друге развијене …
Pročitajte Još »PRIVATIZACIJA U AGRARU
Čija je naša zemlja?! Piše: Branislav GULAN U Srbiji je poništena svaka treća privatizacija u poljoprivredi. Opljačkana je imovina pa je bez posla ostalo više od 100.000 radnika. Državnu zemlju treba prodati ili izdati našim seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara. Tajkuni i sumnjivi biznismeni su pokupovali državno i zadružno zemljište Najveći deo privatizacije poljoprivrednih preduzeća u Srbiji …
Pročitajte Još »AGRA, 53. Međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam Gornja Radgona, Slovenija, 22. – 27. avgust 2015.
Svetska poljoprivreda u Sloveniji 5. maj 2015. AGRA, 53. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI SAJAT AGRA U SVETLU RODNOSTI I RAZVOJA, GORNJA RADGONA, SLOVENIJA, 22. – 27. 8. 2015 AGRA se više od pola veka, svake godine krajem avgusta u Gornjoj Radgoni, potvrđuje kao najvažniji međunarodni poljoprivredno-prehrambeni sajam u Sloveniji i u susednim regionima Austrije, Hrvatske i Mađarske. U 2015. godini će …
Pročitajte Još »NEGOTINSKA KRAJINA: VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE
Sveti Stefan u brdima Iako imamo bolje uslove i od Francuza vinogradi s neprestano krče, a uvoz vina guši domaću proizvodnju. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom. Poznate Rajačke pivnice, prastaro naselje, nude odgovor kako se može oživeti u svetu priznata tradicija spravljanja poznatih vina Piše: Branislav …
Pročitajte Još »Unapređenje sela u brdsko planinskim područjima Srbije – zaključci sa skupa
У организацији Академијског дбора за село Српске академије наука и уметности одржан је научни скуп под називом УНАПРЕЂЕЊЕ СЕЛА У БРДСКО ПЛАНИНСКИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ у Врњачкој Бањи 20-22. маја 2015. године. На скупу националног значаја поднето је 17 радова из свих научних области које се баве проучавањем најважнијих структурних и развојних проблема српског села уопште, а нарочито оних који се …
Pročitajte Još »ПЕРСПЕКТИВЕ РУРАЛНИХ СРЕДИНА У СРБИЈИ
БРАНИСЛАВ ГУЛАН Члан Одбора за село САНУ, Београд, Кнез Михаилова 35, e-mail:gulan@nscable.net Члан Научног друштва економиста Србије САЖЕТАК Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено – економског развоја у теорији и пракси развијених земаља. У Србији на жалост до сада није постојала конзистентна и дугорочна политика руралног, брдско-планинског, …
Pročitajte Još »Strategija razvoja poljoprivrede jedan prilog javnoj raspravi
KOMENTAR Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024 1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije …
Pročitajte Još »Srbija regionalni lider u izvozu jagoda
Jagode su jedan od zdravstveno najkorisnijih proizvoda. Mogu se proizvoditi u svakoj bašti. Ali, za proizvodni i izvozni uspeh Srbije zaslužni su poljoprivrednici u selima oko Leskovca i Šapca i iz drugih oblasti Srbije. Izvoz jagoda iz Srbije povećan je sa 1,8 miliona evra u 2010 godini na 8,7 miliona evra u 2014 godini. Za četiri godine povećan je 4,7 …
Pročitajte Još »POLJOPRIVREDA SRBIJE – OD ŠANSE DO PROBLEMA
Godinama (čak i decenijama) unazad u svakom obraćanju narodu od strane političara se uvek govori da je poljoprivreda velika šansa Srbije, da može da zaposli veliki broj radnika, da može biti uzdanica u izvozu, da je obezbedjena prehrambena sigurnost nacije i sl. Stvarnost je nažalost, kao i nebrojeno puta do sada, sasvim drugačiija i po Srbiju daleko nepovoljnija. Krajem prošle …
Pročitajte Još »Veliki zaokret u stočarstvu: povećan broj goveda, svinja i ovaca u 2014 godini!
Саопштење које сам дуго ишчекивао, и надао се да ћу видети раст броја грла, макар свиња, а оно још је повећан број говеда (за 0,8%) и оваца за великих 8,2%! Број коза је смањен за 2,9%, а живине за 3,9%, док је број коња у Србији остао непромењен. Кренимо редом: У Србији је 1.12.2014 године било 920 хиљада говеда, што …
Pročitajte Još »Izvoz voća po glavi stanovnika i po zemljama
Србија је у 2014. години, према подацима СТО, имала извоз воћа вредан 415,3 милиона евра. Овај податак не укључује производе од воћа и воћне сокове. Када се подели са процењеним бројем становника у Србији (7,2 милиона) долазимо до податка да је по становнику извоз воћа вредео 57,6 евра! Да би смо разумели да ли је ово много или мало, треба …
Pročitajte Još »Poljoprivredno – prehrambeni izvoz iz Srbije, 2005-2014
Према подацима које је наша царина доставила СТО-у у 2014. години је пољопривредно – прехрамбени (ПП) извоз износио 2.270 милиона евра и учествовао је са 20,4% у укупној вредности робног извоза. ПП извоз је, упркос поплавама и другим временским непогодама, повећан за великих 9,1%, или за 188,8 милиона евра. Када се искључи ПП сектор, остатак извоза, индустријског, смањен је за …
Pročitajte Još »SVINJARSTVO U KANŽAMA LIBERALNOG UVOZA
Povod za ovaj tekst je informacija sa portala B92 ’’Srpske svinje niko neće’’ o činjenici da je značajno opala potražnja domaćih tovljenika. Ovaj istraživački tekst treba da pokaže i ukaže na glavne uzroke, mada se oni na prvi pogled mogu naslutiti potpunom liberalizacijom uvoza živih svinja i svinjskom mesa sa područja EU i CEFTA-e. Stočari su i prethodnih godina ukazivali …
Pročitajte Još »Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?
Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно. Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд и Швајцарску, као богате земље …
Pročitajte Još »Izvoz meda u Nemačku
Немачка је, уз Италију, најважније тржиште за извоз из Србије. Укупна вредност извоза из Србије у Немачку износила је 1.307 милиона евра у 2013 години, у 2014 години расте по стопи од 8,9%, те до краја 2014 може достићи нову рекордну вредност од преко 1,4 милијарде евра. У односу на 2008 годину, извоз из Србије у Немачку у 2013 години …
Pročitajte Još »Svinje – osnov srpske nezavisnosti i blagostanja
Кад се погледа здање у коме је државна благајна, казначејство, онда се лако долази и на питање о новчаним приликама земаљске управе. Књаз је штедњом саставио благо од 10 милиона гроша (милион талира), отприлике. – Како је то могао један утучени народ, из сопствених средстава, без икакве новчане помоћи са стране, водити ратове од 1804. до 1812. и још доћи …
Pročitajte Još »Izvoz sireva iz Srbije
Србија, тачније прерађивачи млека и произвођачи млечних производа, је имала извоз сирева вредан 12,9 милиона евра у 2008. години, који је смањен на 10,2 милиона у 2009. години, 11,2 милиона евра био је у 2010 години, да би дошло до наглог повећања вредности на 16,4 милиона евра у 2011, 22,5 у 2012 и 26,1 милиона у 2013, док се у …
Pročitajte Još »Hrvatsko izvozno čudo u 2014 godini
Када прочитам како се увозе свиње из Хрватске, а из Србије извозе прерађевине у Русију прође ме нека нелагода кад помислим шта ће бити када извоз за Русију престане? Као са трговином бићемо окупирани и са хрватским прасићима, а наши сељаци неће имати коме да их продају, нити мотив да их имају. И тако, док се тако мислим проради у …
Pročitajte Još »Trgovina Srbije sa EU i Rusijom poljopr.-prehr. pr. u 2013 godini
Елем, у 2013 години извоз пољопривредно-прехрамбених производа, према подацима које је наша царина (тачније РЗС) доставила СТО-у износио је 2.081 милион евра, увоз је износио 1.168 милиона евра, те је остварен суфицит у износу од 912 милиона евра. Пошто је укупан дефицит у робној размени износио 4.464 милиона евра, то значи да је у осталим делатностима, без пољопривредно-прехрамбеног сектора, износио …
Pročitajte Još »Izvoz bezalkoholnih napitaka iz Srbije (bez vode, sokova od voća i povrća i mleka)
У овој категорији производа извоз из Србије износио је 68 милиона евра у 2013 години, и био је 38. По вредности у укупној извозној понуди, а шести из пољопривредно-прехрамбеног сектора. У односу на 2006 годину вредност извоза повећана је 3,4 пута, са 19,8 на 68 милиона евра, што је повећање за 48,1 милиона евра. Продата количина повећана је са 50 …
Pročitajte Još »Izvoz suncokreta i slične semenske robe
Извоз ове категорије производа (ХС12) вреди 75 милијарди евра на светском нивоу, а Србија са уделом од 0,12% је сасвим у складу са њеним другим уделима у светским параметрима. С обзиром на чињенице да је пољопривредна земља и да је извоз у претходних 7 година повећан 4,6 пута (са 19 на 87 милиона евра), то значи да је даљи раст …
Pročitajte Još »POLJOPRIVREDA SRBIJE I EVROINTEGRACIJE
Da će poljoprivreda Srbije osetiti značajne posledice evrointegracija nije nikakva posebna novina. O tome se već pre nekoliko godina ozbiljno raspravljalo kako na neki način zaštiti domaću proizvodnju esencijalnih namirnica od uticaja svetskog tržišta pre svega tržišta EU i CEFTA sporazuma. Srbija u poslednjih nekoliko meseci veoma intezivno uvozi žive tovljenike od 80-120 kg kao i smrznuto meso u polutkama. …
Pročitajte Još »Izvoz suvih šljiva iz Srbije
Ако је пророчанство Тарабића тачно, да ће бити Срба да стану под једну шљиву, било би добро да одмах кренемо сви у сеобу у Америку, јер ћемо тамо уз адекватну шљиву моћи да нађемо и накакав бољи животни стандард. Шалим се. У 2013. години укупан светски извоз сувих шљива вредео је 438 милиона евра. У томе су тачно са једном …
Pročitajte Još »Izvoz džemova iz Srbije
У 2013. години извоз пекмеза, џемова и сличних производа из Србије вредео је 11 милиона евра. У односу на 2005. годину повећан је 11 пута, у односу на 2006. више него 5 пута, а у односу на 2008. скоро да је удвостручен. Више од половине укупног извоза пласира се у Немачку (4,3 милиона евра) и у Русију (1,5 милиона евра), …
Pročitajte Još »Svinje nisu krive
Али месна индустрија јесте, и требало би истражити и казнити компаније у месној индустрији које су се досетиле да купују свиње у Хрватској и Мађарској и да их продају у Русији као српске. Из приложене табеле се може уочити да је раст извоза свињском меса до трећег тромесечја 2012. године, када је достигао 3 милиона евра, пратио и раст увоза …
Pročitajte Još »Ko pije radenska tri srca…
Живи здраво. Мислим да тако некако гласе стихови Боре Чорбе. Извоз минералне воде из Србије вреди 12,2 милиона евра и већи је за 1,7% него у 2006. години, а знао је да вреди и по 15 милиона евра у 2007. и 2008. години. Налази се на 148. месту међу најважнијим извозним производима из Србије и део је стабилне извозне понуде …
Pročitajte Još »Srpsko svinjogojstvo traži spas u Rusiji
Осим ако нас трговци брукају вестима попут ове: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_05_30/Rusija-vratila-Srbiji-22-tone-shvercovane-svinjetine-2901/ Пре више од 200 година, па и до Другог светског рата српски свињари су до зараде долазили терајући свиње преко Саве и Дунава на пијаце у Будимпешту и Беч. Била су то златна времена српског свињогојства, па је и више свиња у Србији храњено. Сад се кукуруз извози у бели свет …
Pročitajte Još »Šteta od poplave, preliminarno i paušalno
А да би се сагледали редови величина. Мени се плаче од помисли да је у пар дана обрисана географија, историја, демографија и економија целокупног подручја пре два века званог „Београдски пашалук“. Плус-минус за коју општину. Навешћу само пар основних цифара које се тичу 46 општина које су најтеже погођене елементарним непогодама: поплавама и клизиштима. Извињавам се ако неке од теже …
Pročitajte Još »Izvoz vina iz Srbije u 2013 godini
Извоз вина у 2013. години (ХС 220421) износио је 11,3 милиона евра, и смањен је 9% у односу на 2012 годину. Пошто је количински извоз смањен за 34,3% (са 15.751 на 10.343 тона), јединична цена извоза је повећана са 790 на 1.096 евра по тони. Вино је било 174. по рангу извозни производ, шестоцифрене царинске класификације, а међу пољопривредно-прехрамбеним производима …
Pročitajte Još »Prihodi po stanovniku od poljoprivrede, plata i penzija u 2013 godini
Текст који следи се може пре сматрати неозбиљним, него озбиљним аналитичким радом. Овде смо пошли од веома грубих претпоставки у погледу пољопривреде како би смо некако упоредили општине према куповној снази становништва, а да то буде што ближе стварности. Уколико се служимо само подацима о платама и пензијама можемо анализирати податке по областима Србије. Не можемо по општинама зато што Фонд …
Pročitajte Još »Strategija razvoja poljoprivrede jedan prilog javnoj raspravi
Glamočić: Zemlja je veliki potencijal Srbije NOVI SAD, 18. februara (Tanjug) – Srbija mora sve da uccini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal, izavio je danas u Novom Sadu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić. Glamočić je, posle predstavljanja nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2014. …
Pročitajte Još »Prosečan dnevni unos kalorija po zemljama u 2009 godini, prema FAO
У билансима хране по земљама, у статистичкој бази података FAOSTAT, последња доступна година је 2009, а „Ко шта воли да једе и пије“ сам писао још пре годину дана. Овде приказујемо податке о дневном уносу калорија (KCala/Day), али не и о количини хране и њеној структури по врстама прехрамбених производа. Значи, ја овде као бата Милашин само значајно константујем, без …
Pročitajte Još »Oranične površine u Srbiji
У Србији је 2.513.154 хектара под ораницама и баштама, а што је тачно трећина грешног дела њене територије. Удео у укупном коришћеном пољопривредном земљишту је 73,1% на нивоу целе Србије без свете српске земље, али је у Војводини удео ораница 90,1%, у Београду је 78,2%, а у Србији-Југ 55,6%. Стога је у Војводини много више ораничних површина (1.466.176 хектара) него …
Pročitajte Još »Voćarske površine u Srbiji
Мрзи ме да вадим податке колико се количински ког воћа производи годишње, колика је количина и вредност извоза и ранг Србије у свету по производима, али је чињеница да са само 2,2 ара под воћњацима по глави становника имамо извоз који је у 2013. години премашио пола милијардe евра или по 70 евра по глави становника. Сад, ако ми немамо …
Pročitajte Još »NOVA AGRARNA POLITIKA
Izvoznici ili uvoznici Poljoprivredna politika usmerena ka razvoju poljoprivredne proizvodnje i očuvanju agrarnih resursa Srbije treba da predstavlja suštinski prioritet u sklopu sveukupnog razvoja države, kako u ekonomskom tako i u socijalnom i ekološkom smislu Piše: Branislav Gulan Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je do 2013. godine prosečno iznosila 1,3, a bruto …
Pročitajte Još »Krupna stoka u Srbiji
Србију из економске кризе може да извуче само крупна стока. У Србији имамо једно говедо тек на 8 становника, док је у Словенији већ на четири поносна грађана европске заједнице народа по једно говече, и то знатно бољег квалитета од српског, али не би смо да улазимо у те расне, генетске, и друге опасне теорије. Ако пођемо од претпоставке да је српска …
Pročitajte Još »Srpski svinjari
Пре тачно 210 година, мање две недеље, када је подигнут Први српски устанак (тада се тако није звао већ буна против дахија…), бити свињар је значајно утицало на место у друштвеној и војној хијерархији. Стога није згорег, коме је до устанка или до његовог потенцијалног избегавања, обратити пажњу на то где су данас сконцентрисани свињари. Има ту нечега, ваљда док се терају овце …
Pročitajte Još »Srpski pilićari (кокошари)
У Србији је пољопривредним пописом утврђено да има 26,7 милиона живине, што је 3,7 пута више него што има људи. Просечно газдинство има 42 грла живине, али ови просеци су чудо, јер укључују сељаке и паоре са по 15 грла и пољопривредне фирме са по пола милиона грла живине. То ће нам општински подаци показати. Хтео сам да се нашалим …
Pročitajte Još »Stanje i potencijali u proizvodnji hrane u Srbiji 2013
Hrana u programima Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom protekle decenije prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednost 1,9 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Optimalni model rasta računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5 do četiri odsto tokom narednih deset godina Piše: Branislav …
Pročitajte Još »Zaposleni i investicije u poljoprivredi po opštinama u 2012 godini
Осим пољопривреде има ту и запослених и инвестиција и у шумарству и рибарству, али нам је ради ефективности потребан скраћен и подразумевајући израз. Те рекламе су чудо, на пример „Уђеш, изађеш и готово“ је постигла свој циљ у погледу задуживања лакомислених и похлепних грађана, али је у наслову рекламе реч која се у стварности не догоди, или много кошта. Али, …
Pročitajte Još »VINOGRADARSTVO I PROIZVODNJA VINA
Uvozno vino u domaćoj potrošnji U Srbiji se pod vinogradima nalazi samo 30.000 hektara. Proizvodnjom i preradom grožđa bavi se oko 120.000 domaćinstava. Prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji je 1,7 miliona hektolitara, a potrošnja po stanovniku od 3,3 do četiri litra. Do kraja berbe 2013. godine ubrano je oko 350.000 tona grožđa, a očekuje se proizvodnja milion i po hektolitara …
Pročitajte Još »Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija
Баш тако, у процесу либерализације и придруживања Европској Унији свиње ће у Србији бити све мање пожељна животиња, скупа за чување, заостатак из мрачних времена изолације и независности, пожељна само као кућни љубимац у дворовима транзиционих добитника и странаца на привременом раду. Звучи логично: имамо вишак обрадиве земље и мањак субвенција, док, рецимо, Немачка има вишак субвенција и технологија, а …
Pročitajte Još »Maltuzijanska klopka i otimačina zemlje
Na bazi poslednjih projekcija, broj stanovnika planete će se do 2050. godine povećati za oko 2 milijarde i preći će cifru od 9 milijardi. Potrebe za hranom će rasti mnogo brže. Do 2050. godine, u zavisnosti od projekcija, proizvodnja hrane bi se morala povećati za 60 do 70 procenata kako bi se izbegle velike krize na tržištu hrane. Premda ovi …
Pročitajte Još »ISTRAŽIVANJE: SUDBINA ODUZETE IMOVINE
Odlomak iz knjige u pripremi „Sudbina oduzete imovine“ Branislava Gulana Istorijske nepravde Samo u Vojvodini je nacionalizacijoim oduzeto 668.412 hektara oranica. Za ispravljanje nepravde prema vlasnicima ili naslednicima tih oranica potrebno je najmanje 800 miliona evra, a država nema tog novca Piše: Branislav Gulan Ukoliko bi se zakonom o denacionalizaciji, predvideo naturalni povratak zemljišta svugde gde je to moguće i …
Pročitajte Još »