Tag Archives: Poljoprivredno prehrambeni sektor

Евростат је на симпатичан начин представио статистику оваца у ЕУ, са најавом, ако вам је тешко да заспите, бројите овце у Европи. У тој Европи највише овци има у УК, па када она напусти ЕУ, то ће битно да смањи могућност успављивања бројањем оваца. Оваца има више од људи једино на Исланду, где оваца има за 24% више, па следе …

Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije. Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer je zapostavlјeno njeno …

Domaći kukuruz i strana šnicla Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze, tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Branislav Gulan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, možemo da imamo makar za sopstvene potrebe. Nekada smo imali i više od …

Према подацима Евростата (линк) у 2017. је у ЕУ прерађено 156,9 милиона тона млека. Највећи део млека, 37%, прерађен је у сир а 29,3% млека употребљено је за производњу маслаца, додатних 12,5% је потрошено на млечне кремове а 11,1% је употребљено као млеко за пиће. У Србији је произведено 867 хиљада тона сировог млека, што је 0,56% од европског просека …

Извоз брусница и боровница у свежем стању имао је динамичан раст претходних година. У 2017 његова вредност изражена у еврима била је 4,1 пута већа него у 2008. Највећу вредност извоза имају Чиле и Перу. Интересантно је погледати којом брзином расте извоз Перуа: износио је само 13,1 милиона евра у 2013. док је у 2017. вредео 319,5 милиона евра. Србија …

Šansa polјoprivrednika, selјana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati   Piše: Branislav Gulan   I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vfraćeno. Pokretanjem akcije ,,500 zaruga u 500 sela’’, čiji cilј je regionalni razvoj u Srbiji, …

На почетку 2019. године, према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је забележен следећи борј стоке (две и по деценије просечно годишње опадање је два до три одсто): ГОВЕДА 878.000 говеда. То је историјски минимум говеда у Србији. Та бројка је мања за 2,3 одсто у односу на 2017. годину. У 2016. години у Србији је било 892.000 говеда; …

Stižu i radničke zadruge Ova područja karakterišu izraženi procesi iselјavanja stanovništva i ostavlјanje praznog prostora. Na tim područjima trenutno živi ispod 20 odsto ukupne populacije u Republici Srbiji. Prosečna gustina naselјenosti najniža je  u odnosu na sva druga ruralna područja i iznosi ispod 45 stanovnika na kvadrfatnom kilometru Globalno posmatrano brdsko-planinska područja se mogu determinisati kao područja iznad 500 metara …

U Srbiji ima 4.700 naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 340 novih zadruga Branislav …

Према подацима РЗС-а (линк) у Србији је крајем 2018 било 878 хиљада говеда и број је смањен за 2,3% у односу на исти период 2017. Након незнатног повећања броја говеда у 2017 ово је нови историјски минимум броја говеда након 892 хиљаде у 2016. Број говеда је смањен у сва четири статистичка региона. Број свиња је у 2018 смањен за …

Jeftiniji dizel za novi podsticaj! Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre uplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava. Naši ratari za različite …

Od jula 2017. godine, posle žetve, do počеtka 2018. godine iz Srbije je u svet izvezeno 765.036 tona pšenice. U isto vreme izvezeno je i 99.084 tone brаšna Piše: Branislav GULAN Bilans pšenice za ekonomsku 2018/19 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2018. godine i  podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i …

Lider u oblasti vrhunske nauke Rekordan broj, od oko 1.500 učesnika na zlatiborskom savetovanju agronoma i polјoprivrednika. Savetovanje je organizovao novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo koji je, sa 610 zaposlenih,  u devetoj deceniji života i rasta. U naučnoj ustanvoi stvoreno 1.250 sorti i hibrida Piše: Branislav GULAN Nakon  uspeha 2018. godine i proglašenja za instituciju od nacionalnog značaja, Institut …

Према подацима РЗС-а број регистрованих пољопривредника у 2018. (годишњи просек) износио је 78.533. Већ је у последњем тромесечју 2018 смањен на 75.844 лица и овај негативан тренд је неизбежан услед демографског старења села. У односу на 2016 број регистрованих пољопривредника смањен је за 11,9% и у табели смо извршили рангирање региона и области према индексу броја пољопривредника, док смо општине …

Европска унија је повећала удео органског земљишта, и земљишта у процесу конверзије, у укупно обрађеном са 5,64% у 2012. на 7,03% у 2017. Србија је имала раст удела са 0,23% у 2013 на 0,44% у 2015, да би се у 2016 и у 2017 смањио удео. То је било последица смањене површине у процесу конверзије, са 0,22% у 2015 на …

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelјa; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavlјanje …

Мотив за овај текстић био ми је чланак у дневном листу Дневник (линк) о цени закупа земље и о томе да је она скупља тамо где се гаји шаргарепа. Проверим податке и видим да је у 2018. остварена нова рекордна вредност извоза шаргарепе од око 3,7 милиона евра. Подаци на порталу СТО су само за 11 месеци (ни РЗС до …

U Srbiji ima 4,7 hiljada naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 330 novih zadruga …

Драги колега, проф.др. Драгован Милићевић писао је раније о трговинским маржама у Хрватској (линк ). Против сам оваквог приступа према компанијама од угледа. Није лепо да нас туже због нарушавања њиховог неспорног угледа стеченог поштовањем права потрошача, корпоративном културом и највишим стандардима у екологији и заштити природне средине. Дакле, никада ме није интересовало пословање угледних компанија. Ал` шта ћу, сељачка …

Danas je prevara prodavati meso u svetu koje nemamo.  To se otkrije i kasnije kažnjava. Treba organizovati tov stoke u Srbiji pa kada je budemo imali za  našu samodovoljnost i izvoz, komercijalistima neće biti problem da prodaju meso.  Šansa zar azvoj stoačrstva je kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela“. Izazov je pred svi nosiocima agrarne politike, a što pre …

Srbiji danas nedostaju štedno kreditne zadruge koje postoje u celom svetu i oko kojih se ,,vrti’’ kompletno njihovo poslovanje. Za to je potrebna hitna izmena postojećeg Zakona o zadrugama, donetog krajem 2015. godine. Takvu štedno kreditnu zadrugu Srbija je imala 1844. godine koja je bila osnovana u selu Vranovu 1844. godine, pored Smedereva. Podrška akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ …

Често наши пољопривредни експерти, попут професора Шеварлића или Гулана, истичу као неповољну чињеницу да је у Србији удео биљне производње у односу на сточарску превише висок, што је одраз неразвијености. То је тачно, па извозимо сточну храну уместо меса, јер првог имамо у обиљу, а другог ускоро и нећемо имати. Шта нам кажу подаци Евростата, када је тај однос у …

Турци и потурице су вековима гајили нетрпељивост према Србима, и православцима уопште, због чувања свиња. „Поганиле су им изворе“ и шта још, али то Турцима није сметало да убирају порез по свињској глави (рећи грлу је увреда, јер по чему просечан човек више користи главу од свиње?). Након пропасти средњевековне Србије дошло је до промене у структури сточарске производње јер …

Србија је некада по извозу меса и угледу у свету била у Европи! Данас се од дозвољеног контигента извоза црвеног меса у ЕУ испуњава тек пет одсто! Празна села и стаје, па нема ни стоке Бранислав Гулан Пољопривреда Србије је у последње три деценије просечно расла годишње по стопи од само 0,45 одсто, али и поред многобројних обећања, један од …

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova   У наредном излагању идентификоване су области ка којима би ишлиa улагања с циљем повећања друштвеног производа;   УЛАГАЊА У АГРАР И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ИНДУСТРИЈЕ УЛАГАЊА У РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ НАСЛОЊЕНЕ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ …

Ових дана је била вест о трајном насељавању мигрантских породица у општини Крагујевац, а о трошку државе Данске. Мислим да се Карађорђе преврће у гробу док се сећа како је спроводио етничко чишћење над муслиманима у Крагујевцу, Јагодини и другде, али ко му је крив када није имао глобалистичког духа? У овом „новом“ свету мултиетичност и мултикултуралност су врлине (осим …

Loša politika jede državu Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …

Овај кратак текстић мотивисан је чаробним текстом Миљенка Јерговића у Јутарњем листу (https://www.jutarnji.hr/komentari/da-nije-jednog-migranta-predsjednica-danas-ne-bi-mogla-uzivati-u-raznolikoj-ponudi-jogurta-u-slobodnoj-neovisnoj-bijeloj-i-krscanskoj-hrvatskoj/7839090/). Чаробним, јер су таква сећања на детињство: можда није некада живот био бољи него данас, али је свакако био лепши, јер смо били млађи. Тих давних седамдесетих година ја се не сећам избора јогурта у Јагодини, јер никада нисам жудео за материјалном храном, увек за духовном. Сад, …

Objavljeno 19.1.2013 Iz predugovora o prodaji 7 društvenih preduzeća i ustupanja prava na korišćenje zemlje Vojne ustanove Morović nije jasno kakav je državni i ekonomski interes Srbije da za 79,2 miliona evra proda 7.453 hektara poljoprivredne zemlje i da ustupi još 3.664 hektara novoj kompaniji. Prodajna vrednost zemljišta je bliska mesečnom iznosu koji se plaća za kamatu na javni dug. Pošto …

ПРЕДЛОГ МЕРЕ ЗА РЕФОРМЕ   Неопходне мере које треба предузимати за остваривање циљева и приори­те­тних праваца развоја у регионалном и развоју аграра Србије:   НА НАЦИОНАЛНОМ И ПОКРАЈИНСКОМ НИВОУ За промену стања на селу и пољопривреди неопходна је политичка воља, упо­рност и ис­тра­јност. То је први предуслов за заустављане негативних тенденција у овој области. – Јер, за последње три деценије …

Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države. Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije Piše: Branislav Gulan Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer …

Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama * Farmeri moraju da proizvode hranu bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline; Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, u SAD je to 100 odsto * EU …

Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а ЕУ-28-1 (УК) се може слободно …

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova …

Tradicionalni 56. Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam AGRA 2018 održaće se 25. do 30. avgusta. Država partner ove godine je Makedonija. Na na sajmu će se predstaviti više od 1.840 izlagača iz 32 države na prostoru površine 71.300 kvadratnih metara.  Očekuje se više od 120.000 posetilaca Poljoprivredno prehrambeni sajam AGRA kao najvažniji međunarodni sajam u ovom dijelu Europe, na dodiru …

Гoтoвo у истo врeмe кaдa je „Teнис“ дoбиo у зaкуп зeмљу кoд Зрeњaнинa, мeрa вaкцинaциja свињa je прoдужeнa. У нaрeднe мaкaр три гoдинe дoлaзaк „Teнисa“ ништa пoсeбнo нeće прoмeнити у свињaрству у Србиjи, смaтрa струкa. Сaдaшњe стaњe je пoслeдицa пoлитикe кojу вoдe влaдe oд дeвeдeстe, пa нa oвaмo. И свe oнe прaктичнo држe пoд сaнкциjaмa српскo свињaрствo, jeр нaстojaњeм дa свињe вaкцинишeмo прoтив …

Посета председника Србије фабрици за прераду меса „Срем Шид“ мотивисала ме је да проверим историјске податке о броју говеда у Србији, да видим динамику робне размене, а онда и значај говедарства за пољопривредно-прехрамбени сектор. (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3224570/vucic-posetio-fabriku-za-preradu-mesa-srem-sid.html) Најмањи број говеда у последњих стотинак година забележен је у 2016, када их је било 892 хиљаде, да би у 2017. дошло до раста за …

Шта је заједничко Русији, Пољској, Турској, Украјини, САД-у, Ирану и Србији? Одговор је у наслову текста. Ове земље су највећи светски произвођачи вишања.  Међу 20 највећих у свету налазе се од земаља са којима се граничимо и Мађарска, Албанија, БЈР Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина. Највећи произвођачи одређеног пољопривредног производа не морају нужно да буду и његови највећи извозници. …

Извоз кукуруза, пшенице, малина, јабука, брескви, јагода познат је сваком становнику Србије. Чули су и за печурке, трешње вишње… А шта је са дуњама? Да ли је познато да је Србија десета у свету према њиховом роду? Србија је прва у Европи по производњи дуња испред Шпаније. За Турску претпостављамо да највећим делом рађају у њеном азијском делу. Свеже дуње …

Najveća neiskorišćena investicija u zemlјi je hidrosistem D-T-D. On obuhvata  960 kilometara kanale mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crnih stanica i 84 mosta! Kada je građen bilo je planirano da navodnjava 500.000 hektara njiva i da se odvode suvišne vode sa milion hektara, a sad od toga nema ništa Piše: Branislav Gulan U Srbiji se zvanično navodnjava …

Agrar Srbije za poslednje tri decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Katrastrofalno stanje je u stočarstvu jer u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto. Stočarstvo u Srbiji se nalazi na niovu 1910. godine. Poljoprivreda Srbije ima godišnji izuvoz od oko tri milijarde dolara, a to je 23 odsto ukupnog izvoza države. Srbiji je potrebna …

На Видовдан је изашло саопштење Евростата о структури фарми у ЕУ у 2016. Наслов саопштења гласи: Од 10,3 милиона фарми у ЕУ, две трећине су мање од 5 хектара. Поднаслов: само је 11% управљача фарми млађе од 40 година. Ово нас је мотивисало да упоредимо податке за Србију са чланицама ЕУ у погледу броја фарми и употребљеног пољопривредног земљишта. Узели …

Pšenica je u Srbiji lane zasejan na oko 630.000 hektrara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih povšrianpod hlebnim žkitom oko 330.000 hetkara se nalazi u Vojvodini. Očekuje se rod pšenice o oko tri milion tona zrna, što je znatno boilje nego 2017. godine. SRbiji za ishranu, rezervei semena za sledeću setvbu treb aoko 1,55 miliona tona pšenice. Kiša smanjuje …

Šnicla iz uvoza Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, imamo makar za sopstvene potrebe. Taj, naizgled, paradoks, podstiče i priča o dolasku velikog nemačkog proizvođača svinja i svinjskog mesa …

Raskorak obećanja i mogućnosti! Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, jer u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi obnovili stočni fond. DA bi ispounili kvotu izvoza od 5.000 tona junećegf mesa, potrebno je da se zakolje 12.000 junadi! A, samo toliko ih danas ima u Srbiji! …

Da Srbija ima maćehinski odnos prema ovoj privrednoj grani već decenijama (praktično od 1945 godine) nije nikakva novost. Nije namera ovog teksta da komenatriše sve propuste i propuštene prilike da se poljoprivredi definiše pravo mesto u privrednom sistemu tokom proteklih  decenija, već da se ova privredna grana analizira prema izabranim esencijalnim parametrima od 1980. godine do danas, i to za …

Prazne staje, tanka šnicla Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili Dok je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz mesa iz Srbije. Država uklanja …

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što miože imati nesagledive poslede i na proizvodnju. Ako budemo navodnajvali njvie, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju Branislav Gulan* Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi …

Obećanja i očekivanja… Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divlјem Zapadu. Imamo štetnu Strategiju koja umesto rasta donosi pad proizvodnje. Da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP od 3,5 …

Према подацима РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/76/41/PO12_032_2017.pdf) при крају 2017, првог децембра, у Србији је било 898,7 хиљада крава, 2.911 хиљада свиња, 1.704 хиљада оваца, 183 хиљада коза и 16,3 милиона грла живине. У односу на исти дан 2016, повећан је број оваца за 2,4%, говеда за 0,7%, живине за 0,6%, и то су добре вести. Лоше вести су смањени број свиња за …

Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%). Шведска је 74,4 пута релативно …

Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora da ima rast najmanje od …

Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo. Dva ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je …

Na skupu „Hrana za Evropu“, održanom krajem 2017. godine u Vrdniku, naši vodeći agrarni biznismeni bili su jednoglasni: vojvođanskoj polјoprivedi neophodne su znatne investicije kako bi se modernizovala i priklјučila evropskom trendovima u agrarnoj i prehrambenoj industriji Nekada dugogodišnji direktor „Danubiusa“ Milorad Sredanović, sada iz vrha „Delte“, komparirao je visinu prihoda sa hektara prosečnog selјačkog gazdinstva, od oko 1.000 evra, …

Agrobiznis iz ekološke poljoprivrede Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara   Piše: Branislav Gulan   Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. …

Ekonomista tvrdi da se ključ za veliki napredak poljoprivrede krije u zadrugama. Sa trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela bi sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga Piše: Branislav Gulan Holandija ima oko 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz …

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statiska beleži ukupan pad od samo 10 odsto? Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je  „zapanjujuća brojka“ kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina …

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] [1] Академик Драган Шкорић, САНУ, Београд [2] Проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад [3] Проф. др Жарко Илин, Пољопривредни факултет, Нови Сад [4] Проф. др Јован Црнобарац, Пољопривредни факултет, Нови Сад [5] …

ПЧЕЛАРСТВО   Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се последњих година извезе од једне …

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА   Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже мање пољопривреднике и да заштите …

ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО   Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе. Као радно интензивна грана виноградарство …

ВОЋАРСТВО   Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се показало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавања социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10-20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по хeктару него при гајењу пшенице. …

РАТАРСТВО   Као базична грана пољопривреде, ратарство се суочава са великим проблемима са којима се суочава биљна производња, почевши од потребе унапређења нових технологија гајења економски најисплативијих ратарских усева и разраде стратегије осавремењивања агротехничких мера, преко обраде земљишта, ђубрења, неговања усева, до система биљне производње и модерне пољопривреде по моделима агро-индустријске, органске и биодинамичке активности, које концептуализују референтне научне институције, …

СТОЧАРСТВО   Сточарство у структури пољопривреде. У погледу заступљености сточарства у укупном аграру Србије, у односу на европске земље, оно знатно заостаје. Заостаје у погледу укупног друштвеног производа у пољопривреди, по броју грла на 100 ha пољопривредног земљишта, количини производа по једном хектару пољопривредног земљишта, количини млека по једној музној крави, итд. Садашње стање гајених животиња по врстама показује да …

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10]     КРАТКИ САЖЕТАК – Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и пољопривреде Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број становника, а …

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima od turizma, zaduživanjem ili putem …

Уколико искључимо из посматрања производе „манчестерског капитализма“, дорадне послове у прерађивачкој индустрији, можемо посматрати наше природне и компаративне предности брдовите Србије са умереном климом. За пољопривредне производе најважнија су суседна тржишта: БиХ, Црна Гора и БЈР Македонија. Осим њих, у протеклих десетак година то је постала и Руска Федерација. О значају Руске Федерације за српски пољопривредни извоз писаћемо у следећој …

Ukidanjem premije za duvan 2009. godine, koja je daleko nominalno manja od iznosa oslobođanja od carina, stvorene su pretpostavke i mogućnost za korišćenje nelegalnog tržišta. Uvoz duvana povećan je za 160 odsto, a domaća proizvodnja opala na jednu četvrtinu. Državni budžet je zbog takve odluke ukinut za više desetina miliona evra, a nelojalna konkurencija gasi domaću proizvodnju! Piše: Branislav Gulan …

Prof. dr Radmilo V. Pešić Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet Srpska podružnica Rimskog kluba DETERMIN!NTE R!ST! TR!ŽNJE Z! HR!NOM Demografski rast Promene strukture stanovništva (starost, lokacija, ekonomska aktivnost, način života….) Ekonomski rast i povećanje dohodaka Zdravstveni i socijalni kriterijumi   NEIZVESNOST Naučno-tehnički progres (energetika, bio­tehnologija, novi materijali, nano-čestice…..) Politička zbivanja Klimatske promene   Demografski rast (UN World Population Prospects, 2015) Demografske …

Izuzev 90-tih godina XX veka uslovi za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva bili su vrlo nepovoljni i ovaj oblik organizovanja nije bio prepoznat i adekvatno vrednovan u funkciji razvoja poljoprivrede. Posle poketanja kacije „500 zadruga u 500 sela“ zadruge su počele da niču kao pečurke . Da bi se zadrugarstvo razviojalo Srbiji je potrebna nova agrarna i socijalna reforma Piše: Branislav Gulan …

Postojeća strategija razvoja poljoprivrede, osim što je netačna i nerealna, pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, zasnovanom na realnim podacima i pretpostavkama, i sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva Piše: Branislav Gulan Srbiji je za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna nova agrarna politika ili strategija, svejedno je kako će se zvati, ali važno …

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova …

Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u našim ruralnim područjima   Srbija ima 4.709 naselja, a u svakom od njih 1.034 danas živi manje od 100 stanovnika. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi u …

Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima, zašto na isti način država ne pomogne poljoprivrednike koji žele da se udruže. Najpre bi trebalo definisati šta su srednja gazdinstva, jer se ta kategorija razlikuje od zemlje do zemlje Piše: Branislav Gulan   Orijentacija Vlade Srbije da poljoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra, međutim, treba …

Poništena svaka treća privatizacija i 100.000 ljudi bez posla rezultat je privatizacije u srpskom agraru koji je sada na 30 do 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine!Potreba je nova agrarna i socijlna reforma U Srbiji je preostala je još privatizacija jednog, ali vrednog poljoprivrednog preduzeća – Poljoprivredne korporacije ,,Beograd“ (PKB). Sa prethodnima se nismo usrećili. Uz to je svake godine …

Kvalitet određuje opstanak Najvažnija manifestacija za polјoprivrednike Slovenije i sve one koji se bave agrobisom protekla je u znaku susreta država srednje i istočne Evrope sa predstavnicima zemlјe partnera Kine. Slovenija kao mala država, ne može mnogo da izvozi, ne može jeftino da izvozi, ali može da plasira vrhunsku robu, proizvedenu na tradicionalan način. Ukupna neto ulagana aslovenaćkih rezidenata u …

Gotovo u isto vreme kada je „Tenis“ dobio u zakup zemlju kod Zrenjanina, mera vakcinacija svinja je produžena. U naredne makar tri godine dolazak „Tenisa“ ništa posebno neće promeniti u svinjarstvu u Srbiji, smatra struka. Sadašnje stanje je posledica politike koju vode vlade od devedeste, pa na ovamo. I sve one praktično drže pod sankcijama srpsko svinjarstvo, jer nastojanjem da svinje vakcinišemo protiv …

Србија располаже са 5,2 милиона хектара пољопривредних површина (користи се 3,35 милиона хектара), почива на аграру и потребан јој је нови концепт развоја у овој области, то значи нова аграрна и социјална реформа. Стратегија развоја  пољопривреде предвиђала раст већи од девет одсто, а он у последње две и по деценије има просечан годишњи раст од 0,45 одсто! Пише: Бранислав ГУЛАН* …

Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da  radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo …

Uništena petina proizvodnje useva   Konačni rezultati ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa ocenom dinamike rasta za 2016. godinu i prva procena pomenutih pokazatelja za 2017. godinu. Poljoprivreda u Srbiji ima poseban značaj za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost Najveći deo proizvodne 2016. godine obeležili su povoljni klimatski …

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“   Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“ (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra …

Просечан род брескви у Србији је око 100 хиљада тона. У тој количини има домаће потрошње и пропалог (непоједеног) рода, али има и брескви за извоз, како свежих тако и сушених, а и прерађених у сокове, џемове, компоте. И док свеже брескве највећим делом, када напусте Србију, заврше у Русији, сушене брескве имају супротан смер – на далеки и некада …

На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који нема алтернативу. Хтедох да напишем …

Izvoz dobar, deloko od mogućnosti Analiza spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije u 2016. godine pokazala rekordne vrednosti izvoza i suficita koji iznosi 1,6 milijardi dolara   Izvoz agrarnih proizvoda u 2016. godini vredan 3,2 milijarde dolara najveći je u ekonomskoj istoriji Srbije, imajući u vidu to da je, dok je bila u Jugoslaviji, izvozila poljoprivredne robe za milijardu dolara, a i …

Smotra dostignuća u agraru Međunarodni polјoprivredni sajam, 84. po redu, na Novosadskom sajmu otvorio je prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić koji je istakao da je polјoprivreda jedan od najvećih potencijala privrednog razvoja Srbije i da će vlada nastaviti da pomaže kako polјoprivredne proizvođače tako i prerađivačku industriju „Polјoprivreda za našu zemlјu, ali i ostale u regionu, ima veliki značaj, …

Crkva vraćenu zemlju menja s biznismenom, a paori ostaju bez njiva. Crkva je dobila više od 50.000 hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Pritom, donosile su se špekulativne odluke – kako je bilo ranije, tako je i sada. Kao na lutriji – nekome se vraća sve, i više od onoga što je imao, a nekome ništa. Skandalozno to što je crkva …

Suša ili poplava se prisetimo tek kada one nastupe. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjavanje na velikim površinama. Naučnici su zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovu stočarstva te ističu da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša predupredila. Gašenje Instituta za istraživanja u poljoprivredi Srbija nestali i projekti o navodnjavanju Piše: Branislav Gulan Apstrakt …

Srpsko zadrugarstvo je, prilikom ujedinjenja, unelo svoju originalnu nacionalnu baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim pravilima kojima su uređivani odnosi. Zbog sive ekonomije koja dominira u trgovini polјoprivrednim proizvodima štete imaju i polјoprivredni proizvođači i država. Država ne ubira PDV, a selјaci su izloženi gruboj eksploataciji i pri nabavci i pri prodaji polјoprivrednih proizvoda Piše: Branislav Gulan …

Suficit u agraru Srpski agrar prihodovao je ukupno 3,2 milijarde evra od izvoznih poslova u protekloj godini, a ostvareni suficit iznosi 1,7 milijardi dolara. Tradicija da se izvoze uglavnom proizvodi iz nižih faza prerade i sirovine za proizvodnju hrane   Srbija je prošle godine od izvoza poljoprivrednih proizvoda prihodovala 3,2 milijarde dolara, što je predstavljalo rast od 11,9 odsto u …

Србија није спремна преговоре! У време потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању оптимистички се веровало да ће Србија моћи да испуни све услове за улазак у ЕУ и, између осталог реши питање власничких односа у погледу пољопривредног земљшита. Србија јединствен случај, јер представља једину земљу која се обавезала, на либерализацију тржишта пољопривредног земљишта пре уласка у ЕУ. Поред наступања неповољних …

У 2016. години Србија је направила велики искорак повећањем извоза свежег парадајза за 55,2%. Вредност извоза повећана је са 3,1 на 4,8 милиона евра. Парадајз из Србије највише се пласира у Црну Гору, Русију, Грчку и БиХ. Највећи допринос расту извоза у 2016. години дала је Грчка јер је извоз повећан за 525 хиљада евра. Упркос расту извоза свежег парадајза …

Свашта Србија извози, и лепоту, и младост, и здравље, експлозив и памет, спортисте… Шта за узврат увози и у ком квалитету није нам тема. Овде је тема извоз здравља, и то дела који свакога лета виси изнад наших глава у крошњама одабраних воћки. Извоз одабрана три производа у свету износио је 8,6 милијарди евра у 2015. години и повећан је …

U Srbiji je u 2016. godini proizvedeno samo 75.000 tona goveđeg mesa, što je najmanje za poslednjih pola veka! Izvoz ,,bebi bifa’’ iz Srbije manji za 100 puta! Iz godine u godinu Srbija izvozi sve manje mesa. Sredinom osamdesetih prošlog veka smo u svet slali gotovo 50.000 tona “bebi bifa”, iz Jugoslavije,  a  od toga iz Srbije 30.000 tina. Danas …

Некада давно, 1740. године, у Београду је живело осморо Срба! Тада су, у потпуно запустелој земљи Турци пореским олакшицама стимулисали узгој оваца. У кратком року, за седам година, њихов број је повећан 6,7 пута и достигао је 1,2 милиона.  То је било у складу са компаративним предностима: мало људи а много необрађене земље. Историјски потсетник Пре Бечког рата у читавом …

Постоји десетине пољопривредних производа који заслужују мало пажње како би се похвалили њихови резултати у извозу. Један од њих је извоз краставаца и корнишона. Без гледања у упоредиве светске податке, као и податке о увозу, сами подаци о извозу изгледају импресивно: у само три године извоз је повећан више од 4 пута, са 986 хиљада евра у 2013. години на …

Tov svinja prestavlja jednu od najintezivnijih grana stočarstva (pored tova junadi i pilića). Tov svinja u Srbiji se uvek nalazio u odredjenoj meri pod uticajem nedifinisanih pravila poslovanja jer je relativno često dolazilo do tržišnih dipsoroporcija u cenama mesa i žive stoke. Sporazumom o pridruživanju Evropskoj uniji i aktulenim pregovorima o pristupanju na tržištu živih svinja i svinjskog mesa došlo …

У манастире Каћ (Рођења Христовог) и Ковиљ ишао сам 29.3.2014 пет недеља након првог одласка у Хиландар. Сада сам, на дан пред други одлазак у Хиландар добио визит карте предузетника из Каћа и Ковиља на сланинијади у Качареву. Знакови поред пута? Симболи? Шта год да је, и без спомињања Хиландара био сам спреман да напишем промотивни текст о два предузетника …

Privredna komora Srema iz Sremske Mitrovice, odnosno organizacioni odbor takmičenja zemlјoradnika Srema, Opština Srbobran za takmičenje orača „Srbobranska brazda” i Agrarna unija opštine Kanjiža za Međunarodni festival kukuruza dobitnici su priznanja Polјoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu . Predsednik organizacionog odbora „Srbobranske brazde” Vladimir Rankov, predsednik Agrarne unije opštine Kanjiža Aleksandar Stojanović i Branislav Živanović iz Privredne komore Srema primili …

У тексту о свињетини нисмо узели у обзир трговину месним прерађевинама, те овде додајемо набрајање одређених трговинских токова кобасицама у нашем ширем окружењу. Трговина кобасицама има одређене карактеристике токова страних директних инвестиција, у смислу да извоз иде из развијенијих у мање развијене земље. То је и логично јер, на пример, Немци када оду на летовање снабдевају се из немачких трговинских …

Док се човек бави кулинарством доводи себе у опасност и да постане филозоф. Ево, на пример, моје бављење млеком довело ме је до закључка да је Србија мајка Црној Гори, јер је снабдева млеком, да је Црна Гора незрео пубертетлија који се одриче свог родитеља и све му је драже од вредности које му мајка представља, па срља у свакојаке …