Tag Archives: Platni bilans

Pojam deficita ’’blizanaca’’ se vezuje za istovremeno postojanje deficita tekućeg računa platnog bilansa i budžetskog deficita. Srbija na žalost već godinama ima probleme dvojnih deficita čija je osnovna karakteristika da u značajnoj meri smanjuju potencijal održivog privrednog razvoja. O pojmu dvojnih deficita (kako se drugačije nazivaju-sinonim za isti pojam) se može naći detaljna pojašnjenja u gotovo svakom kvalitetnijem udžbeniku makroekonomije. …

Према подацима ЦБЦГ (линк) дефицит текућег рачуна платног биланса износио је 857,1 милиона евра, у периоду јануар-септембар и већ је премашио рекордну годишњу вредност из 2018, када је износио 792,8 милиона евра. Узевши у обзир сезонски очекивану највишу вредност дефицита у Т4 2020. можемо проценити да ће он износити укупно око 1,2 милијарди евра у овој години. Дефицит је за …

Дефицит текућег рачуна Србије смањен је за 70 милиона евра, у јануару ове у односу на прошлу годину, и то је највећим делом било последица смањивања дефицита на позицији примарног дохотка (за 69 милиона евра). Дефицит у трговини робом и услугама повећан је за 13 милиона евра, а суфицит на позицији секундарног дохотка повећан је за 15 милиона евра. Раст …

Tokom poslednjih nekoliko decenija važnost održivosti deficita tekućeg platnog bilansa sve više dobija na značaju u očima nosioca ekonomske politike. U načelu se deficit tekućeg računa bilansa plaćanja može finansirati sve dok se zaduživanjem mogu prikupiti potrebna sredstva. Takva strategija zaduživanja može biti izvodljiva u kratkom roku, međutim mogućnosti države da servisira dug u dugom roku postaju diskutabilne. Bilans tekućeg …

Glavni udari na rusku ekonomiju u 2015 godini su enormni pad cena nafte i gasa, sa jedne strane i sankcije Evropske unije i SAD, s druge. Posledice su vidljive već krajem 2014 i početkom 2015 godine kroz značajnu depresijaciju rublje koja je izgubila gotovo polovinu svoje vrednosti prema dolaru. Doduše, dolar je značajno apresirao i prema drugim valutama, medjutim poznato …

Jedna od osnovnih odrednica ekonomske politike svake zemlje je i platnobilansna politika. Kao sastavni deo ekonomske politike, platnobilansna politika se bavi pre svega ekonomsko finansijskim odnosima zemlje sa inostranstvom. Platni bilans kao bilans ekonomskih transkacija  jedne zemlje sa inostranstvom pokazuje mnogo više od prostog zbira statističkih i finansijskih pokazatelja u medjusobnim transakcijama jedne zemlje sa spoljnim svetom. Iz ekonomskih aktivnosti …

Nakon dužeg vremena izrazite stabilnosti kurs dinara je poslednjih par nedelja  ponovo na klackalici. Naime, vrednost dinara je smanjena za oko 1,7% u odnosu na period skraja novembra i iznosi nešto preko 122 dinara. Može se konstatovati na bazi posmatranja odnosa dinara i eura u prethodnih nekoliko godina da su kraj godine ili početak naredne periodi kada se ne može …

Важна напомена: подаци нису стопроцентно тачни због низа методолошких промена у статистичком обухвату токова новца, робе и капитала са иностранством у периоду посматрања. Стога је најсигурније користити што заокруженије цифре, у милијардама, јер у милионима тешко да је и једна тачна. Србија је 2013. годину завршила са дефицитом текућег рачуна од 1,6 милијарди евра и то је најмањи износ дефицита …

У 2013. години дефицит текућег рачуна је преполовљен, са 3.177 на 1.586 милиона евра, што је највише утицало и да укупан биланс пређе из дефицита од 1.137 у суфицит од 697 милиона евра. Дефицит текућег рачуна је смањен за 1.591 милиона евра, а салдо биланса је побољшан за 1.834 милиона евра те су промене на осталим позицијама биле мање важне. …

Slovenija je u 2012. godini ostvarila suficit tekućeg računa u iznosu od 818 miliona evra, deficit kapitalnog i finansijskog računa od 1.001 miliona evra, te je platni bilans bio u deficitu od 183 miliona evra. Pri tome je u poslovanju sa „ostalim evropskim zemljama“ u koje spadaju BJR, Rusija i Turska, ostvaren suficit na tekućem računu od 1.742 miliona evra, …

U 2012. godini su platno-bilansna kretanja pogoršana za 2.939 miliona evra, jer je ukupan bilans od suficita u iznosu od 1.802 miliona evra, ostvarenog u 2011. godini, prešao u deficit od 1.137 miliona evra. Tekući račun pogoršan je za 285 miliona, kapitalni za 8 miliona, finansijski za 2.749 miliona, dok je suficit na poziciji “greške i propusti –neto) povećan za …

Tokom poslednjih nekoliko decenija važnost održivosti deficita tekućeg platnog bilansa sve više dobija na značaju u očima nosioca ekonomske politike. U načelu se deficit tekućeg računa bilansa plaćanja može finansirati sve dok se zaduživanjem mogu prikupiti potrebna sredstva. Takva strategija zaduživanja može biti izvodljiva u kratkom roku, međutim mogućnosti države da servisira dug u dugom roku postaju diskutabilne. Prilikom ocene …

Zbog promena metodologija i obuhvata u praćenju platno-bilansnih pozicija ovaj tekst nema za cilj da bude u potpunosti tačan već da ukaže ne redove veličina. Podaci su prikupljeni na osnovu zvaničnih podataka NBS objavljenih na njenom portalu. Pođimo od osnovnih pozicija: kumulativni deficit tekućeg računa, u periodu od 2001. do 2012. godine iznosio je 30,4 milijardi evra, suficit finansijskih transakcija …

Prema podacima iz Mjesečnog statističkog pregleda Zavoda za statistiku Crne Gore, deficit tekućeg računa u 2011. godini iznosio je 633,8 miliona evra. Deficit se smanjuje, te je u 2009. godini iznosio 881,3 a u 2010. godini 764,2 miliona evra. Deficit tekućeg računa je posledica ogromnog deficita u robnoj razmeni, pošto se na ostale tri pozicije tekućeg bilansa ostvaruju suficiti, koji je …

Prvi ozbiljni argument iznese pre par dana guverner Šoškić da je zemlja u velikom problemu i da treba štedeti. Reče da nije uputno da zemlja izlazi iz krize na način kako najvaljuju na zapadu čak i najeminetniji ekonomisti da se iz krize izlazi potrošnjom, a ne štedjom. Poptuno je u pravu guverner da bi  favorizovanje potrošnje dovelo do daljeg produbljavanja …

Pošto su izašli konačni platno-bilansni podaci za prošlu godinu, može da se sabere ukupan neto priliv i odliv para u prethodnih 11 godina. Kumulativan deficit tekućeg računa izneo je 27,7 milijardi evra, suficit kapitalnih i finansijskih transakcija 38,8 milijardi evra, te su devizne rezerve povećane za za 10,9 milijardi evra (uz deficit na računima „greške i propusti“ od 165 miliona …

U nastavku ranijih analiza finansijksi najugroženijih zemalja Evrope (Grčke i Španije) i postavljanja teze da je veliki deficit spoljnotrgovinske razmene glavni uzročnik krize, u ovom radu će akcenat biti na mehanizmu dejstva spoljnotrgovnskog deficita na ukupni deficit zemlje tj. objašnjenje pojma ‘’deficita blizanaca’’ kao i analize platnog bilansa onih zemalja koje još uvek nemaju problema sa finansiranjem budžetskih deficita iako …

Poslednjih nedelja, naročito od početka meseca vrlo često na naslovnim stranama medija se može videti: ’’dinar na istorijskom minimumu prema evru’’, dinar pada ubrzano’’ ’’dokle će dinar padati’’ i sl. Da li postoji opravdani razlozi za strah i zabrinutost kako stručne javnosti, nosilaca ekonomske politike, privrede i stanovništva. Odgovor je da i to bez izuzetaka. Doduše neki zvaničnici države i …

    Nakon teksta o uzrocima Grčke krize i dokazivanja hipoteze da je kriza više izazvana problemima u realnom sektoru tj. nekonkurentnosti privrede i problemima u platnom odnosno trgovinskom bilansu u ovom tekstu ćemo prikazati poziciju drugog kandidata za  bankrot o kome se takođe naveliko priča a to je Španija. Španija je, treba podsetiti nekoliko puta veća od Grčke, prostorno …

Svedoci smo svakodnevnih pomena alarmantne  političke i ekonomske situacije u Grčkoj,  raznih scenario razvoja situacije, isključenja iz velikog carstva zvanog EU i sl. Medjutim, ubedjen sam (a to ću činjenicama i dokazati) da ova kriza nije nastala samo zbog trinaeste i četrnaeste plate, niti zbog nekih 15-16000 Grka koji su primali penzije a davno otišli bogu na istinu, itd. Ova …

Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja je u prethodnih 20 godina vodila politiku spoljne i unutrašnje ravnoteže. To znači da je izvoz jednak uvozu i da je potrošnja države jednaka poreskim prihodima. Postizanje spoljne ravnoteže bilo je moguće ekspanzijom slovenačkih preduzeća na tržišta BJR i bivše SSSR. Podaci centralne banke Slovenije za 2010. godinu pokazuju kako Slovenija postiže …