Детаљни подаци пописа становништва из 2022. на нивоу насеља и старосних група откриће нам стотине насеља у којима су преостали становници старци и старице узраста преко 65 година, у оним са пар преосталих становника и преко 85 година старости. Без тих података можемо претпоставити да су мале општине са мање од 30.000 становника оне које имају и најмањи просечан број …
Pročitajte Još »Tag Archives: Naselja
Вера у Србију је вера у добре људе у њој
Ићи ауто путем Београд-Ниш током јула и августа опасно је уколико се споро вози јер скоро пола милиона Албанаца на раду у Швајцарској, Аустрији и Немачкој жури на Косово и Метохију. Ауто пут од Ниша до Приштине је у највећем интересу Албанаца како би своје дуго путовање временски скратили за још 45 минута до Мердара, и још десетак минута од …
Pročitajte Još »Gde žive najvredniji Srbi?
Однос према раду може бити последица мноштва фактора попут васпитања, историјског сећања, резултата који се радом постижу, лакоће са којом се ради… Нормално је да северњаци (у Европи) имају већу склоност ка раду од јужњака јер прве рад загрева а другима је врело и без физичког напора. Однос према имовини зависи од начина на који је стечена или се стиче. …
Pročitajte Još »Belo Blato je među svetskim liderima u proizvodnji i izvozu četki i metli od prirodnih materijala
За Бело Блато ме везује одлазак у Царску бару пре седам година, а због кога ми се укућани, када се сете, смеју као тврдици (било би добро да је само због овог догађаја). У међувремену је ћерка, као обавезну лектиру, читала Молијеровог Тврдицу па је савршено разумела каквог оца има. Тада, пре седам година, није ни знала ни разумела моје …
Pročitajte Još »Prenaseljeno Pomoravlje 1823.
189. Јагодина, 9. септембар 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља му да нису нашли места где да настане Петра и Илију из Вучитрнске нахије које је он послао и исте му назад враћају. Високомилостиви Господару Господару здравствујте Долазили су били ово два човека Петар и Илија из оне стране нахије Вучитрнске кои су тражили места да се населе и ви …
Pročitajte Još »Srpsko selo umire!
Од последњег пописа пољопривреде у 2012. године угaшeнo је 62.000 пoљoприврeдних газдинстава у Србиjи. Број је смањен на 566.000! Бранислав Гулан Прeмa пoпису пoљoприврeдe из 2012, у Србиjи билo oкo 628.000 пoљoприврeдних гaздинстaвa и joш 2.000 прaвних лицa. Meђу кojимa су дoминирaлa мaлa и срeдњa. Зa СAMO ШEСT ГOДИНA БРOJ ГAЗДИНСTAВA JE СMАЊEН НA 566.000!!! Oвo су нajнoвиjи пoдaци Рeпубличкoг …
Pročitajte Još »Stanovništvo u naseljima – selima Srbije u 2019. godini
Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavljanje …
Pročitajte Još »Za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi
Od 1991. do 2012. godine Vojvodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a južna i istočna Srbija više od 200.000 lјudi. Razvoj polјoprivrede Srbije u poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje!!! Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam …
Pročitajte Još »Bjelopavlići i Pješivci, Petar Šobajić, CID Podgorica 1996
Састав и порекло Бјелопавлића. – Испитујући понаособ порекло сваког братства у племену долази се до сазнања да у састав племена Бјелопавлића улазе три по пореклу и времену досељења различите групе; њих ћемо звати: старинци, Дукађинци и новији досељеници. Старинцима онде називају Лужане, остатак старог српског становништва Горње Зете. Има их врло мало у племену. Највише је Дукађинаца, зовем их тако …
Pročitajte Još »Perućac, Bajina Bašta
Село је источно од Перућанског Врела, које се овде зове само Врело, и низ Дрину до паралелног Митровачког Врела, на дринским изломљеним терасама и високо над Дрином и под Алушким Планинама. Село је високо под планином и кроз планине се пење Тисово Брдо и Митровац. Нема планинског села тако збијеног и прегледног као што је Перућац. Не дели се на …
Pročitajte Još »Poreklo stanovništva sliva Belice (Jagodina)
Belica Selo Trešnjevica kod Paraćina 1. Велика Трешњевица („Црешњевица“) Село је на падинама Јухора („Љуора“), поред пута („насипа“) Јагодина-Варварин. Већи део села је у страни, поред Трешњевачког Потока, а мањи поред пута и на моравској равници. Од Велике Мораве удаљено је за један км. Ту је и скела на којој се превози за Параћин и обратно. Кроз …
Pročitajte Još »Natalinci (Topola)
Варошица Наталинци лежи на левој обали Јасенице, с обе стране друма за Паланку, који иде преко најнижих делова пиносавске површи. У долини Јасенице су две воденице, парни млин и циглане. Раније се варошица служила водом са Парезанског Извора, сада се служе водом са ђермова. Варошица је друмско насеље, са ушореним кућама поред друма. Дели се на „варош“ и „село“. „Варош“ …
Pročitajte Još »Gradnja, Vranje
Положај. – Ово је село својим положајем захватило доста велики простор. Главни је део с обе стране потока Крушеглавског и Мртве Стране, и реке Грађанске, која од њих постаје. Није у свима деловима долинско, нарочито део села од Лазине па према Големоме Селу… Куће су далеко од потока и река, те им ови при доласку не наносе штете, једино што …
Pročitajte Još »Bihać
Варошко насеље Срез Бихаћ је 1931г имао 39.309с у томе 17.178 православних, 13.962 муслимана и 7.999 католика. 1991г у општини Бихаћ било је 72.504с, у томе 46.740 Муслимана, 14.391 Срба, 5.581 Хрвата и 4.370 Југословена. У граду Бихаћу 1931г било је 8.374с, у томе 4.739 Муслимана, 2.149 католика и 1.320 православних. 1991г град Бихаћ је имао 45.553с, у коме је …
Pročitajte Još »Bosanska Krupa
Pоunje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović За известан број села с обе стране Уне (од Грмеч планине до Ћорковаче на граници с Банијом) потребно је било административно средиште нахије, казе, котара. Уз потребе код власти требало је подмиривати о једном путу и трговачке потребе. До Омерпаше то је био Бужим. Одатле је премештено средиште ново установљене казе у Крупу. …
Pročitajte Još »Srbi Sanaderi, a biće i Karamarkova, Crnoja…
Бављење историјом насеља, за шта користим књиге објављене у електронској форми на порталу Poreklo.rs, служи ми да разумем несрећну историју српског народа, а и личну несрећу јер, како је неки мудрац написао: обично су „народни усрећитељи“ дубоко несрећне особе (колико је Хитлер патио?). У тој потрази наилазим на сасвим другачију историју од оне коју сам учио у школи, што је …
Pročitajte Još »Naselja stare Crne Gore
Naselja Stare Crne Gore, posebni dio, Pavle s Radusinović, SANU 1985 1. Бољевићи (Бар) Налазе се ЈИ од Вирпазара… Бољевићи су старо насеље. У његовој близини пронађени су гробови из римског доба. У средњем вијеку удолином Црмнице и њене притоке Лимштице водио је пут од приморја за Рибницу (Подгорицу). У то вријеме, у повељама владара, помињу се и нека …
Pročitajte Još »Srbi na Kosovu i Metohiji po naseljima 1961-1981
Након што су Срби на територији Косова и Метохије етнички очишћени током и после агресије НАТО пакта под еуфемистичким називом „Племенити анђео“, из више стотина насеља у којима су живели, пријемом „Косова“ у УНЕСКО потребно је завршити операцију потпуног чишћења ове српске покрајине од било каквих трагова да су ту Срби икада живели. Док се овај процес у потпуности не …
Pročitajte Još »Reževići (Budva)
Ова се парохија и манастир налазе ји Тудоровићима. Граниче га: од јз море и Кастис; од сз: св. Стефан; и од сјевера: Тудоровић. Налази се и село и куће испод планине Воштанице. Има поток Режевић, који не наноси штете. На том потоку или ријеци има неколико брашнених млина паштровских, као и један манастирски… Режевић од сјевера заклоњено, те поднебље блаже …
Pročitajte Još »Manastir Praskvica i Sv. Stefan, Čelobrdo, Đenaši, Pržno, Podličak i Blizukuće (Budva)
Ова парохија, која се састоји из шест одломака, и то: Челобрдо, Ђенаши, св. Стефан, Пржно, Подличак и Близукуће, налази се према Куљачама испод Илина брда – испод горе Ограђенице. Сеоске куће при страни, а и при мору и то иза Витов-дола, одломка Бечића. Село је у висини над морем 10-755м. Има мањих безимених потока, који не наносе штете, а извори …
Pročitajte Još »Kotor
Котор је под самим Ловћеном, на једној равници, коју запљускује море. Ту се збило преко 300 кућа опасаних тврдим зидовима. То је Котор. Како се пак народ множио, или насељавао, куће су расле, те данас већина их стрши над твђавом. Повише Котора је старинска тврђава, на сјеверној страни, над потоком Скурда, уздиже се Пестин Град, на коме је стијење шупље …
Pročitajte Još »Točak mercedesa nije točak istorije: etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj u Bljesku, Oluji i Mržnji
Ово што пишем и што следи је у складу са мојим омиљеним ликом бата Милашина, само да „константујем“. Био сам у војној полицији у Сплиту када је избио рат. Најбољи друг ми је био пок. Гешоски Сашко, убијен на демонстрацијама 6.5.1991 године, а уз њега су ми најбољи другари били двојица Муслимана, један из Грачанице код Добоја, а други из …
Pročitajte Još »Bosanski Petrovac
Naselja i poreklo stanovništva Bjelajskog polja i Bravska, izvod iz knjige Petra Rađenovića „Bjelajsko polje i Bravsko“, Izdanje Srpske Kraljevske Akademije, Beograd 1925 А) Муслиманске породице. Већина их је доселило из Лике и Далмације одмах, кад је Петровац подигнут или убрзо потом. Неке памте још и место у коме су у Лици живеле. То је забележено поред њихова имена. …
Pročitajte Još »Podgorica 1894 porodice po veri i poreklu
Zavođe (Trebinje i Bileća)
Zavođe, Neđeljko-Neđo Paovica, Naselja i poreklo stanovništva, kniga 47, Beograd 2005 У Завођу кад се каже фамилија, мисли се на презиме. Презиме је други део личног имена. Као ономастички облик оно је млађе од личног имена. Због несталности насеља, неписмености становништва и слабе традиције одржавања веза међу нараштајима, људи су живели доста изоловано у племенима и међусобно се звали …
Pročitajte Još »Stari Slankamen (Inđija)
Stari Slankamen, Željko Kumar, Glasnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka, knj. 4-6 (1955-1957) 1) Кретање и национални састав становништва у прошлости Налазећи се на положају који доминира и контролише речни пут и ушће Тисе, а у тако прометној отвореној области Срема, која везује Западну и Средњу Европу са Југоисточном, Сланкамен је увек био изложен нападима и више пута мењао господара; …
Pročitajte Još »Gnjilane
Gnjilane dr Atanasije Urošević За средњевековне српске владавине Гњилане се као село и то под именом Гнивлане и Гњилане помиње у једној повељи кнегиње Милице и синова јој Стевана и Вука. Народ по предању зна да је Гњилане пре 150г било за 300 метара западно од садашње вароши на месту Петиговцу. Ту је „побијен камен“ од 1,5м висине, у облику …
Pročitajte Još »Luštička Opština (Herceg Novi)
Луштица је област на полуострву истога имена која има у простору 3841 хектара, становника 1203, између којих православних 1003, а остало римокатолици. По народности припада Србима 1.148, а остало су Њемци, Талијани и друге народности (то су војници). Мушких има 597, а женских 606. Свега је у Луштици 306 домова. 1. Порто Росе Налази се у сјеверо-западном дијелу полуострва луштичког, …
Pročitajte Još »Srneći Dol, Kostomlatica, Kukavica i Jagnjilo (V.Han)
Срнећи Дол (Владичин Хан) Срнећи Дол је планинско село. Захвата земљиште оштрих облика, избратдано потоцима, који се сливају у Лепеницу, леву притоку Ј. Мораве. Када се нађе неки заравњак или блажија стена, окрчи се и ту цео један род подиже куће. Становници „точе“ воду са извора: Баба Китински Кладенац, Веселинов Преслап, Ливадче, Лена Бара, Попов Кладенац. Сеоске су махале: Дојчинска, …
Pročitajte Još »Orahovac (Metohija)
Orahovac, antropogeografska monografija varošice, Krasnići Mark, Glasnik muzeja Kosova i Metohije II У даљем излагању изнећемо порекло за сваку породицу, онако како су ми сами Ораховчани казивали на терену, полазећи од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања, полазећи прво од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања становништва, да би се добила јаснија слика о томе који су све …
Pročitajte Još »Bujanovac
1878 године, докле је Бујановац сматран као сеоско насеље, био је насељен само Србима, који су тада укупно бројали 90 до 100 домова. Поменуте године на један мах су се у Бујановац населили муслимански мухаџири из Србије. Њихов број је најпре износио око 150 кућа, па је после нових придолажењем нарастао на око 200 домова. Са претварањем насеља у ворошицу, …
Pročitajte Još »Ekološka svest u Srba, Case Study, zaselak Orašje u opštini Despotovac
Да у Србији постоји вишевековна свест о екологији и здравој животној средини доказ је Орашје у општини Деспотовац. Дуго сам тражио ово насеље преко гуглмапс-а, оријентишући се при томе картом у књизи одакле је текст који следи. Не знам, коме од именованих села као заселак статистички припада, али ћу се засигурно потрудити да га у слободне дане једном и обиђем, …
Pročitajte Još »Tama u Tamniču (Negotin)
Negotinska Krajina i Ključ, Kosta Jovanović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 29, 1940 god. Reprint Službeni Glasnik i SANU Тамнички хатар већином је у јужном делу простране, терцијарне заравни, коју на западу од површи одвајају Сиколска Река, Кленовачки и Бруснички Поток, а малим делом је у равници поред Тимока. Куће су у присоју, на странама Тамничког Потока, који силази …
Pročitajte Još »Propast u Pričevcu (Knjaževac)
Причевац се налази у долини Ранине или Причевачке Реке. Незнатан је део села (до 20 кућа) у осоју (на левој обали), а све остало у присоју (на десној обали пом реке). Име. – Село народ зове Причовци или Причевци, а о постанку села прича се ово: Некада је чума морила по селу толико, да је остао био само једна свињар …
Pročitajte Još »Mišar (Šabac)
Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović Село се дели на четири мале – „краја“: Старо Село, Слатину, Глоговац и Бајир. Старо Село су Турци разорили 1806 за време боја на Мишару. Онда се село растурило по крајевима данашњим – све по шуми, и тако се заселили на нова места. На Старом Селу су шанчеви Карађорђеви (на брду око …
Pročitajte Još »Poružnica (Sokobanja)
„Banja“ Petar S. Jovanović , Naselja i poreklo stanovništva knjiga 17, 1924, Reprint Službeni Glasnik i SANU Поружница се налази на јужном ободу бањског басена. Село лежи у долини Поружничке Реке. Куће су поред Реке, али извесан део се пење и уз десну страну долине према Реснику. Воду у селу пију поглавито из бунара. Највише им досађује јужни ветар, …
Pročitajte Još »Staro Užice
Љубомир Стојановић „Старо Ужице“. Објављено у Гласнику Географског друштва, 7-8, Београд 1922. Такво је од прилике било старо Ужице. Њега више нема ни по животу, ни по раду, ни по становништву. Занате је потисла фабричка роба; због умањења стоке нема више извоза вуне и кожа; после окупације Босне затворена је граница за ракију; после концентрисања сточне трговине у Пешти затворена …
Pročitajte Još »Mladenovac, varoš i selo
„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11. Младеновац (село) Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај. Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац. Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој …
Pročitajte Još »Azanja (Smederevska Palanka)
Варошица се налази на пиносавској површи која је потпуно уравњена и просечена незнатним токови,а Трстенице и Риа потока. Употребљава се већином вода са бунара, махом дубоких преко 20, а има и извора од којих су главнији: Старац, Човина Вода, Осиповац и Гуцетина. Најбоља зиратна земља је у Сврачковцу, затим на Стражевици, Брдњаку и Бостаништу; имања су изван села. Приватни забрани …
Pročitajte Još »Velika Plana
Jasenica Borivoje M. Drobnjaković (1923), Službeni glasnik i SANU, 2011 Већи део Велике Плане налази се на пиносавској површи, испод које се уским појасом увлачи површ београдске језерске фазе. Кућа има и на овој нижој површи, затим на тераси Јасенице, где су поређане дуж пута за Паланку и образују крај који се зове Ритањска Мала. Испод овог краја настаје …
Pročitajte Još »Sela rođenja i smrti Karađorđa: Viševac i Radovanje
Пре неког времена, возећи путем од Раче до Аранђеловца свидела су ми се два пошумљена брда на том путу и помислио сам како је ту лепа и блага природа. Читајући Насеља у Лепеници, и гледајући у мапу насеља на крају књиге, схватио сам да су та два брда у селу Вишевцу месту у коме је рођен Карађорђе. У Радовањски луг …
Pročitajte Još »Mala Vrbica (Kragujevac)
Мала Врбица је с обеју страна Врбичког Потока који, 40 минута испод села, утиче у речицу Угљешницу. Овај се поток често назива и Клисурски, јер већим делом свога тока тече клисурастом долином између Главице и Голог Брда. Цело је село на десној страни друма Крагујевац – Аранђеловац. Само је једна кућа (у којој су клисурска механа и рамаћка општина) прешла …
Pročitajte Još »Vina (Leskovac)
Положај. – Ово је село последње у Клисури, идући из Пољанице у Поље (Лесковачко). Налази се на обема странама долине Ветерничине. Део села с леве стране Ветернице није на једноме месту. Један је, права Вина, која је матица данашњега села, на левој страни Мале Реке или Винке. Куће су прибране око ушћа потока Длибоке Долине у Винку, а има их …
Pročitajte Još »Osečina
Ljubomir Pavlović „Kolubara i Podgorina“ Положај села. – Осечина је на обема обалама р. Јадра. Сеоске су куће по плећима оних коса, које се од Влашића спуштају реци Јадру. Косе нису високе, али су им стране врло стрме и дубоко усечене… Тип села. – Осечина је право старовлашко село. Куће су у џемате раздељене; џемати су по плећима брда удаљени …
Pročitajte Još »Krčmar (Mionica)
Положај села. – Крчмар је планинско село и лежи непосредно под северним подножјем Мањена, а на обема обалама Крчмарске реке. Сеоске су куће уз Реку и то по падинама, појединих маљенских брда, спуштајући се до самог речног корита. Земљиште је брдовито, по све стрмо и шумовито… Тип села. – Крчмар је село разбијеног типа. Куће су груписане око извора и …
Pročitajte Još »Ljubovija
Љубовија је на дринском путу и на реци Љубовиђи, на десној обали, под висом Јабучјем. Далеко је од Дрине и обезбеђена од плављења обеју река. Данашња или Нова Љубовија је на овом месту од 1897 год, а Стара Љубовија је била на Дрини, усред поља Драбића, према осећанском селу Михаљевићу. Ову је Љубовију Дрина однела 1896 године, те се морала …
Pročitajte Još »Brezovice (Valjevo)
Положај села. – Брезовице су на обема обалама Повленске Реке у северном подножју планине Повлена. Брезовице су планинско село испреплетено многим висовима и косама, које се спуштају с Повлена на северну страну. Поједина су брда плећата, заравњена, а њихове су стране камените, литичасте и прави остењци… Тип села. – Село је разбијеног типа. Сеоске су куће у долинама потока и …
Pročitajte Još »Guča (Lučani)
Г. Милорад Вујовић, учитељ у Гучи, дао ми је неколике податке за ово место. Положај. – У Гучи се издваја двоје: варошица и село. – Варошица Гућа је с леве стране реке Бјелице у равном пољу одмах више ушћа потока Дупљаја у Бјелицу; само неколико кућерака има и преко Дупљаја. Село Гуча је с обе стране реке Бјелице и с …
Pročitajte Još »Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji
У 2013 години у Србији је рођено 65.554, умрло 100.300 те је пад броја становника износио 34.746, не рачунајући миграционе токове у и ван Србије. У овом укупном резултату имамо пет општина у којима већину чине грађани исламске, мухамеданске, вероисповести, које су имале већи број рођених од умрлих (Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац и Сјеница), као и Нови Сад и …
Pročitajte Još »Poreklo stanovništva u naselju Blace
Даринка Зечевић, Етнографски институт САНУ 1951 … До ослобођења 1878 године Блаце је имало обележје сточарског муслиманског насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и преко којих су се били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова продирања из Арбаније у Србију крајем турског доба, настала је нова фаза у развитку Блаца и читаве ове области. Први насељеници …
Pročitajte Još »