МИП представља нето вредност потраживања од иностранства и обавеза према иностранству. Са прве стране имамо девизне резерве, кредите дате другим земљама, директне инвестиције и друга потраживања од иностранства. Са друге стране имамо кредите одобрене држави, предузећима и становништву у нашој земљи од страних банака, стране директне и портфолио инвестиције и друга потраживања странаца од субјеката у нашој земљи. Уколико је …
Pročitajte Još »Tag Archives: Međunarodna investiciona pozicija
MEĐUNARODNA INVESTICIONA POZICIJA SRBIJE
Sastavni deo statistike ekonomksih odnosa sa inostranstvom pored platnog bilansa, spoljneg duga je i bilans Međunarodne investicione pozicije. Po definiciji to je bilans Međunarodna investiciona pozicija (MIP) obuhvata finansijsku aktivu i pasivu koje imaju međunarodni karakter. MIP je bilans stanja strane finansijske aktive i pasive jedne zemlje. Strana finansijska aktiva (SFA) obuhvata finansijska potraživanja rezidenata od nerezidenata i monetarno zlato, …
Pročitajte Još »Текући рачун и инвестициона позиција Словеније, 2009-2019.
Словенија је у претходних 10 година побољшала све међународне економске показатеље и они је сада представљају као једну од најразвијенијих земаља у свету. У 2009, Словенија је имала нето одлив новца (салдо текућег рачуна) у размени са другим чланицама ЕУ, у износу од 1.244 милиона евра, и овај минус је надокнађивала приливом новца из Русије, Србије, Босне и Хрватске. Сада …
Pročitajte Još »Moderni kolonijalizam: rang zemalja prema neto poziciji u tokovima stranih direktnih investicija
Najveći deo tokova SDI predstavljaju kupovine i pripajanja kompanija unutar razvijenih zemalja, kao i širenje poslovanja iz jedne u drugu razvijenu zemlju. U ukupnom odlivu razvijene zemlje učestvovale su u 2012. godini sa 79%, a u ukupnom prilivu sa 62%. Ipak, globalizacija je uticala da zemlje u razvoju povećaju svoj udeo u svetskom odlivu investicija sa 6,9% u 1990, na …
Pročitajte Još »Slovenačka spoljna ravnoteža
Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja je u prethodnih 20 godina vodila politiku spoljne i unutrašnje ravnoteže. To znači da je izvoz jednak uvozu i da je potrošnja države jednaka poreskim prihodima. Postizanje spoljne ravnoteže bilo je moguće ekspanzijom slovenačkih preduzeća na tržišta BJR i bivše SSSR. Podaci centralne banke Slovenije za 2010. godinu pokazuju kako Slovenija postiže …
Pročitajte Još »