Tag Archives: Javne finansije

У јануару 2024. вредност отплата камата износила је 27.831 милиона динара. Ово је до сада рекордна месечна вредност трошкова сервисирања јавног дуга који је у фебруару достигао рекордну вредност од 36.424,1 милиона евра. https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/makroekonomski-i-fiskalni-podaci У фебруару 2024. на име трошкова за отплату камата плаћено је 24.822 милиона динара, те је ово испод достигнутог максимума из јануара 2024, али је за …

У септембру 2023. приходи буџета износили су 143,5 милијарди динара, расходи су били 188,3 милијарде те је остварен дефицит у износу од 44,9 милијарди динара. У односу на септембар 2022. приходи су повећани за 7,7%, расходи за 52% па је салдо промењен 54,2 милијарде динара, из суфицита од 9,3 у споменути дефицит. У периоду јануар-септембар 2023. приходи буџета повећани су …

Према приштинским подацима (линк) приходи буџета у Т1 били су 675,8 милиона евра, расходи 511,8 милиона уз суфицит од 164 милиона евра. У односу на Т1 2022. приходи су повећани за 21,2%, расходи за 11,3% а суфицит је повећан за 67,5%. Приходи од ПДВ-а учествовали су са 41,7% у укупним пореских приходима и повећани су за 12,5%. Приходи од царина …

https://www.chinadaily.com.cn/a/202305/24/WS646d51dea310b6054fad4ba3.html By Shi Yu 

Јавни дуг Србије на крају фебруара 2023. износио је 34.941,8 милиона евра и састојао се од спољног дуга у износу од 22.273 милиона, унутрашњег 11.004,6 милиона и индиректних обавеза од 1.664,1 милиона евра. У односу на јануар 2023. јавни дуг је повећан за 591,2 милиона евра (након раста од по више од милијарду у децембру 2022. и јануару 2023) услед …

Након повећања јавног дуга за 1.039,2 милиона евра у децембру 2022. и у јануару је он повећан за импресивних 1.025 милиона евра. У јануару 2023. јавни дуг је износио 34.350,6 милиона евра и састојао се од спољног дела у износу од 22.079,2 милиона, унутрашњег од 10.709,2 милиона и индиректних обавеза у износу од 1.562,2 милиона евра. У односу на децембар …

Актуелни раст цена у развијеним земљама популарно је назван „Путинова инфлација“ и широким народним масама, које карактеришу промишљеност и аналитичко закључивање, се један човек представља као одговоран за пад њиховог стандарда. Путиновој инфлацији ће ускоро бити додата и „Путинова глад“, само у мање развијеним а многољудним земљама, јер блокада извоза бродовима из Украјине утиче на раст цена житарица па ће …

Србија је имала под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов …

Нове власти у Србији, након Слободана Милошевића, наследиле су јавни дуг у износу од 14,2 милијарди евра, у чему је спољни био 10,1 а унутрашњи 4,1 милијарди. То је било 220% од тада процењене вредности БДП-а (845 на 384 милијарди динара). Отпис дела дуга париском и лондонском клубу поверилаца био је условљен „непопуларним мерама и реформама“ чији се повољни исходи …

Јуче је био велики дан за статистичаре и аналитичаре у Србији (линк). Отворено је преговарачко поглавље за статистику! То ће, надам се, значити да ћемо имати, у разумном року, све податке за Србију у бази Еуростата, те нећемо морати да измишљамо „топлу воду“ упоређујући наше изворне податке са подацима за друге европске земље које прикупља и објављује ова институција. Биће …

Удео камата на јавни дуг у БДП-у зависи од: величине јавног дуга и од просечне каматне стопе која се плаћа на дуг. Нека земља може да има дупло већи дуг од друге земље, али и мања релативна плаћања за камату уколико је просечна каматна стопа више него упола мања. Стога не треба да чуда да Србија има исподпросечан удео јавног …

Да крв није вода доказује мноштво сличности у Срба и Хрвата. Једна од њих је највећи удео ПДВ-а у БДП-у. Прво су се ослобађали Турака, а онда су њихови владари постали горе харачлије од Турака, Немаца и осталих владара. Шалио се, или не, министарство финансија заслужује похвалу за овако добар показатељ. Он даље упућује на потребу да се година борбе …

Евростат је 22.10.2018 објавио податке о салду јавних финансија у 2017. чланица ЕУ (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9328077/2-22102018-AP-EN.pdf/e1b423ef-a337-42ea-90cb-4a6775ba4c07). Из најновије базе ММФ-а додао сам податке за Србију, а како би сагледали где се налази Србија у овим основним макроекономским релацијама. Иза једног податка о јавним приходима или јавној потрошњи налази се низ детаљнијих података који омогућавају да се сагледају специфичности сваке од земаља, али …

Према подацима Министарства финансија РС у децембру су остварена примања буџета у износу од 91 милијарди динара што је за 1,6% номинално више у односу на децембар 2015 године. Кориговано за раст цена (1,6%) примања су реално била на истом нивоу. Издаци буџета у децембру износили су 136,4 милијарди динара и били су за 17,7% номинално, а за 19% реално …

У јулу су, према подацима министарства финансија остварени рекордни месечни приходи од ПДВ-а и од акциза. ПДВ је наплаћен у износу од 45.727 милиона динара, и досадашњи рекорд у наплати остварен је у априлу 2016г (43.447 милиона), а акцизе су наплаћене у износу од 34.242 милиона динара, и досадашњи рекорд био је у јануару (27.673 милиона динара). Укупни приходи у …

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:596733-Slovenci-Prvi-maj-poslali-na-dobos   Objavljeno u septembru 2012   Slovenci su izgleda ministru Dinkiću napravili čini.Tek što je završeno slikanje u „Gorenju“ iz Valjeva kojem je odobreno 10 000 evra podsticaja po glavi zaposlenog, stigla je nova budžetska podrška kupovini „Prvog maja“ od propale im  slovenačke „Mure“. Naime,ova firma je kupila tri proizvodne hale od Prvog maja  za 2,1milion evra.Ni reči o …

Према подацима Министарства финансија, у децембру су приливи у буџет износили 89,6 милијарди динара, издаци су износили 165,7 милијарди, те је дефицит износио 76,2 милијарди динара. Приходи су номинално смањени за 3,2%, у односу на децембар 2014г, а реално су мањи за 4,6%. Издаци су номинално повећани за 38,7%, а реално за 36,7%. Укупни приливи у буџет износили су 947,8 …

Према подацима Министарства финансија у августу су примања буџета износила 75,7 милијарди динара. Она су била номинално већа за 29,6%, а реално за 26,9% у односу на август 2014 године. Издаци буџета износили су 82,5 милијарди динара и номинално су повећани за 7,2%, док су реално повећани за 5%. Након међугодишњег смањивања расхода у првих шест месеци у јулу и …

У овом вишедеценијском економском пропању Србије прочитао сам негде духовит коментар како постоји „мудра“ стратегија да сопственим пропадањем учинимо Косово толико атрактивним, да га поново населимо. Сад, у односу на овај црни хумор од коментара, сви показатељи и параметри иду управо у томе правцу. И као да од „мудре стратегије“ прелазимо у сасвим реалну могућност: Албанци масовно напуштају КиМ, а …

Према подацима министарства финансија у децембру су приливи у буџет износили 92,5 милијарди динара, издаци су били 119,5 милијарди динара, а дефицит буџета износио је 26,9 милијарди динара. У односу на исти месец 2013 године приливи су повећани номанално за 10,3% (реално за 8,4%), издаци су повећани за 28,1% (реално за 26%), те се дефицит буџета повећан скоро три пута …

Hoće li smanjivanje javne potrošnje dovesti do smanjivanja budžetskog deficita i javnog duga ili se može dogoditi  sasvim suprotno – da budžetski deficit  i javni dug budu veći nego pre predloženih mera? Dvojica ekonomista MMF-a objavili su rad 2013.godine i ukazali da su ranije pretpostavke o visini fiskalnog muliplikatora od 0,5 bile pogrešne ,a da se stvarna cifra kraće između …

Изашла је полугодишња база података ММФ-а која садржи чињенице, процене и пројекције за 189 земаља (подаци за Сирију и Украјину не садрже пројекције јер им је будућност у тренутку прављења извештаја била непозната), и за тридесетак параметара. Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је био за 0,1% мањи од оствареног у 2008. години. Са очекиваним растом од 1% …

Na kraju godine makroekonomija.org običava objaviti svoju prognozu za ekonomiju Srbije, no iz godina iz godinu ovo postaje sve nezahvalniji posao. Makroekonmske prognoze sa svim svojim neminovnim greškama zavise od pretpostavke sprovođena racionalne makroekonomeke politike. Bez ove pretpostavke ekonomska prognoza postaje domena metafizickog bajanja a prethodnih godina makroekonomska politika Srbije teško bi se mogla okvalifikovati kao domaćinski racionalna a u …

O javnom dugu u Srbiji se dosta piše, priča i živo polemiše. U tome nema ničeg čudnog iz prostog razloga jer je to goruća tema još iz vremena SFRJ, da bi se raspadom SFRJ ovo pitanje konzerviralo, te se ponovo vratilo u medijski prostor početkom ovog veka sa Londonskim i Pariskim klubom poverilaca. Danas, javni dug sa svojom visinom od …

U maju su, prema podacima ministarstva finansija i privrede, primanja republičkog budžeta iznosila 62,2 milijarde dinara, izdaci su bili 79,9 milijardi te je deficit bio 17,7 milijardi dinara. U odnosu na maj 2012 primanja su nominalno smanjena za 2,6%, dok je realno smanjivanje iznosilo 11,4% i ovo je bio 7 mesec uzastopno sa realnim međugodišnjim smanjivanjem primanja. Izdaci su nominalno …

Objavljeno u Blic-u 18.5.2011 Manjkavost najavljenih vladinih podsticajnih mera je što ukidaju osnovni princip jednakopravnosti na tržištu. Uzroci velikog broja radnika u sivoj zoni su u lošim uslovima poslovanja a ne u isključivoj nameri poslodavaca da ne plaćaju poreze i doprinose. One ne eliminišu uzroke koji doveli do broja od milion nezaposlenih niti će zaustaviti trend odpuštanja radnika nego stimulišu nelojalnu …

Javni dug predstavlja zbir svih obaveza koje jedna država prihvati kao svoje i dogovori njihovo vraćanje. Srbija je specifična zemlja po tome što se pod ovu kategoriju može svašta podvesti: stara devizna štednja, obaveze društvenih, državnih i privatnih kompanija i banaka, zaduživanje radi tekuće likvidnosti. Možda je samo ovo poslednje pomenuto najvažniji razlog za postojanje i finansiranje javnih dugova u …

U decembru su prilivi u budžet iznosili 69,1 milijardi dinara i bili su manji nominalno za 4,3%, a realno za 14,7% u odnosu na isti mesec 2011. Izdaci su iznosili 99,7 milijardi dinara i nominalno su povećani za 17,6%, a realno za 4,8%. Ovo je rekordna mesečna nominalna vrednost izdataka. Deficit je iznosio 30,6 milijardi dinara i samo je bio …

“U 1894, Vukašin Petrović, novi ministar finansija objavio je da Srbija nije sposobna da nastavi redovnu otplatu duga pod originalno ugovorenim uslovima. Otplata spoljnog duga dostigla je 37,2% ukupnih vladinih prihoda u 1893. To je bio primer otvorenog bankrotstva države, sličan onom Otoomanske imperije iz 1876 i Grčke 1893”. Započeli su pregovori o refinansiranju dugova I njihovom objedinjavanju po nižim …

U 2011. godini  100 kompanija sa najvećom dobiti imalo je u zbiru dobit od 223,8 milijardi dinara, mada je samo prvih šest na listi ostvarilo polovinu ove sume. U ovih 100 kompanija bilo je zaposleno 113.176 lica, ostvarili su poslovne prihode u iznosu od 1.420,5 milijardi dinara, raspolagali su sa ukupnim sredstvima od 2.984 milijarde u čemu je kapital učestvovao …

JAVNE NABAVKE Naše javne nabavke podsećaju na sistem reka ponornica.Najveći deo se odvija ispod zemlje,daleko od očiju javnosti.Ponekad ponornice isplivaju na svetlost dana kako bi  raspisale za sebe nove tendere ili iskreirale nova  zakonska rešenja kojima će braniti svoj privilegovani položaj.Ulog veliki.Tri milijarde evra. Svaka država je najveći korisnik i kupac roba i usluga u zemlji.Trebalo bi da je i …

Prvog januara 2013. godine stupa na snagu Zakon o privrednim komorama, koji je usvojen još 2009. godine. Odredbama Zakona, primena je odložena da bi se postojeći komorski sistem prilagodio promenama i da bi bili usvojeni podzakonski akti i regulative, koji bi bolje regulisali delatnost budućih privrednih komora. Suštinska promena u odnosu na do sada postojeći komorski sistem je dobrovoljno članstvo …

(Tanjug, rubrika: Iz mog ugla, 23. Jul 2012) Ministar finansija će sesti u užarenu fotelju smeštenu u samom središtu razvaline srpskih javnih finansija. Pravo mesto za kuražnog i ambicioznog reformatora koji će raditi brzo, prave stvare. Pri tom, sklonog da deluje odmah, a pregovara kasnije. Neizbežna „taktika svršenog čina“ u ovom slučaju je iznuđena postojećom fiskalnom neravnotežom, dramatičnim rastom deficita …

Problem sive ekonomije nije samo srspki specifikum. Tvrdnje  o učešću sive ekonomije u bruto društvenom proizvodu od 40% su nerealne i nisu zasnovane  na valjanim analizama. Procenat je manji jer prema nekim relevantim istraživanjima procena sive ekonomije bi u Srbiji bile oko 30%, u Crnoj Gori je na nivou od oko 20% od BDP. Prosečna stopa sive ekonomija u zemljama …

Republički zavod za statistiku je saopštenjem broj 083 od 30.3.2012. godine procenio da je BDP u prošloj godini izneo 3.110,9 milijardi dinara. Obaveštenjem od 19.4 vrednost BDP-a u 2010. godini revidirana je i iznosi 2.881,9 milijardi dinara. Šta je tako neprijatno u ovim podacima? Prema podacima na portalu Ministarstva finansija BDP je u 2010. godini izneo 2.986,6 milijardi dinara, a …

Prema podacima iz Statističkog biltena RZS-a u prošloj godini je rođeno 66.310 beba, što je za 5% manje u odnosu na 2010. godinu. Ovaj trend smanjivanja broja rođene dece biće nastavljen i u 2012. godini, uprkos tome što je proglašena za godinu beba. Radi se o višedecenijskom procesu za čiji preokret je neophodna reakcija države mnogo veća i bolje ciljana …

    Nakon teksta o uzrocima Grčke krize i dokazivanja hipoteze da je kriza više izazvana problemima u realnom sektoru tj. nekonkurentnosti privrede i problemima u platnom odnosno trgovinskom bilansu u ovom tekstu ćemo prikazati poziciju drugog kandidata za  bankrot o kome se takođe naveliko priča a to je Španija. Španija je, treba podsetiti nekoliko puta veća od Grčke, prostorno …

Čest je zaključak među nosiocima ekonomske nauke koji se bave pitanjima oporezivanja da su porezi koji se primjenjuju u zemljama sukcesorima SFRJ, posebno porez na dohodak fizičkih lica, nedovoljno razvijeni, nedovoljno prilagođeni tržišnim uslovima privređivanja i sa malom izdašnošću. Ovakve stavove zastupa i autor ovih redova. Svi oni koji zbog profesije ili nauke ne uzučavaju poreze teško da mogu da …

    Kada se priča o (ne)opravdanosti postojanja desetina agencija APR bi, po ličnom mišljenju dobio jedno od najopravdanijih mišljenja: sakuplja i kreira mnoštvo dragocenih podataka o privredi i ima spoljnu upotrebnu vrednost mnogo veću od troškova svog postojanja i poslovanja.   Podaci u tabeli prikupljeni su iz mape o merama i podsticajima regionalnog razvoja, sumirani na nivou Srbije. Analizom …

Iz podataka Agencije za privredne registre može se zaključiti mnogo ali ne i najbitnije.Tačno je da je čak 60% preduzeća više ugašeno nego osnovano. Razlika je eskalirala u 2011 godini kada je osnovano 8. 470 a brisano 13. 580. Zašto su  ovi  trendovi zabrinjavajući? Zato što je ovo tek početak agonije koja sledi. U normalnim tržišnim okolnostima podjednak je broj …

Zadatak savetnika je da svojim iskustvom i znanjem unaprede odluke zaposlenih na odgovornim, javnim funkcijama.A upravo takvih savetnika danas ima najmanje.   Nisu nešto posebno na ceni. Neki od njih , mada izabrani  od vlade, su u toj istoj Vladi nepoželjni.Kojoj vlasti  je danas uopšte potrebno mišljenje zasnovano na činjenicama, istini i logici?Takvom shvatanju prilagodili se i savetnici.Neznanje i medijska manipulacija …

Dokument pod ovim ili sličnim nazivom i pored deteljne pretrage zvaničnih državnih sajtova i štampe nisam uspeo da nadjem, izuzev predloga i konačne verzije bužeta Srbije za 2012 godinu koji u neku ruku predstavlja i opredeljenje vlade za sprovodjenje odredjenih makreoekonomskih mera u direktnoj nadležnosti državnih finansija. U nastavku će biti prezentrirani osnovni elementi budžetske politike u 2012. Godini. U …

Podatke koje prilažem u tabeli treba uzeti sa rezervom, usled metodoloških razlika u definicijama i obuhvatu. Osnovni cilj im je upućivanje na redove veličina u prihodima i potrošnji, a radi par opažanja. Hrvatske podatke o ukupnoj javnoj potrošnji procenio sam na osnovu realizacije središnje države za 10 meseci uz pretpostavku da su i kod opće potrošnje podaci u oktobru pratili …

Bosna i Hercegovina je po mnogo čemu specifična.  Ovih dana se u sredstvima javnog informisanja naširoko izvještava  nemogućnosti da se usvoji budžet . Ovo ne bi bilo ništa novo i neobično u savremenim državama da se ne radi o budžetu za godinu koja je na izmaku. Da bismo mogli razumjeti složenost situacije moramo znati bar nekoliko  bitnih stvari: administrativnu strukturu …

Dugo najavljivana Uredba Vlade Srbije o ograničavanju rokova plaćanja privredi dočekana je sa velikim razočarenjem. Ova Uredba neće rešiti  problem  ogromnih dugovanja  države, javnih preduzeća i lokalnih zajednica privredi. Naprotiv, ona će samo  ozakoniti postojeću nepravdu prema privredi. Dug države od 450 miliona eura kao i dug javnih preduzeća i lokalnih zajednica od oko 1 milijarde eura pretvoren je, po …

Javni dug Srbije na kraju septembra izneo je 14.745,5 miliona evra i povećan je za 947,6 miliona evra u odnosu na avgust ove godine. Vrednost duga veća je za 578,5 miliona evra u odnosu na 2000. godinu, uz veliku promenu u strukturi duga. U odnosu na avgust ove godine dug je rasta 31,6 miliona evra dnevno, što daje 366 evra …

U poslednje vreme se, kao ekonomsko otkrovenje, predstavlja program Ministarstva ekonomije koji se tiče davanja podsticajnih sredstava za zapošljavanje novih radnika. Šta je otkrio ovaj program? Da je tržište Srbije neatraktivno za inostrane i domaće investitore i da tu ulogu mora preuzeti Vlada Da je mali broj domaćih firmi mogao povući značajniji obim ovih sredstava jer im je urušen kreditni …