У односу на моравску равницу, Шумадија представља живописну природу у којој се налази мноштво важних места из модерне српске историје. За стабилан живот неопходна су два услова: безбедност и плодност. Поморавље је плодно, али није безбедно – небројено много војски је кроз њега прошло и пустош оставило. Црна Гора је безбедна, али није плодна, па је кроз историју служила за …
Pročitajte Još »Tag Archives: Istorija
Албанско насиље над Србима трајало је више од 200 година и понавља се већ 25
Из историје познати догађај као „велика сеоба Срба“ из 1690. године, заправо то није био, већ један од највећих геноцида у историји човечанства када је преко четири петине Срба, на територији од садашње С. Македоније до Дунава, Саве и Дрине побијено, умрло од куге или глади. Турски дефтери из тог времена потврђују степен геноцида, јер су пореске главе готово у …
Pročitajte Još »Рекрути по висини и по обиму прсију 1905 године
У Статистичком годишњаку Kраљевине Србије за 1905. (издатом у Државној Штампарији Краљевине Србије 1907. по цени од 10,50 динара и 10,50 frans) на страницама 714 и 715 дати су детаљни подаци о регрутима (тада рекрутима) према висини у сантиметрима и обиму груди, и по пуковским окрузима. Према подацима из табеле А. Можемо сазнати да су наши преци били у просеку …
Pročitajte Još »Резултати пописа западног дела Северне Македоније 1467-1468.
Душану Илићу Када тумачимо прошлост без сигурних чињеница, а из туђих извора, налазимо се у искушењу и могућности да на њу утичемо и да је мењамо. Одличан пример оваквог тумачења представља „Опширен пописен дефтер N0 4 (1467-1468 година) преведен и објављен у Скопљу 1971. године у редакцији Методија Соколоског и др Александра Стојановског. Уколико су извори на турском језику нејасни …
Pročitajte Još »Качаник 1467-1468
НиколаДенкоВелјанДенкоБогојаДикоВукичРадивојОливерПавелКорица ?ЛазарЈованГоличићБогданДралеРајкоРадивојРаткоЈованУглешГолупчићНиколаДобривојЂуроВескоСтепанМилунић ?РадохнаОливеровићРадиславМихаилСтеванНовакЈоваКостадинСтепанСлавимирМихаилРаићСтепанМелисићВукшаДикоСтепанДикоЂурђКричан ?СтепанНиколаВукГолупчићНиколаДенкоЂуроРајкоСтепанРајкоЈованЂурко (Ђорго)РадинГрубацЂуроВенкоНовакСтанићРабе (Рае)БогданБое (Бобе)БрајкоЈованПавелСтојкоНиколаДимитриМилинкоГојкоМелисићПеткоГрадимирЂуроИрмин ?ЈованДејанЈованЂурко РаселМилутинОливерВладиславБореРадиславДимитриГрбеМилошУгичНиколаПекланЂорђиПриездаЛукачПрибиславДобриславБеришаБогославБраниславБогданСтанићРадичСтанићРадиславДајкоБожидарГрубачСтајкоБојкоЈованОливерЂорђиПеткоБрајкоКросо ?РадиславПриездаБогославБогданПавелНовакБое (Бобе)РадивојПетреКостадинРадиславМијатовићТодорВитомирБојкоВитомирПејоРадиславСтепанЈованГошеРајкоМелишаОбрадВелишаРајанПеткоГопче (Губец)НиколаБожидарБогданДралеПеткоГопче (Губец)НиколаБожидарБогданДралеСтанишаЦеновићНиколаСтанићТихославаудовицаРадиславаудовицаРадичСтепан Турски документи за историјата на македонскиот народ Опширен пописен дефтер број 4 Скопје 1971
Pročitajte Još »Материјална страна живота у Призренском санџаку 1571. године на основу пореских прихода
Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља основу за анализу економске снаге 564 насеља пре тачно 450 година (од тога 500 насељених и 64 напуштена), а на основу пореских прихода по разним врстама. Разлике у регионалној развијености откривају се поделом пореских прихода на број баштина/домаћинстава. Произведена количина житарица се открива када се порески приходи поделе са …
Pročitajte Još »Етничка структура становништва у Призренском санџаку 1571. године
Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља један од десетак најдрагоценијих извора о српској историји за период од пада под турску власт средином петнаестог века па до првог српског устанка почетком деветнаестог века. Попис је извршен пет година након смрти султана Сулејмана I, а 23 године пре спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. У време Сулејмана …
Pročitajte Još »650 година од маричке опомене
Срби имају Косовски завет као колективну обједињујућу свест. Док је Косова у души биће и будућности за српски народ. Само, народ нам се непрестано круни, расипа и а државе множе и слабе. Можда смо колективно потценили значај катастрофе из битке на Марици? Цар Душан је умро крајем 1355. године и битка на Марици се догодила након 16 година (линк). Од …
Pročitajte Još »625 година од битке код Никопоља: од боја на Косову до краја средњевековне бугарске државе
Од боја на Косову пољу кренуо је буран период у српској средњевековној историји и има запрепашћујућих подударности са савременим периодом. Бајазит се вратио у Једрене и морао је да учврсти своју власт а српска властела је остала подељена и у међусобним сукобима као и сукобу са Мађарима који су нападали Србију у њеном устаничком делу: од Мачве до Рудника и …
Pročitajte Još »Убиство руског конзула у Митровици
Dotle, srpska spoljašnja politika bila je vođena u čisto rusofilskom duhu i dala je nekoliko po nas korisnih rezultata. Da bi mogla zaštititi Srbe i kontrolisati Austro-Ugarsku Rusija je otvorila svoj konzulat u Mitrovici i za konzula postavila, u maju 1902., Grigorija Ščerbinu. Ovo stvaranje ruskog konzulata izazvalo je pravu uzbunu među Arnautima, a i veliko nezadovoljstvo u Beču. I …
Pročitajte Još »A imaju se stvoriti: jedna što je moguće veća Grčka, velika Rumunija, velika Bugarska, slaba Srbija, mala Crna Gora i najposle i slobodna Albanija
Bugarska je nastojala svom snagom, da izazivajući nerede u Maćedoniji, stavi to pitanje pred Evropu u nadi, da bi ono moglo biti rešeno stvaranjem autonomije za tu oblast, koja bi se, kao u Istočnoj Rumeliji, mogla konačno rešiti u njezinu korist. Pitanje reforama u toj oblasti već je uzeto u pretres i njim su se u veliko bavili kabineti Beča …
Pročitajte Još »Period od 1878-1903.
Period od 1878-1903. godine pada među najteže i najmračnije u novijoj istoriji Srbije. Za tih dvadeset i pet godina, posle likvidacije turskih ratova i svega što je bilo s njima u vezi, zemlja nije doživela nijednog znatnijeg stvarnog uspeha, a pretrpela je, međutim, jedan osetan vojnički poraz i nekoliko teških unutrašnjih kriza. Bilo je i formalnih pobuna, i prekih sudova, …
Pročitajte Još »ВЕЛИКИ НАРОДНИ ЗБОР МИНИСТРА ВЕСЕЛИНОВИЋА У ЈАГОДИНИ: БОРБА ПРОТИВ ТИТА ДО ИСТРАГЕ
Јагодина, 4 јануара (1944 – МЗ) У недељу пре подне на градском тргу у Јагодини одржан је велики народни манифестациони збор, на коме је главни говорник био министар пољопривреде инж. Радослав Веселиновић. Збору је присуствовало око три хиљаде грађана и сељака из места и околних села. У присуству окружног начелника Путниковића, команданта Српске државне страже Округа моравског потпуковника Драговића збор …
Pročitajte Još »Ђурђевдан 1991: демонстрације у Сплиту
Данас је тачно 30 година од излива хрватске мржње у Сплиту према ЈНА и симболима државе коју је требало уништити. Након Јагодине у којој сам рођен, и Београда у коме живим, Сплит је треће место по времену које сам провео у њему. Та година живота, септембар 1990. – септембар 1991, обележена је мржњом Сплићана испољеном од бацања петарди пред мене …
Pročitajte Još »Римске тврђаве у српским земљама
Главно место источне Паноније беше Сирмиум, Сирмиј (Митровица), по коме је читава суседна област добила своје име Срем. Поставши колонија већ од времена Флавијеваца, он се током III-VI века развио у важну световну и црквену метрополу. Ту се налазио леп царски двор, амфитеатар, ковница новца и оружја. У Сирмију је 282. заглавио у војничкој побуни цар Проб, који је, да …
Pročitajte Još »Титова пшеница, први део
Уморан од недостатка добре концентрације да поново читам први том Пропасти Запада, пожелео сам да када дођем у Јагодину 23.4.2021. пронађем неко „лако штиво“ како бих остао у менталној кондицији, па и макар на нижем нивоу, али активан. Отворио сам породичну библиотеку и међу малим књижицама (лака и мала је идеална комбинација) прочитао сам наслов „Титова пшеница“. А онда сам …
Pročitajte Još »Радмила Тричковић: Српски патријарси 1691-1717.
Бекство патријарха Арсенија Чарнојевића и већине митрополита у Аустрију навело је Порту да сама постави новог српског патријарха у Пећи. То је било старо право великог везира, које је он искористио надајући се да помоћу цркве може одвратити народ од Аустрије и Млетака. У датим околностима, друго решење значило је само укидање Српске патријаршије у Пећи и њено припајање некој …
Pročitajte Još »400 година гајења кукуруза у Јагодини
Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 113. Напор да се освојене области задрже по сваку цену још је очигледнији на мукатама за 1693. годину. Ту су, поред београдског ђумрука с готово упола мањом закупнином (од 6.404 на 3.684,5 гроша), подробно наведене соколарске, јастребарске, филуриџијске и кнезовске баштине и читлуци који су улазили у мукате Мачву, Крупањ, Сребреницу, Немце и …
Pročitajte Još »Нишки калемегдан
Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 94-95. Стара Нишка тврђава била је тешко разорена, особито приликом турске опсада у септембру 1690, кад је добрим делом дигнута у ваздух лагумима с Видин-капије. Ордија се после освајања није задржавала на рашчишћавању рушевина, јер је тада (важније) било да се у једном замаху освоје Смедерево и Београд. Тек у септембру 1691, после …
Pročitajte Još »Где Србин изнесе икону са огњишта себе је прежалио
Меденица: Где Србин изнесе икону с огњишта себе је прежалио Моћ последње фотографије да ме увек расплаче. Свиће…
Pročitajte Još »Када је настала Ћуприја на Морави?
Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013 РТ, стр. 93-94. У надлежност мухафиза Београда допало је 35 старих градова и паланки распоређених на растојању од 20-30 киломатара дуж Цариградског, Босанског и Солунског друма, као и на обалама Саве и Дунава. Обнављајући њихов стратегијски значај, Турци су и старе градове постепено претварали у своја традиционална земљана утврђења с палисадама, у паланке. У …
Pročitajte Još »Када је настао Калемегдан и шта је претходило његовој градњи?
Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 88-89. Серхат је све време имао своје средиште у Београду. Средњевековни град с хисаром Болма, изграђеним у 16. веку, био је током наредног столећа мирног развитка прошаран цивилним муслиманским насељима и све до почетка рата војни значај Београда састојао у томе што је „био једно од највећих складишта оружја на европској страни царства, …
Pročitajte Još »ANTE TOMIĆ: Kako su Talijani uhljebili lika koji potpisuje sve što mu daš
https://www.jutarnji.hr/naslovnica/kako-su-talijani-uhljebili-lika-koji-potpisuje-sve-sto-mu-das-7403184 Bila je to zgoda po prilici kao kad hadezeovac treba zaposliti glupog nećaka ili nesposobno kumče, a čemu prethodi ovakav nekakav neprijatni razgovor s višim stranačkim funkcionarom:“Je li pametan?”“Onako… Neću te lagat, nije baš.”“Ali je vrijedan?”“A ne, ne. Mladić je izrazito lijen. Na poslu ga ne očekujte prije jedan popodne. I, ako smijem dodati, rijetko je pokvaren, podao, neiskren, …
Pročitajte Još »Arnautsko nasilje u Šumadiji i Pomoravlju
Рибник, 14. јул 1824. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да се сугубинске и шантаровачке спахије рђаво владају са сиротињом из ових села. Високо милостивни Господару Гос. здравствујте Вама јављам за спаие сугубинске и шантаровачке то јес Арјадин и Суља из Топлице из села Прокопуца кои се рђаво владају са сиротином људе бију и прекуњу нисмо ми београдски спаие …
Pročitajte Još »U S. Makedoniji najmanji broj rođene dece od XIX veka!
Нагли раст исељавања, у већини Албанаца, претходних година утицао је и на пад броја рођене деце у С. Македонији (линк). Према подацима Државног завода за статистику, у С. Македонији је у 2019 било 19.845 живорођених што је смањење за 7% у односу на 2018. У односу на 1994, од када постоји временска серија саопштења, број рођених је смањен за 36,8%, …
Pročitajte Još »Putovanje starom Srbijom u 2020.
У књизи „Зашто се нисте убили?“ Виктор Франкл је написао да су најтеже муке и искушења Аушвица преживели, попут њега, људи богати духом и фантазијом, а не они велике физичке снаге. Ове друге би сломила малодушност а први су и у највећим мукама маштали о љубави и сусретима са вољеним особама (већином убијеним) и налазили још који атом снаге да …
Pročitajte Još »Realsocijalizam i zatvor 4: Drakonski zakoni, njihova arbitrarna zloupotreba, pravna nesigurnost i odsustvo svake pravne zaštite
O oštrini i neumoljivosti, pa i ambiguitetnoj, dvosmislenoj širini zakona (kućnog reda) na robiji već smo govorili, no postoji jedna juridička povlastica koju i najgori zakoni okrivljenom dopuštaju. To je tzv. pravni lek. Na presudu se na slobodi, čak i socijalističkoj, možete žaliti. Uostalom, na sudu imate advokata. (Što su oni, u moje vreme, bili bespomoćni kao i mi, ili …
Pročitajte Još »Мој пут кроз Балканске ратове и први светски рат
Поштовани пријатељи ћирилице, Дана 06. фебруара у 14.00 часова текуће године у Дому војске Србије одржаћемо приказ књиге у нашем издању Мој пут кроз Балканске ратове и први светски рат (веза) коју ће водити еминентни историчари проф. др Миле Бјелајац и проф. др Милоје Пршић као и наше маленкости из удружења. Добро нам дошли. Ваш Србски културни центар „Ћирилица“ Београд
Pročitajte Još »Prenaseljeno Pomoravlje 1823.
189. Јагодина, 9. септембар 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља му да нису нашли места где да настане Петра и Илију из Вучитрнске нахије које је он послао и исте му назад враћају. Високомилостиви Господару Господару здравствујте Долазили су били ово два човека Петар и Илија из оне стране нахије Вучитрнске кои су тражили места да се населе и ви …
Pročitajte Još »90 godina od rođenja Borislava Pekića
Разговор новинара Новости са супругом покојног Борислава Љиљаном (линк) мотивисао ме је на овај текстић. Прeтходне три године провео сам читајући Златно руно, Писма из туђине, Сентименталну повест британског царства, Стопе у песку, и Године које су појели скакавци, док ми Време и ново време стоји поред рачунара, да сваког дана прочитам по неколико страница. Из своје евиденције о прочитаним …
Pročitajte Još »Realsocijalizam i zatvor 3: Represija i teror zasnovan na strogim ali ambiguitetnim zakonima i širenju straha
Upravljanje zatvorom vrši se kombinacijom represije i straha od nje. Strogi kućni red određuje oštre kazne i za najmanji prekršaj discipline. Ali njegove su klauzule neprecizne, rastresite, preširoke, te prostora ostavljaju brojnim tumačenjima i, razume se, zloupotrebama. U neodavanje dužnog poštovanja uniformisanim licima ili službenicima doma spada i drzak odgovor i šamar. (Kako će se proceniti drskost nekog odgovora? Hoće …
Pročitajte Još »Realsocijalizam i zatvor 1: Sveopšta kontrola populacije
Osnovni zadatak tamnice je, pored kazne, i upravo zbog te kazne, sprečavanje zatvorenika u bekstvu. Cela je arhitektura robijašnice tome zadatku podređena. Ona je, najpre, okružena visokim, debelim zidom, po čijoj je ivici posuto staklo ili podignuta dodatna mreža (ponegde napojena strujom visokog napona). Zidovi su obezbeđeni stražarskim tornjevima s uvek budnom naoružanom stražom, kojoj je naređeno da bez upozorenja …
Pročitajte Još »Realsocijalizam i zatvor, uvod
Čak i posle kraćeg boravka u zatvoru, svejedno u kakvom se društvenom sistemu nalazio, bio u kapitalizmu ili socijalizmu, nemoguće je ne zapaziti izvesne njegove karakteristike koje konstitutivno obeležavaju i državnu zajednicu što je nazivamo realsocijalističkom: 1. Sveopšta kontrola populacije u koju su uključeni i građani. 2. Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmene informacija. 3. Represija i teror, zasnovani …
Pročitajte Još »Krivi smo mi: 45+29?
На Путиндан пре 74 година рођена ми је мајка Љиљана. Деда је ратовао под „Јорган планином“ а „његови“ су га ранили у Словенији код Зиданог моста, и последица рањавања био је бол у леђима до смрти 1991. Живео је 46 година као најсиромашнији у селу, а био је најобразованији. Почео сам да читам трећу књигу „Година које су појели скакавци“, …
Pročitajte Još »Stradali u NOB-u prema nacionalnoj pripadnosti i po godinama
Prvi put postavljeno 26.10.2017. У времену хрватског историјског ревизионизма можемо стећи утисак да је Јасеновац био дивно место за рад, одмор и рекреацију, али и да је заправо Други светски рат био грађански рат међу Хрватима, јер су они били у НОБ-у најбројнији (!?). Овде се бавимо другом темом: Хрватима у НОБ-у најбројнијима. Шта нам кажу подаци? У НОБ-у …
Pročitajte Još »Koncentracija ludaka u Srbiji 1900.
Посматрано из угла савремене статистике квалитет података у Краљевини Србији пре више од 110 година био је незамисливо бољи. То је, претпостављам, зато што нису имали рачунаре, као оруђе да се убрза обрада информација. Овде прилажем податке о броју лудих по окрузима у 1900, а из Статистичког годишњака за 1902. Страна 91. Тада је у Србији пописано 2.345 слепих, 3.859 …
Pročitajte Još »Srpsko-šiptarski odnosi i britanski javni dug
У Financial Times-u објављен је графикон о уделу јавног дуга у БДП-у УК-а пар година пре 1692. Мени је то време највећег геноцида над српским народом почињеним од Турака 1690, када је територија Србије остала без седам осмина становништва, а од када је кренула шиптарска најезда на Метохију, затим Косово и даље на север и исток. Прекинуо сам читање „Сентименталне повести …
Pročitajte Još »Stradanje stanovnika Brača u Drugom svetskom ratu
Мотив за овај пост ми је вест из Слободне Далмације (линк) о страдању Брачана у Другом светском рату. Пошто имам драгог колегу са тог осунчаног отока, ред је да одвојим пар минута пажње и на страдање његових становника у Другом светском рату. Према подацима Музеја жртава геноцида у Београду, острво/општина Брач је имала 781 погинулих у рату. У НОБ-у је …
Pročitajte Još »Kolektivno zlo Hrvata i srpska naivnost
Шестог маја 1991. на демонстрацијама у Сплиту погинуо је Гешоски Сашко, у жељи да и он спасе официра коме су барјаком хрватске заставе стезали врат испред врата наше стражаре. Био је то излив колективне мржње, али ја (желим да) се сећам два случаја људскости: једног старца који нам је пришао који дан касније да се огради од догађаја и да …
Pročitajte Još »Kakva bi danas bila Srbija da je Pekić pobedio Šešelja?
Није луд ко с лудим живот води. Луд је онај, госпо, коме лудо – годи. (Том 7, 560) Свака Историја – а то важи за породице каогод за народе и појединце – личи на тешко натоварена кола која се, успоравана кочницама, спуштају низ неку стрмину. У почетку се њени точкови споро, опрезно, пипаво котрљају. Али, како се дну примиче, споне …
Pročitajte Još »Geografsko poreklo i koncentracija ustaša u Italiji 1935
Где су најгоре усташе? Ово питање сам често чуо или себи поставио током младости а и много касније. Да ли су у Љубушком, близу Међугорја, или у Чапљини, због Прибиловаца и свих околних села масовних покоља Срба? Или у Госпићу, одакле је најављено „трећинско“ решавање „проблема“ Срба? Изненађење приликом случајног погледа на списак усташа у Италији, због изузетно великог броја …
Pročitajte Još »Srpski saveznici u Velikom ratu
Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …
Pročitajte Još »Uža Srbija i turizam, 1941
ОКО УТВРЂИВАЊА ГРАНИЦА УЖЕ СРБИЈЕ Берлин (ДНБ). Овде се цео етнографски проблем европског југоистока види као врло компликован и стога се сматра да је тотално задовољење свих решења на етнографском принципу немогуће. Овде би решење – како се сматра у Берлину – требало да буде јeдна здрава органска смеша између етнографских принципа и политичких и виталних прохтева држава и народа …
Pročitajte Još »Bitka na Sutjesci i Jasenovac: delimičan i netačan popis poginulih
Поводом 75 година од битке на Сутјесци желео сам да приложим списак жртава ове битке и суочио сам се са истим проблемом као и са жртвама Јасеновца: место страдања је различито обележено па се не може доћи до цифре од 7.000 палих бораца. За 3.568 жртава наведена је Сутјеска. Њима можемо додати жртве за које стоји да су погинуле на …
Pročitajte Još »Izložba “Usitnjavanje – Priča o avanu”
AVAN- SIMBOL CIVILIZACIJSKOG RAZVOJA I FARMACIJE U Etnografskom muzeju u Beogradu (Studentski trg 3) u toku je izložba „Usitnjavanje – Priča o avanu“, posvećena jednoj od najstarijih čovekovih alatki čija je funkcija ostala nepromenjena do današnjih dana. Organizatori izložbe su Etnografski muzej u Beogradu, Muzej nauke i tehnike Beograd i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, uz podršku Eucerin Srbija. Izložbom …
Pročitajte Još »Sudska statistika 1890
http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1890/pdf/G189011001.pdf Од свих грана државне управе у краљевини Србији, судска је струка готово најбоље уређена. Од како се почело радити на уређењу нове српске државе, судској струци поклањала се највећа пажња. Српски државници увиђали су добро, да је за опстанак и даљи развитак српске државе неопходно осигурање личне и имовне безбедности њених грађана. Но не само да је судска струка …
Pročitajte Još »„Srpski“ Beograd
Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? Године …
Pročitajte Još »Cijela istina
Iako „casus belli“ za raspad Jugoslavije nitko nije utvrdio, držeći se Hegelove logike da je „istina cijela“, nju bi valjalo pomnim naučnim istraživanjem utvrditi, zbog golemih posljedica i odgađanja izmirenja u nedogled. Niti jedan projekat novonastalih država nije uspio. Naprotiv, sve su, dugoročno gledano, pred bankrotom. Isčilile se na valovima rata elite, vođene od klase vladara – švercera vlastitog života …
Pročitajte Još »Aprilski rat 1941. godine
Док се победе славе са поразима је другачије, труди се да се што мање помињу као нешто срамотно. Ипак, и у поразима патриоте знају да дају свој живот храбро и јуначки . Априлски рат 1941. године је за Србију срамотан, јер је директно обесмислио велика војна и народна страдања у Великом рату (не рачунајући обесмишљавања у међуратном периоду). Комунистичка пропаганда, …
Pročitajte Još »Kađenica i/ili Turčinovac?
Када је народ неписмен, препуштен сам себи у борби за опстанак, и такво стање потраје деценијама, народна предања крену да мешају удаљену прошлост са свеже запамћеним догађајима. На основу дисертације пок. Радмиле Тричковић може се доћи до закључка да Велике сеобе и није било, већ да се радило о страшном геноциду над тадашњим Србима у Србији, а да је друга …
Pročitajte Još »Ekonomska politika Stjepana Radića i intervencija Narodne Banke
http://www.krajinaforce.com/dokumenti/Jovan_Ducic_Verujem_u_Boga_i_srpstvo.pdf У борби против Устава, управо против Београда, Радић је, како смо раније споменули, био занемарио сваку бригу о свом сељаштву, и водио борбу као каква буржоаска странка, чак странка велике буржоазије. За разлику од његовог пријатеља др Корошца, он је углавном уживао у своме вербализму. Економски програм странке Радићеве, био је – не може бити гори. Финансијски, тако …
Pročitajte Još »Sava Vladislavić 1
Јован Дучић је отргао из историјског заборава важну историјску личност Саву Владиславића који је много тога учинио за Русију, а све време је помагао и Србе у Херцеговини. Његов највећи успех представља разграничавање Русије и Кине пре скоро 300 година, захваљујући коме скоро 150 година није било пограничних ратова ове две силе. Оставио је и своја опажања о Кинезима уз …
Pročitajte Još »1690 i 1740: Seobe ili genocid?
Радмила Тричковић „Београдски пашалук 1683-1739“ Службени Гласник Кара Мустафа-пашин поход на Беч изазвао је такво одметање хришћанског становништва на Балкану, да је још пре покрета ордије у пореским списковима отписивана читава трећина ове врсте поданика. Немоћан да одговори на преголемим ратним обавезама, народ је, по већ устаљеном обичају, одлазио у збег. Известан број се затим смиривао на читлуку новог господара, …
Pročitajte Još »Od Topole… Etno centar Gora
Етно центар Гора налази се на 15 километара удаљености од Мионице на Сувобору. Из Мионице крене се путем за Дивчибаре (8 километара) и скрене се у селу Брежђе, где се настави још 7 километара лошијим асфалтом и макадамом до села Горњи Лајковац, све возећи уз речицу Паклешницу. Како српска села пусте од становништва цела Србија се полако претвара у прелепу …
Pročitajte Još »Hajduk Veljkovo gostoprimstvo: Boj na Vrbovcu
Док су се устаници за ово време спремали за даље ратовање, ставивши се у одбрамбено стање, Турци под предвођењем Ћор-Солимана, ајана Зајечарског, стану се опет прикупљати у селу Бојници, у видинској нахији, и после неког времена, крену се у маси неколико хиљада њих пут села Врбовца. Вељко са осталим поглавицама налазио се тада у Ласову, кад му стиже један мах …
Pročitajte Još »Gornja Dobrinja (Požega): mesto rođenja Miloša Obrenovića
Северно од Средње Добриње с обе стране истоимене реке, пење се село на све стране у висока околна брда, да даје општи брдски изглед. Село је неравно и високо се пење на исток у високу кабларску косу Шиљковицу и северно на Гојну Гору. Што је равнијег земљишта оно је око цркве и доле ка Средњој Добрињи и на запад Јежевици. …
Pročitajte Još »Nekolike etničke osobine Tamnavaca
Lj. Pavlović „Antropogeografija valjevske Tamnave“, str. 624-634, Naselja srpskih zemalja, knjiga 8, 1912. Reprint Službeni Glasnik i SANU. Тамнава има врло мало старих породица, за које би се могло рећи да су прави старинци, више је досељеника, а и данас се насељава. Старинци се међу многим досељеницима губе, али се ипак истичу извесним особинама. Старинац воле задружан живот, разговоран је, …
Pročitajte Još »Neke crtice iz „vaspitanja“ dece
Са модерним правима деце упознао сам се, делимично, када сам био у САД-у 1997 и 1998 године. Посматрао сам уплашене родитеље који су све допуштали деци, а да она не би искористила неки од механизама правне заштите које им је држава/друштво омогућило. Нису се дала деца умолити да дођу за сто у време оброка, нити удаљити од ТВ-а или компјутерских …
Pročitajte Još »Manastir Radošin: Simbol opstanka Srba
П.С. Испод слике је додат текст о пореклу породица у Радошину Станоја м. Мијатовића: Манастир Радошин ми је 52. по редоследу у обиласку ових објеката Српске Православне Цркве, а међу пет најдражих у смислу доживљене непосредности, блискости и гостољубља (уз Ралетинац, Саринац, Томић…). Налази се у селу Радошин, на његовом дну при спуштању села са брда ка Великој Морави. Припада …
Pročitajte Još »Sela rođenja i smrti Karađorđa: Viševac i Radovanje
Пре неког времена, возећи путем од Раче до Аранђеловца свидела су ми се два пошумљена брда на том путу и помислио сам како је ту лепа и блага природа. Читајући Насеља у Лепеници, и гледајући у мапу насеља на крају књиге, схватио сам да су та два брда у селу Вишевцу месту у коме је рођен Карађорђе. У Радовањски луг …
Pročitajte Još »Ekonomski položaj žene u (porodičnoj) zadruzi
Др. Александар Петровић „Бањане, социјално-здравствене и хигијенске прилике“, Београд 1932, репринт Службени Гласник и Сану „Ваљевска Тамнава“, Корени књига 14, стр. Економски положај жене у Бањанима мало је сложенији, но што би се у први мах могло претпоставити. Потребе једне сељачке жене, као у опште потребе сваког другог члана породице, двојаке су: једно су потребе опште и заједничке за све …
Pročitajte Još »Ljubavne imigracije u Srbiju
Тихомир Р. Ђорђевић „Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића“. Службени Гласник и САНУ, Едиција Корени, књига 2 „Насељавање Србије“ Стр. 754. Досељеници из Аустрије:8. Љубавне авантуре 29 јануара 1822 пише из Смедерева Петар Вулићевић Кнезу Милошу како су око Божићних Поклада „из Цесарије два човека овде прошли с невенчаним младама и овде се код проте венчали“. Међутим, сад …
Pročitajte Još »Karijeristi iz emigracije
Тихомир Р. Ђорђевић „Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића“. Службени Гласник и САНУ, Едиција Корени, књига 2 „Насељавање Србије“ Досељеници из Аустрије: 9. Што су позивани да дођу у Србију Стр. 754-756. Често пута све потребе Србије нису могле бити задовољене кандидатима који су сами долазили, те су поједини људи нарочито тражени и позивани. Тако је 15 …
Pročitajte Još »Srpski i Pruski papučari
Кнегиња ме је питала, да ли сам био на многим свадбама. Свега сам три свадбе превела, рече ми; моју, још једну и данашњу; то је доиста мало за жену мога доба, али се тако десило. А какви су ваши обичаји? – Ја сам јој причао о нашим свечаностима, и како дан венчања мало даје повода за то, причао сам јој …
Pročitajte Još »Naseljavanje Crnogoraca u Toplicu
После ослобођења Топлице и других јужних и југоисточних делова Србије од Турака 1878. године, неки крајеви, због исељавања албанског и турског становништва, остали су пусти, а међу њима и Топлица. Ради насељавања ових крајева, Срибја је 1880. године донела закон о насељавању ових крајева, у коме је централно место заузело насељавање Топлице. Законом су били регулисани услови насељавања. У члану …
Pročitajte Još »Između tupih noževa i oštrih žileta
Прошлогодишња расправа у Скупштини Србије приликом доношења буџета и мера економске политике у којој су представници власти и опозиције применили сликовито изражавање помињањем тупих ножева и оштрих жилета језиво ме је асоцирала на усташка клања у Другом светском рату. Таква терминологија, заједно са прославом стогодишњице Великог рата, ме је одвела на проучавање историје преживљавања српског народа кроз векове, од Сеоба …
Pročitajte Još »Poreklo stanovništva u naselju Blace
Даринка Зечевић, Етнографски институт САНУ 1951 … До ослобођења 1878 године Блаце је имало обележје сточарског муслиманског насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и преко којих су се били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова продирања из Арбаније у Србију крајем турског доба, настала је нова фаза у развитку Блаца и читаве ове области. Први насељеници …
Pročitajte Još »Poređenje broja stanovnika po naseljima u 1879 i 2011 godini
Претходно ћемо цитирати два пратећа текста попису из 1879 године и статистици миграција из тог времена. Државопис Србије, свезска 11, 1882, стр. 1-132. 1. Попис људства Србије у ослобођеним крајевима Сваки досадањи попис људства у Србији имађаше за главну цјел: тачно дознавање порез плаћајући глава а изналазак броја душа беше увек од подчињене важности по пописну комисију нарочито што се …
Pročitajte Još »Cerski marš mladih
У недељу 17.8.2014 водио сам мајку, брата и сина у обилазак Поцерине а са циљем да обиђемо пет тачака: (1) цркву у Шапцу; (2) манастир Чокешина; (3) манастир Петковица; (4) спомен костурницу у Текеришу; и (5) споменик и музеј боју на Мишару. Цркву у Шапцу смо посетили услед нечије информације да су у њој уписана имена свих погинулих у Церској …
Pročitajte Još »Okupacija, disciplina i (medijska) manipulacija
http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи …
Pročitajte Još »Ciganski Harač
Да су Срби „мењали веру за вечеру“, да су веру мењали за џак брашна то је познато. Познато је да је хиљаде Срба у Хрватској покршено током и након грађанског рата у тој европској, младој и перспективној држави. Да су Срби милионски увећали суседне народе, познато је. Мислим да је мање познато да су се догађале и асимилације и покрштавања …
Pročitajte Još »Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)
Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …
Pročitajte Još »Žalba na bivšeg muža i presudu turskih vlasti
Милица из Јагодине–Милошу Обреновићу -жалба на бившег мужа и пресуду турских власти Исуанција 1. Предајемо вама тужбу Гдару и вашемо високоблародију и десницу вашу љубим ко и отцу моме рођеном чрез мене поменуте исте жене Милице која је сада к вама доходим са овим моим писмом и братом тим моим за које је им била за истог …
Pročitajte Još »Neke karakteristične narodne osobine ovoga (Beličkog) kraja
Народ овога краја има многе карактеристичне особине Срба Шумадинаца, али има и особина којима се приближава становништву Левча, Темнића и Ресаве. Од добрих особина главне су ове: народ је штедљив, чак и до претераности; радо се угледа на друге, па тако прима и оно што је добро; кад је потребно, може да буде храбар, па и јуначан; воли своју отаџбину; …
Pročitajte Još »Negotinske pimnice
У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …
Pročitajte Još »Muzej na vodi: Arheološko nalazište Vinča
Бог је прво створио Србе. Међутим, Срби су толико били склони поделама и цепању да су из човеколиког облика дошли до амеба. Зачуди се Бог, требаће милијарде година да оно што је Он створио опет добије првобитни облик. Али тако је било. Срби су прва божја створења која су упропастила Његово дело, и под његовим су проклетством док буде света …
Pročitajte Još »Razvitak feudalne klase u Bosni u 16. veku, drugi deo
Ферхад Дасисалић је потомак старе феудалне породице Десисалића. Његов предак Вук Десисалић спомиње се 1435. године као човек Стјепана Вукчића. Иван Десисалић јавља се 1472. године као властелин херцега Влатка. Међу дворјане Влаткове спадао је и Гргур Десисалић, који је крајем 1475. године побегао Турцима и добио у Херцеговачком санџаку тимар. Тај Гргур је, по свему изгледа, исто лица са …
Pročitajte Još »Razvitak feudalne klase u Bosni u 16. veku, prvi deo
У првој четвртини 16. века укупна сума феудалних прихода у Босанском санџаку повећала се у односу на ону крајем 15. века за око 700.000 акчи. То повећање изражено је у повећању прихода царских и санџакбегових хасова, као и тврђавских тимара. Приходи зеамета и тимара остали су углавном у висини оних из ранијих времена. Трајне борбе у Босни у првој четвртини …
Pročitajte Još »BiH: Elajet i kapetanije
Оснивање нових санџака и стварање Босанског елајета У првој половини 16. века долази у Босни до наглог ширења турске власти, а оно се углавном поклапа са санџакбеговањем познатог турског намесника у Босанском санџаку Хусрев-бега. Од већег дела новоосвојене територије и једног дела Босанског санџака створен је 1537. године Клишки санџак, који је према западу обухватио велики део далматинског залеђа са …
Pročitajte Još »