Tag Archives: Evropska Unija

Одабрани показатељи прерађивачке индустрије у Европи у 2021. години

У бази Евростат-а постоје показатељи о прерађивачкој индустрији за 32. земље у 2021, с тиме да за Албанију недостају укупни подаци о додатој вредности, те не учествује код шест података и показатеља. Србија је, међу овим земљама, била на 17. месту по броју становника, на 16. по броју запослених у прерађивачкој индустрији и на 21. по укупном броју запослених у …

Pročitajte Još »

POGLEDI: EU izdvaja milione evra za promociju svoje hrane

U 2024. predviđeno je 85,9 miliona evra. Glavne kampanje će se voditi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Singapuru… (EPA-EFE/TOLGA AKMEN) Evropska komisija će izdvojiti 185,9 miliona evra u 2024. za finansiranje promocija visokokvalitetnih polјoprivrednih proizvoda i druge (održive) hrane svojih proizvođača. Taj novac će biti utrošen na unutrašnjem evropskom tržištu, ali i u inostranstvu. Kako je saopšteno, ovaj budžet odobren …

Pročitajte Još »

NACIONALNI KONVENT O ISPUNJENJU PREPORUKA DATIH VLADI SRBIJE: Uslov za dobijanje 1,7 milijardi evra

Inkluzivan konsultativni proces i široki politički konsenzus preduslovi za pravilno ispunjenje ODIHR preporuka, ali i dalju evropsku perspektivu Srbije.  Posmatračka misija ODIHR je u svom konačnom izveštaju nakon decembarskih izbora, dala 25 preporuka, podsetivši ujedno na ništa manje bitne preporuke iz perioda 2017-2022, koje i dalje nisu ispunjene Nacionalni konvent o Evropskoj uniji poziva Vladu Srbije u tehničkom mandatu da …

Pročitajte Još »

Родна разлика у зарадама у ЕУ у 2022.

Евростат је објавио (линк) податке о родним разликама у зарадама за 2022. Подаци су у неприлагођеном облику, што значи да нису кориговани за ниво квалификација, дужину радног стажа и слично. У 2022. години ЕУ је потврдила најмању, од 2010. године, разлику у зарадама, у корист мушкараца, а ова разлика се смањивала од 2013. године, након рекорда у 2012 (+16,4%). За …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у новембру 2023.

У новембру 2023. ЕУ је имала робни извоз вредан 225,5 милијарди евра, увоз 206,3 уз суфицит од 19,2 милијарде евра. Унутрашња преко гранична размена износила је 358,5 милијарди евра. У односу на новембар 2022. извоз је смањен за 5,1%, увоз је смањен за 20,5% а унутрашња робна размена смањена је за 7,6%. Салдо робне размене са трећим земљама побољшан је …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у септембру 2023.

У септембру 2023. ЕУ (линк) је имала робни извоз вредан 209,7 милијарди, увоз 202,5 милијарди, те је остварила суфицит од 7,1 милијарди евра. Унутрашња размена износила је 341,9 милијарди евра. У односу на септембар 2022. извоз је смањен за 9,7% а увоз за 27,6% те је ЕУ остварила побољшање трговинског салда за 54,5 милијарди евра. Унутрашња трговина смањена је за …

Pročitajte Još »

Очекивано трајање живота у Европи у 2021.

Током претходне деценије, очекивано трајање живота у ЕУ (линк) повећавано је конзистентно до 2019. када је оно по рођењу било 81,3 године. Након тога, у 2020. и 2021. је забележено смањивање очекиваног трајања живота. У 2021. укупно очекивано трајање живота у ЕУ било је 80,1 година. За жене се очекује 82,9 година, што је 5,7 година дуже него за мушкарце …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у августу 2023.

У августу 2023. ЕУ (линк) је имала робни извоз вредан 198,5 милијарди евра, увоз 197,1 те је остварила суфицит од 1,4 милијарди евра. Међусобна трговина чланица износила је 302,1 милијарди евра. У односу на август 2022. извоз је смањен за 4,1% а увоз за 27,8% па је салдо побољшан за 67,4 милијарди евра. Унутрашња робна размена смањена је за 10%. …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у јулу 2023.

У јулу 2023. (линк) робни извоз ЕУ износио је 205,2 милијарде евра, увоз је био 200,3 милијарди а суфицит у размени са трећим земљама 4,9 милијарди евра. Размена унутар ЕУ износила је 322,9 милијарди евра. У односу на јул 2022. извоз је смањен за 3,2%, увоз је смањен за 21,5% па је салдо робне размене побољшан за 48,3 милијарде евра …

Pročitajte Još »

AKTUELNO: Objavljen prvi broj časopisa Pametni regioni

Objavljen je prvi broj Magazina Pametni regioni, koga pripremaju Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i Evropski pokret u Srbiji, posvećen je Klasteru 5: Resursi, kohezija i poljoprivreda. On je namenjen informisanju donosilaca odluka, stručne javnosti i građana o procesu pregovora sa Evropskom unijom kada je reč o regionalnom i ruralnom razvoju, regionalnoj politici EU, regionalnoj politici Srbije, kao o troškovima i …

Pročitajte Još »

Евростат: Трговина ЕУ-Русија: од дефицита до суфицита од 0,2 милијарде евра

Трговина ЕУ са Русијом је била снажно погођена након руске инвазије на Украјину, и ЕУ је увела ограничења за увоз и извоз неких производа (линк). Удео Русије у трговини ЕУ ван ове организације смањен је у њеном извозу са 4% у фебруару 2022. на 1,8% у марту 2023. У истом периоду удео у увозу ЕУ смањен је са 9,5% на …

Pročitajte Još »

POGLEDI: EU izdvaja 1,5 milijardi evra za trajno zatvaranje farmi

Evropska komisija odobrila je finansijska sredstva od 1,47 milijardi evra za planirano smanjenje stočnog fonda u Holandiji. Novac će biti iskorišćen za kupovinu 3.000 farmi stoke u područjima „Natura 2000” i njihovo trajno zatvaranje. Holandija je inače država koja sa relativno malo obradive površine ostvaruje veliku produktivnost u polјoprivredi, posebno stočarstvu. Cilј vlade u Hagu jeste smanjivanje emisije azota iz …

Pročitajte Još »

Грађевинска активност у ЕУ у марту 2023.

У марту 2023, у поређењу са фебруаром 2023, сезони прилагођена производња грађевинарства смањена је за 2,4% у зони евра и за 1,9% у ЕУ, према првој процени Евростата (линк). У фебруару 2023. грађевинарство је имало раст од 1,7% у зони евра и 1,4% у ЕУ. У марту 2023, према марту 2022, производња грађевинарства смањена је за 1,5% у зони евра …

Pročitajte Još »

Поређење куповне снаге зарада у приватном сектору у Европи 2022.

Евростат је објавио саопштење о кретању зарада у 2022. (линк) у пословном сектору (без јавног) и овде су приложени подаци са Србијом али, на жалост, недостају подаци за УК, Швајцарску, Албанију, БиХ, Црну Гору и Северну Македонију. Они би овде били драгоцени да додатно релативизују добијене податке за нашу земљу. Србија је имала брз раст зарада у протекле две године …

Pročitajte Još »

BRISEL DOSTAVIO BUDIMPEŠTI MERE ZA DOBIJANJE NOVCA IZ EU FONDOVA: Za unijska sredstva ispuniti 27 uslova!

Evropska unija Madjarskoj ukupno zamrzla preko 21 milijardu evra na koja bi ova država imala pravo izmedju 2021 – 2027. godine, javlja iz Budimpešte akademik Vlastimir Vujić! Glavni grad EU, Brisel, severnom komšiji Srbije, Mađarskoj,  i dalje uskraćuje pravo na korišćenje sredstava iz zajedničkog unijskog budžeta, jer je zabrinut za vladavinu prava u Madjarskoj. I ako iz vlade desno-konzervativnog Fidesa …

Pročitajte Još »

СРПСКИ ДOMAЋИН И EВРOПСКИ КOНЦEПT AГРAРA

Пoтрeбaн нoви кoнцeпт пoљoприврeдe Крajњe je врeмe дa Србиja прoмeни кoнцeпт функциoнисaњa пoљoприврeдa пo кoмe имaмo сaмo хиљaду eврa врeднoсти прoизвoдњe пo хeктaру гoдишњe, умeстo минимум дeсeт хиљaдa! Aкo нe нaпрaвимo прeoкрeт oстaћeмo бeз сeлa и бити сирoтињa Брaнислaв Гулaн Стручњaци прoцeњуjу дa у нaрeдних 15 гoдинa трeћинa зeмљиштa нeћe служити зa прoизвoдњу хрaнe. У услoвимa кaдa Србиjи нeдoстajу гoвeдa и aкo …

Pročitajte Još »

Број стоке у ЕУ наставио је да се смањује у 2022.

Евростат ЕУ (линк) има велики сточни фонд: у новембру/децембру 2022. било је 134 милиона свиња (-5% у односу на 2021), 75 милиона говеда (-1%), 59 милиона оваца (-2%) и 11 милиона коза (-3%). У новембру/децембру 2022, Немачка и Данска су објавиле смањење њиховог фонда свиња који је већи од половине укупног смањења њиховог броја у ЕУ. Пад у Немачкој једнак …

Pročitajte Još »

Евростат: Стопа фертилитета у 2021.

Према подацима из саопштења Евростата (линк) у 2021. је у ЕУ рођено 4,09 милиона беба што је мали раст у односу на 2020. када је рођено 4,07 милиона. Укупна стопа фертилитета била је 1,53 у ЕУ у 2021. и у 2019. док је у 2020. број био мало мањи – 1,5 детета по жени. У Србији је стопа фертилитета била …

Pročitajte Još »

Релативна цена цигарета у Србији у односу на просек у ЕУ, 2012-2021

Србија у посматраном периоду баш и није много напредовала ка просечној развијености у ЕУ: у 2012. је била на 39% а у 2020. на 43% од овог просека. Ипак, постоје одређени показатељи где је Србија напредовала изузетно брзо, а чак је била и европски шампион. То је случај са релативним нивоом цена цигарета. У давној 2012. просечна цена цигарета у …

Pročitajte Još »

Корелације укупне индустријске производње и прерађивачке индустрије са малопродајом у Европи по земљама, 2003-2022

Промет у малопродаји у Европи у другој половини 2022. под утицајем високог раста потрошачких цена полако почиње да се реално смањује. То би требало да утиче и на постепено смањивање индустријске производње. Код већине земаља постоје позитивни коефицијенти корелације између динамике укупне индустријске производње и малопродаје и између производње прерађивачке индустрије и малопродаје. Очекиван је виши коефицијент корелације код прерађивачке …

Pročitajte Još »

Евростат: Производња пива у ЕУ у 2021.

У 2021. у ЕУ (линк) произведено је 33,1 милијарди литара пива које садржи алкохол и скоро 1,7 милијарди литара пива са 0,5% алкохола или без алкохола. У односу на 2020. дошло је до раста производње пива са и без алкохола. Производња без-алкохолног пива повећана је за готово 20%, док је производња пива које садржи алкохол повећана за скоро 3%. У …

Pročitajte Još »

Евростат: Трошкови рада по сату кретали су се између 7 и 47 евра у ЕУ

У 2021, просечни трошкови рада по сату у целој економији процењени су на €29,1  у ЕУ и €32,9 у зони евра, у односу на €28,6 и €32,4 респективно у 2020. Јединични трошкови рада се значајно разликују између чланица ЕУ, и најмањи трошкови рада су забележени у Бугарској (€7,0) и Румунији (€8,5) а највећи су у Данској (€46,9), Луксембургу (€43,0) и …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у јануару 2022.

У јануару 2022. робни извоз чланица ЕУ ван те интеграције износио је 178,2 милијарде евра, увоз је био 214,3 милијарди те је остварен дефицит од 36 милијарди евра (линк). У односу на јануар 2021. извоз је повећан за 19,6%, увоз за 52,4% те је из суфицита од 8,5 милијарди евра ЕУ прешла у споменути дефицит. Унутрашња размена међу чланицама интеграције …

Pročitajte Još »

Евростат: ЕУ је постигла циљ за удео обновљивих извора енергије у саобраћају у 2020.

ЕУ је достигла 10% циљ за 2020. око удела обновљивих извора енергије (укључујући течна био-горива, био-метане и „зелену“ струју) коришћених у саобраћају. Овај циљ је био укључен у Directive 2009/28/EC у промоцији коришћења обновљивих извора. Подаци Евростата показују да је просечан удео обновљивих извора у саобраћају повећан са 1,6% у 2004. на 10,2% у 2020, и премашио је за 0,2 …

Pročitajte Još »

Евростат: 5,9% становника ЕУ живело је у тамним становима у 2020; И нека мрачна размишљања

У 2020, 5,9% становника ЕУ пријавило је да нема довољно дневног светла у својим местима становања, што значи да су она изгледала превише мрачна и виђена су као проблем за породице (линк). Приступ дневном светлу местима становања побољшава здравље и осећај благостања, а може и да помогне у побољшању енергетске ефикасности смањујући потребу за вештачким осветљењем. У 2020. је преко …

Pročitajte Još »

Конвергенција Србије и Бугарске просечној развијености ЕУ у периоду 2000-2020.

Процес конвергенције представља апсолутно и релативно приближавање између две појаве, биле оне економске, политичке, математичке, какве год. Основна мотивација за учлањивање у ЕУ сиромашних земаља јужне, источне и централне Европе претходних деценија била је да кроз процес конвергенције изађу из материјалног сиромаштва и да постану ближе Немачкој и Француској по стандарду својих грађана. Уместо да Шпанци, Португалци, Италијани и Грци …

Pročitajte Još »

Удео становништва са хроничним болестима у Европи у 2019.

У 2019. је 7,2% становника ЕУ имало хроничну депресију, што је мали пораст у односу на 2014 (+0,3 процентна поена). (линк) Међу чланицама Словенија (15,1%) је имала највећи удео становништва са хроничном депресијом у 2019, испред Португалије (12,2%) и Шведске (11,7%). Најмањи удео становника са хроничном депресијом имале су Румунија (1%), Бугарска (2,7%) и Малта (3,5%). Удео жена са хроничном …

Pročitajte Još »

Производња пива у Европи у 2020.

Испод наслова „Срећан међународни дан пива“ (линк) Евростат је објавио податке о производњи и трговини пивом у 2020. У тој години је произведено готово 32 билиона литара пива које садржи алкохол у ЕУ, према најновијим евростатовим статистикама објављеним у јулу 2020. Чланице ЕУ су произвеле и 1,4 билиона литара пива које је садржало мање од 0,5% алкохола или није садржало …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у априлу 2021.

Према процени Евростата (линк) робни извоз свих чланица у земље ван ЕУ износио је 179 милијарди евра у априлу и 688,1 милијарди у периоду јануар-април 2021. У односу на април 2020. извоз је повећан за 43,4% а у односу на јануар-април 2020. за 7,8%. Увоз чланица ЕУ из осталих земаља у априлу је износио 166 (+32,8%), а у периоду јануар-април …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико је загађен ваздух у урбаним подручјима?

Годишња просечна концентрација финих честица (PM2.5) у урбаним подручјима ЕУ (линк) се постепено смањивала до 12.6 μg/m3 у 2019. Загађивачи као ове материје избачене у ваздух смањују очекивано трајање живота и осећеј благостања и могу да доведу или погоршају многе хроничне и акутне респираторне и кардиоваскулатне болести. Фине честице ((PM10 дијаметра од мање од 10 микрометара) могу да допру дубоко …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико је самохраних родитеља у ЕУ?

Прошла година је била изазовна за многе запослене родитеље услед пандемије корона вируса (линк).  Балансирање између радних и породичних одговорности било је посебно тешко за родитеље са малом децом. У 2020. је било 195,4 милиона домаћинстава у ЕУ. Скоро трећина домаћинстава (29%) је имала дете у њему. Око 14% домаћинстава са децом (7,8 милиона) била су са само једним родитељом …

Pročitajte Još »

Ризик од сиромаштва и начин становања у Европи 2019.

У Европи постоје разлике у традицији, капиталистичкој и социјалистичкој, нивоу урбанизације, временским условима, пореским системима и други фактори који су утицали на то како ће људи живети: у кућама, спојеним кућама или зградама. САД су пример како је претходних деценија поседовање куће на периферији великих градова одлика високог стандарда и повећања степена безбедности лица и имовине у односу на живот …

Pročitajte Još »

Евростат: Где иде отпад из ЕУ?

У 2020. извоз отпада из ЕУ у земље ван ЕУ достигао је 32,7 милиона тона, што је раст за три четвртине (+75%) од 2004. Увоз је у истом периоду смањен за 10% и износио је 16 милиона тона. Турска је највећа дестинација за отпад из ЕУ, са око 13,7 милиона тона у 2020 – више него три пута већа количина …

Pročitajte Još »

Скандал Евростата: битанге на путу женском напредовању!

Евростат је спремио неколико пригодних саопштења поводом светског дана жена. Једно од њих је насловљено са „Жене су остале надбројане у руковођењу“ (линк). По овом саопштењу, у трећем тромесечју 2020, више од 9,5 милиона лица је било на управљачким позицијама у ЕУ, у томе 6,2 милиона мушкараца и 3,3 милиона жена. Мада су жене учествовале са 46% у укупном броју …

Pročitajte Još »

Регионални БДП у Европи у 2019. по НУТС 2 класификацији и продуктивност рада у 2018. по НУТС 3

Под насловом „Регионални БДП по становнику се кретао од 32% до 260% од просека ЕУ у 2019“ Евростат је објавио податке о регионалној развијености у тој години (линк). Северозападни регион Бугарске и Мајоте, француски, били су на 32% од просека док је Велико војводство Луксембурга било на 260%. Постојале су значајне варијације у нивоу развијености између и унутар чланица ЕУ. …

Pročitajte Još »

Удео фосилних горива у укупно расположивој енергији

Укупно расположива енергија је количина енергије потребна да се задовоље потребе за енергијом државе или региона (линк). У 2019. фосилна горива учествовала су са 71% у укупно расположивој енергији у 27 чланица ЕУ. Овај удео је значајно смањен протеклих деценија, услед раста енергије из обновљивих извора. Од 1990, од када су подаци расположиви, удео фосилних горива смањен је у ЕУ …

Pročitajte Još »

Структура дипломираних студената у Европи у 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) под насловом: Из којих предмета студенти ЕУ дипломирају? Око 4 милиона студената дипломирало је факултете у 2018. Скоро четвртина (24,6%) је студирала економију, администрацију и право. Следећи по популарности били су машинство и грађевинарство (15,2%) и медицина (13,7%) и образовање (10,3%). Жене су чиниле 57,7% од укупног броја факултетски образованих у 2018. Мушкарци су били …

Pročitajte Još »

Структурне промене у европским економијама 2008-2019.

У Србији се 20 година мантра о „структурним реформама“. То су чаробне речи, мистичног значења. А можда и нису? Структурна промена представља промену у структури неке појаве. То значи да ли је промењен удео неког састојка у укупној појави. Повољна структурна промена је уколико у килограму сарме уместо 300 грама купуса, 600 грама пиринча и 100 грама меса имамо 100 …

Pročitajte Još »

Удео лица без средње школе у 2019, рођених од 1995. до 2001., по земљама и регионима НУТС2

Евростат је објавио саопштење о уделу лица који рано напуштају школовање, старости од 18 до 24 године у 2019 (линк). Овај удео је био 10,2% у ЕУ, оних који су имали највише основно образовање. Циљ Европе 2020, био је да се до ове године удео спусти испод 10%. Удео мањи од 10% је већ достигнут у већини региона источне Европе …

Pročitajte Još »

Српски региони у очекиваном трајању живота у Европи 2018.

Евростат је објавио регионалне податке о очекиваном трајању живота новорођених и старих 65 година у 2018 (линк). У тој години очекивано трајање живота за новорођене било је 81 година. За жене је очекивано трајање 5,5 година дуже (83,7) него код мушкараца (78,2 године). Очекивано трајање живота је код жена дуже него код мушкараца у свим регионима двоцифрене НУТС класификације. У …

Pročitajte Još »

Маргинализација прехрамбене индустрије Србије у ери безбожништва

Да би се народ успешно обезбожио (дехристијанизовао) неопходно је наметнути му лажне богове. Србима је први пут наметнут Тито, пре 75 година, а други пут чланство у Европској унији (по могућству унијаћење, али није неопходно, већ су Грчка, Бугарска и Румунија чланице), пре 20 година. И пре ових лажних божанстава Србима је уздрмана вера у Бога пре 102 године, када …

Pročitajte Još »

Србија у прехрамбеној индустрији Европе: сила у смрзнутом воћу, цигаретама и сунцокретовом уљу

Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона). Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо …

Pročitajte Još »

ЕУ, назапосленост, јун 2020.

Према подацима Евростата (линк), у јуну је стопа незапослености у ЕУ била 7,1% и повећана је са 7% у мају, док је у зони евра повећана са 7,7% на 7,8%. Стопа незапослености жена повећана је са 7,3%, из маја 2020, на 7,5%, а мушкараца са 6,6% на 6,7%. Број незапослених у ЕУ износио је 15 милиона и 23 хиљаде и …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји под утицајем мера против вируса COVID-19

Много држава у свету је донело низ рестриктивних мера у циљу спречавања пандемије вируса COVID-19 средином марта 2020. Последице донетих мера могу полако да крену да се анализирају, како нам пристижу подаци из различитих статистичких области, демографије и економије као најважнијих. Евростат је објавио податке о промету у малопродаји у априлу (линк) по земљама и по врстама трговине. Знатижељни злобници …

Pročitajte Još »

Javni izdaci za zdravstvo u Evropi, 2008-2017.

Јавни издаци за здравство, према подацима из базе Евростата, повећани су за 26,2%, у периоду од 2008 до 2017, са 808,2 на 1019,7 милијарди евра. Старење становништва је и након 2017 утицало да се овај раст трошкова настави, а пандемија вируса COVID-19 утицаће на даљи раст ових трошкова и у будућности. Просечни јавни трошкови за здравство по становнику повећани су …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u EU i u Srbiji, 1990-2020.

У марту је индустријска производња у ЕУ, у десезонираној серији, смањена за 10,4%, док је у Србији она смањена за 4,3%. У ЕУ има земаља (Ирска, Грчка, Финска…) које су у марту имале и раст производње. Пад производње у марту, који ће бити продубљен додатним падом у априлу, буди приче о изгубљеним деценијама за економски развој. Србија је имала високо …

Pročitajte Još »

BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен. Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti u Evropi i promena gustine nakon 2002.

Од великих шумских и планинских предела у Нордијским земљама до великих урбаних агломерација постоје велике разлике у густини насељености у ЕУ. Евростат је објавио саопштење са насловом „Колико блиско живе људи у твом региону?“ (линк). На нивоу троцифрене НУТС класификације, у 2018, најгушће насељена подручја били су урбани центри и њихова периферија. Париз је имао највећу густину насељености са 21.044 …

Pročitajte Još »

Struktura porodica u Evropi i „baka servis“

Заштита најстаријих лица у Србији је најпроблематичнија у Европи из најмање два разлога: (1) имамо, након С.Македоније највећи удео „мешаних породица“ у којима је више генерација живело заједно – њих 41,3%, и (2) готово је идентичан број деце коју чувају баке и деке (уз бејби ситерке, рођаке и друге видове неге) – 42%. Повољан фактор за нижу стопу смртности у …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva starijeg od 65 godina po regionima u Evropi 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) о старом становништву по регионима у 2019. У прошлој године 20,3% становника ЕУ имало је више од 65 година, што је раст удела за 0,3% у односу на 2018, и раст за 2,9 процентна поена у односу на 2009. Србија је незнатно изнад овог просека са 20,4% старијих од 65 година, али то је великим …

Pročitajte Još »

Udeo žena na upravljačkim pozicijama u Evropi u 2018.

Више од 6,7 милиона лица имало је управљачке позиције у ЕУ, у чему 4,3 милиона мушкараца (63%) и 2,5 милиона жена (37%) link. Мало више од једне четвртине чланова управе јавно листираних компанија (28%) биле су жене, а мање од једне петине (18%) жена биле су виши руководиоци (senior executives). Другим речима, мада представљају половину запослених у ЕУ, жене настављају …

Pročitajte Još »

Stopa zaključivanja brakova i prosečna starost prilikom ulaska u prvi brak

Евростат је поводом светог Валентина објавио пригодно саопштење (линк) под називом: Које чланице ЕУ имају највећу стопу бракова? У 2018 је међу чланицама ЕУ највећа стопа била на Кирпу (7,8 закључених бракова на 1.000 становника), Румунији (7,4), Литванији (7,0) и Летонији (6,8) а најмања у Луксембургу (3,1), Италији (3,2) и Португалији (3,4). У бази има и података за Србију која …

Pročitajte Još »

Noćenja turista u Evropi u 2019

Према првим проценама Евростата (линк) број ноћења у туристичким капацитетима достигао је више од 3,2 милијарде, што је за 2,4% више него у 2018. Од 2009 постоји стабилан раст броја ноћења највећим делом под утицајем ноћења странаца. У 2019 Шпанија (469 милиона ноћења +0,5%), задржала је вођство испред Француске (446, +0,8%), Немачке (436, +4%), Италије (433, +0,9%) и УК (375, …

Pročitajte Još »

Srbija u modernom ropstvu: četiri petine zaposlenih dostupno poslodavcima 24 sata!

Да Србија џиновским стопама раста БДП-а хитро граби да постане развијенија од Данске за пар година само злобници могу да споре, јер чињенице указују да можда није ни питање пар година већ само неколико месеци, 2-3 након републичких избора, уколико народ потврди наш европски пут. Међу мноштвом показатеља да је Србија једна од најнапреднијих земаља, па тиме и најразвијенијих (ако …

Pročitajte Još »

Promena broja rođenih u Evropi 2008-2017

Евростат је објавио саопштење о уделу царских резова у укупном броју порођаја (линк) по коме највећи удео имају Кипар, Румунија, Бугарска, Пољска и Мађарска. Србија је са 32,2% одмах иза ових земаља, а од 2008. повећала је број царских резова за 56,5% (са 13.363 на 20.909) и само су Кипар (6,6 пута) и Пољска (+97,7%) имли већи релативни пораст ових …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 5: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Да ли су стандарди о безбедности хране у Србији исти као и стандарди у ЕУ? Р.Србија у процесу европских интеграција и процена приступања Светској трговинској организацији (СТО) своје прописе, који регулишу безбедност хране, у великој мери хармонизовала је и ускладила с релевантним прописима ЕУ, односно SPS и TBT споразумима СТО и стандардима Међународне организације за здравље животиња (OIE), Codex Alimentarius …

Pročitajte Još »

Nagli rast iseljavanja iz Srbije u zemlje EU u 2018.

Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ (линк) у 2018. Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој  сезони у Хрватску; (2) земља која је издала дозволу не мора да буде …

Pročitajte Još »

Profitna stopa stranih direktnih investicija u Evropi u 2017.

У приложеној табели су подаци Евростата о кумулативном приливу и одливу СДИ и о дохотку од прилива и одлива у тој години. Израчунате су профитне стопе на примљене и послате инвестиције и односи кумулативног прилива и одлива и прихода и расхода од директних инвестиција. Профитна стопа је већа од приказане јер се односи на ранија улагања а у кумулатив су …

Pročitajte Još »

Naglo povećanje vrednosti uvoza piva iz Slovenije i Nemačke

Други август Евростат обележава као међународни дан пива и у свом саопштењу (линк) наводи Србију као другу земљу ван ЕУ, након Мексика на сувереном првом месту према количини пива увезеног са простора ван ЕУ. Том другом месту можемо захвалити Мирославу Мишковићу и одлуци Делта холдинга да уђе на тржиште Бугарске, пре него што је Делта продата Делезу. Прошле године је …

Pročitajte Još »

Stopa zaposlenosti mladih koji su nedavno završili fakultet: Evropa i Srbija

Према подацима Евростата (линк) стопа запослености младих, у узрасту од 20 до 34 године, који су у претходне три године завршили факултет износила је 85,5%. То је за 0,6% више него у 2017, али још увек за 1,4% нише од рекордних 86,9% у 2008. Највишу стопу запослености у 2018 имали су Малта (96,7%), Холандија (94,8%), Немачка (94,3%) и Луксембург (94%) …

Pročitajte Još »

Preporuke nacionalnog konventa o EU: Nespremni za EU

На седмој пленарној седници Националнoг конвента о ЕУ, одржаној 10. јуна 2019. године, Поднет је извештај и о остваривању усаглашАвања из области ,,ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА“, ,,БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНАРСКОЈ И ФИТОСАНИОТАРНОЈЈ ПОЛИТИЦИ“ И ,,РИБАРСТВУ“  – поглавља 11,12 И 13) ЈА САМ АКТИВАН ЧЛАН МРЕЖЕ ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ  ПА ВАМ ДОСТАВЉАМ НЕКЕ БИТНЕ ДЕЛОВЕ ИЗ КЊИГЕ ПРЕПОРУКА. I Буџет за реализацију …

Pročitajte Još »

Poslovanje stranih filijala iz EU u Srbiji, 2010-2016

Евростат прикупља податке о пословању страних филијала у ЕУ, али и о пословању предузећа из ЕУ у трећим земљама. За сада, прикупља податке о само три индикатора: промету страних филијала, броју запослених и броју филијала. Овде смо приказали те податке и додали односе ове три величине. Подаци ЕУ могу да се драстично разликују од наших статистичких података, али то је …

Pročitajte Još »

Navike u ishrani u Evropi: unos voća i povrća

Евростат се труди да статистичке податке које прикупља и обрађује прикаже на што интересантнији начин. Тако, попут питања „Бројите ли овце“ а да би представио број оваца по земљама, питањем „Да ли једете воће и поврће сваког дана“ приказује навике у исхрани становника ЕУ и пар земаља потенцијалних чланица. Уколико се дневно једе воће и поврће из прикупљених података немамо …

Pročitajte Još »

Ovce i Evropljani

Евростат је на симпатичан начин представио статистику оваца у ЕУ, са најавом, ако вам је тешко да заспите, бројите овце у Европи. У тој Европи највише овци има у УК, па када она напусти ЕУ, то ће битно да смањи могућност успављивања бројањем оваца. Оваца има више од људи једино на Исланду, где оваца има за 24% више, па следе …

Pročitajte Još »

Robna razmena Hrvatske, ukupno i PPP, 2001-2018

Основни мотив за прикупљање хрватских података био је да се провери да ли је Хрватска ступањем у ЕУ погоршала салдо у размени пољопривредно-прехрамбеним (ПП) производима? Подаци нас упућују на супротан закључак, али када сам већ прикупљао податке они заслужују и неколико пратећих реченица. Треба скренути пажњу на две важне чињенице: Хрватска највећи део својих ПП производа пласира ван ЕУ, у …

Pročitajte Još »

Udeo žena na menadžerskim pozicijama u 2017 godini

Прилично добро играм једну од најпопуларнијих светских бесплатних игрица Clash Royal. Рецепт за добро играње, побеђивање, је у коришћењу 5 женских карата, две гоблина и Теслиног торња. Женске карте су јефтине (стрелкиње, принцеза, бандит, Валкирија и слепе мишице), мање коштају од јаких мушких, и веома су опасне па са две три женске лако се униште и најјаче мушке карте. Ови …

Pročitajte Još »

Gde je siromaštvo veće nego u Centralnoj Srbiji?

Евростат је унапредио своје регионалне статистичке (link) интерактивном мапом на којој се по избору жељеног региона прикажу и упоредиви подаци о његовој развијености (мерено БДП-ом по куповној снази валуте по становнику у односу на просек ЕУ), стопи запослености и незапослености, уделу високошколованих у одраслом становништву. Када притиснете на Регион Јужне и Источне Србије, осим ових података (1.513.383 становника), 50,6% запослених …

Pročitajte Još »

Prijem u državljanstvo u zemljama EU stanovnika odabranih država i teritorija 2002-2017

Приложени подаци у табели више указују на државно-правну конфузију на територији бивше Југославије него што нам откривају узроке и правце миграција. Словенију смо искључили из одабира држава и територија јер ова алпска минијатура никада и није припадала балканском делу Југославије. Укључивање Хрватске је неопходно јер се у овим подацима о држављанству вероватно налази већи удео Срба него у укупном становништву …

Pročitajte Još »

Kako obavljamo poslove?

Према подацима Евростата (линк) 39% запослених у ЕУ, у 2017. години, послове је обављало седећи, 20% стојећи, 30% је имало средње физичке напоре а 12% је имало теже физичке напоре. У бази су и подаци за Србију па је лепо упоредити је са другим европским земљама. У Србији је 30,7% запослених радило седећи, 17,3% стојећи, 40,2% је имало средње физичке …

Pročitajte Još »

Srbija je najnaprednija u Evropi!

Дан жена мрзим зато што сам жена у души, а  не зато што сам ретардирани моравски сељак. Центар света је у мени и сав свет се врти око мене. Јес` да децу нисам родио али се према њима опходим више као мајка, а не као отац. Али, тема нисам ја већ српски парламент и родне промене у њему кроз време. …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u Evropi prema proizvodnji đubreta

Уколико би се наш светли пут ка чланству у ЕУ мерио нашим приближавањем овој организацији према производњи ђубрета онда би га могли поделити у три фазе. У првој, од 2006 до 2011 веома брзо смо напредовали јер је Србија повећала производњу ђубрета са 44,6% од просека ЕУ на 75,5%. И у 2012 је настао благи заокрет јер смо незнатно смањили …

Pročitajte Još »

Saradnja sa policijom po zemljama u Evropi

„Мир, правда и јаке институције“ спадају у циљеве одрживог развоја (линк ). У Европски парламент има поверење 45% становника ЕУ, у Европску комисију 42% а у Европску централну банку 39%. Да је судство независно и да је праведно сматра 56% становника ЕУ. У 2016 години 13% становника ЕУ је пријавило криминал, насиље и вандализам у својој близини. У 2017. је …

Pročitajte Još »

Udeo zarada u državnoj upravi u BDP-u, 2008-2017

Давне 2008. Србија је имала један од највећих удела зарада у државној управи у БДП-у међу европским земљама. Већи удео од Србије имале су: Данска, Малта, Исланд, Кипар, Португалија и Финска. Пошто се ради о релативном показатељу, његова промена може бити последица промена у БДП-у као и промена у вредности зарада. На пример, пад БДП-а у 2009. довео је до …

Pročitajte Još »

Građevinarska aktivnost u Evropi 2008 – Q2 2018

Грађевинска активност у ЕУ, у просеку, није се још увек опоравила у односу на достигнуту у 2008. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9307218/4-17102018-BP-EN.pdf/f0191114-87b2-47a6-9e92-236470a0fac0) Наравно, просеке чине земље које су како испод, тако и изнад, те је 13 земаља чланица ЕУ имало већи ниво активности а 15 мањи. Малта и Естонија су имале највећи пораст активности, али су статистички безначајне, те је Немачка предводник укупног економског …

Pročitajte Još »

Javni dug u Srbiji i u EU

Еуростат је објавио податке о кретању јавног дуга у ЕУ. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9332918/2-23102018-AP-EN.pdf/62d87091-1ff0-41f6-9f26-afffb1a307b6 У ЕУ јавни дуг има тенденцију опадања, са 83,4 БДП-а на крају 2017, на 81,5% у првом и на 81% у другом тромесечју. У Еврозони пад изгледа: 89,2%, 86,9% и 86,3%, респективно. У Србији је јавни дуг смањен са 58,3% БДП-а, на крају 2018, на 55,3% на крају првог …

Pročitajte Još »

Nova ekonomska kriza je počela?

Мада је светска економска криза званично започела у септембру 2008, када је банкрот Лиман брадерса изазвао општу финансијску панику, индиције да ће до кризе доћи постојале су месецима пре тог догађаја. Рецесија у САД из 2007 утицала је да производња прерађивачке индустрије у Европи крене да се смањује након јануара 2008, када је достигла максимум, и до септембра је смањена …

Pročitajte Još »

Stopa smrtnosti u saobraćajnim nesrećama u 2015

Сећам се да сам још у раном детињству слушао приче о томе ко су опасни возачи: дал` Турци дал` Швабе. И та прича о „опасним“ возачима је део мачо „фазона“. Ја нисам никад био „алфа-мужјак“, био сам латентни геј и Хрват католик, а док нисам положио вожњу у 41 години, а како бих дао свом лудилу да се размаше: „Anywhere …

Pročitajte Još »

Intenzivnost stočnog fonda po regionima i po stanovniku u Evropi

Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а ЕУ-28-1 (УК) се може слободно …

Pročitajte Još »

Kretanje broja samozaposlenih u EU, 2008-2018

Укупан број самозапослених у ЕУ смањен ја за 2,2%, од првог тромесечја 2008 до истог периода 2018. Посматрано по делатностима највећи допринос овом смањењу проистекао је услед пада броја пољопривредника за четвртину. Самозапосленост је пала још у шест делатности, док је повећана у 10 делатности. Највећи релативан раст самозапошљаваја имао је сектор образовања (за 47%), затим образовања (29%) и информација …

Pročitajte Još »

Efekti Tramponomije stižu u Evropu: prerađivačka industrija u junu 2018

Евростат је објавио податке о производњи прерађивачке индустрије у јуну, по којима је она смањена у еврозони за 0,7% у јуну, услед пада производње капиталних добара за 2,9%. Међугодишње, пораст производње износио је 2,5%. У саопштењу из истог дана (14.8.2018) стоји да је БДП у ЕУ повећан за 0,4% десезонирано у другом тромесечју (2,2% међугодишње). Подаци су тромесечни, док су …

Pročitajte Još »

Stopa ubistava na 100.000 stanovnika: Srbija i Evropa

Евростат је 6. августа објавио годишње податке о стопи убистава по земљама чланицама за 2015. (http://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/DDN-20180806-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) Осетио сам олакшање јер је ту и Србија уврштена и као и код све већег броја показатеља ми се налазимо у крајностима, дал` по сиромаштву ил` по убиствима, али да стрчимо, то морамо. Да не би били најгрђи морао сам да узмем и старије …

Pročitajte Još »

EU i Srbija: broj poljoprivrednih poseda i površina upotrebljenog poljoprivrednog zemljišta

На Видовдан је изашло саопштење Евростата о структури фарми у ЕУ у 2016. Наслов саопштења гласи: Од 10,3 милиона фарми у ЕУ, две трећине су мање од 5 хектара. Поднаслов: само је 11% управљача фарми млађе од 40 година. Ово нас је мотивисало да упоредимо податке за Србију са чланицама ЕУ у погледу броја фарми и употребљеног пољопривредног земљишта. Узели …

Pročitajte Još »

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O NAPRETKU 2017: Rešava se IPARD, GMO čeka

Nakon nekoliko godina čekanja i obmanjivanja seljaka da su pare tu iz IPARD programa, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je da se očekuje dolazak revizora iz Brisela. Tačno je da smo uputili poziv revizorima eksterne komisije da dođu u Beograd i provere da li smo stekli uslove za akreditaciju. Očekujemo da dođu sredinom avgusta, a da ceo posao provere završe …

Pročitajte Još »

Implikacije Brexit Referenduma

Prošli četvrtak, na dan Brexit referenduma letio sam sa amsterdamskog Schipola za London. Kako to često biva sa zadnjim dnevnim letovima sa low-cost kompanijama, avion Easyjeta je prvo kasnio sat, onda dva da bi na kraju zakašnjene bilo skoro četiri sata. Iz Amsterdama  smo poletili nešto malo iza jednog sata poslije ponoći, da bi u London,  zbog vremenske razlike, sleteli …

Pročitajte Još »

IPARD PROGRAM NA DELU

Daleko predizborno obećanje Obećanje o korišćenju novca iz IPARD programa u 2016. godini predstavlja još jedno prazno predizborno obećanje   Još davnih dana ministar polkjoprivrede u Vladi Srbije dr Saša Dragin počeo je da najavljuje da će Srbija, samo što nije, početi da koristi IPARD sredstva. On je najavljivao da će to biti oko 50 miliona godišnje ili oko 350 …

Pročitajte Još »

GRČKI DUG – PARADIGMA NOVOG EKONOMSKOG PORETKA

Svakodnevno nas mediji obaveštavaju da Grčka ovih dana bije bitku za svoj ekonomski, politički pa se čak slobodno može reći i socijalni opstanak. Ova zemlja je u dužničkom ropstvu godinama (verovatno nema čoveka u Srbiji srednjih godina i stariji  koji nije od svojih roditelja ili bilo kog drugog u detinjstvu još čuo čuvenu rečenicu ’’dužan ko Grčka’’),medjutim ovoga puta situacija …

Pročitajte Još »

Prerađivačka industrija u Evropi, 2007-2014

Приложени су десезонирани подаци о индексу производње прерађивачке индустрије у изабраним месецима, а основни месец за поређење је децембар 2007. године. Економска криза је почела још у другој половини 2007. године да се прелива из САД у Европу, али су европске монетарне власти, погрешно, мислиле да је већа опасност раст цена (цене примарних производа су расле до средине 2008. године), …

Pročitajte Još »

Evropska Unija i Srbija: Zaposleni u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu

У односу ЕУ према Србији има свачега, од двоструких стандарда за понашање Срба и Албанаца, као и њихових институција, до небројаног примењивања закона и стандарда који не приличе ни Централној Африци, а камоли будућој чланици ове Уније. Узмимо, на пример, закон о раду. Зашто једноставно није преписан немачки закон о раду, већ се на српском народу и вољеним националним мањинама …

Pročitajte Još »

Poređenje nivoa cena u regionu u 2013 godini

Овде је регион онако како сам ја хтео да буде, а не како би се било каквом дефиницијом заокружио. У нашим медијима, као и у медијима у региону, постаје све упадљивије коришћење речи „регион“, па рекох себи, „Куд сви Турци, ту и мали Мујо“. Додуше, ја сам Мирослав, али са Мујом ту нема неке велике разлике осим у естетској хирургији… …

Pročitajte Još »

Otkako je Hrvatska ušla u EU gubi po 10 hiljada radnih mesta mesečno dok broj nezaposlenih raste za po više od 8 hiljada

Ma koliko da je tačno, ovo je krajnje zlonamerno i tendenciozno. Jeste tačno da je od kraja juna 2013. godine do kraja februara 2014. godine ukupan broj zaposlenih smanjen za 77.534 lica (sa 1.388 na 1.310 hiljada), a pri tome je broj nezaposlenih povećan za 66.266 lica (sa 318.110 na 384.376), ali ekonomija Hrvatske, kao turističke destinacije, ima velike mesečne …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Evropom i van nje 2006-2013

Према подацима СТО Србија је у 2013 години 63% робног извоза реализовала у земље ЕУ, 29,9% у остале земље Европе и 7,1% у земље ван Европе. У односу на 2012 годину повећан је удео ЕУ за 1,4 структурна поена, земаља ван Европе за 2,4 поена, док је смањен удео земаља у Европи ван ЕУ за 3,8 структурних поена. У односу …

Pročitajte Još »

Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija

Баш тако, у процесу либерализације и придруживања Европској Унији свиње ће у Србији бити све мање пожељна животиња, скупа за чување, заостатак из мрачних времена изолације и независности, пожељна само као кућни љубимац у дворовима транзиционих добитника и странаца на привременом раду. Звучи логично: имамо вишак обрадиве земље и мањак субвенција, док, рецимо, Немачка има вишак субвенција и технологија, а …

Pročitajte Još »

Da li se dinamike i uslovi ulaska u EU menjaju?

Objavljeno u martu 2010 Zadnjih par dana, sedmica i meseci svedoci smo događaja koj potresaju EMU I EU. Teška ekonomska situacija ukazuju na to da je devaluacije u PIGS zemljama  neminovna, tako da za medije jedina interesantna priča koja je preostala u kontekstu ovih problema je način na koji će davaluacija biti sprovedena. Zadnjih dana su također na površinu počeli da …

Pročitajte Još »

Izvoz robe i usluga po stanovniku u 2012 godini

Србија ће 2013 годину завршити са стопом раста извоза робе од око 25% и то ће бити једна од највећих стопа раста у свету. Проблем представља ниска основица. Сећам се вицева из раних осамдесетих година прошлог века, када се народ храбрио (након демонстрација у Приштини) вицевима који дисквалификују Албанце. Типа, вест је да је пољопривредна производња удвостручена у Албанији јер …

Pročitajte Još »

Evropski regioni: Turizam, neka poređenja

U priloženih 5 tabela su neka poređenja Srbije i drugih BJR sa podacima iz Eurostat regional yearbook za 2013 godinu. Dodao sam podatke za Federaciju BiH (2011), Republiku Srpsku (2012), ne i za Distrikt Brčko, i za Crnu Goru samo nedostajući broj ležajeva po kilometru kvadratnom (157,7 hiljada ležajeva na teritoriji od 13.820 kvadratnih kilometara). Srpski podaci su za 2012 …

Pročitajte Još »

Evropske regije: promena broja stanovnika i prirodni priraštaj u 2011

Priloženi podaci su iz Regional Statistical Yearbook za 2013 godinu Eurostat-a, i odnose se na 2011 godinu, dok su za Srbiju priloženi podaci po oblastima o prirodnom priraštaju u 2012 godini. Prva tabela rangira evropske regione prema trocifrenoj NUTS klasifikaciji, prema ukupnoj promeni relativnog broja stanovnika, dok ih druga rangira prema prirodnom priraštaju. Neto migracije objašnjavaju razliku između ranga regiona …

Pročitajte Još »