Tag Archives: Ekonomski razvoj

Развијеност региона у Европи у 2022.

Евростат (линк) је објавио регионалне податке о развијености у 2022. години. Пријатно изненађење представља чињеница да су за четири српска региона изван Косова и Метохије приказани подаци од 2000. године. За срце Србије, пети привремено окупирани регион, као и за Русију, Украјину, Белорусију, БиХ и Молдавију, податке сам прикупио са портала ММФ-а, делећи БДП по становнику по куповној снази ових …

Pročitajte Još »

Геополитички сукоби и економски раст – пример Бугарске

Бавећи се економском историјом многе ствари узимамо здраво за готово, без да улазимо у дубље разлоге неких појава. На пример, велика светска рецесија, која је прешла у стагфлацију (раст цена без економског раста, уз пораст незапослености), из 1973-1974, била је последица повећања цене нафте услед одлуке ОПЕК-а да смањи производњу. Позадина ове мере била је арапска фрустрација израелским успехом у …

Pročitajte Još »

Промене у нивоу развијености европских земаља 2012-2022.

Словеначко саопштење о њеном нивоу развијености (линк) мотивисало ме је да проверим у бази Евростат-а податке о динамици развоја Србије и њених суседа. Прва приложена табела је оригинална, а друга је изведена на основу ових оригиналних података, а како би приказала релативно одступање суседних земаља у економској развијености у односу на Србију. Процес конвергенције означава бржи развој сиромашнијих земаља како …

Pročitajte Još »

Србија у односу на просек ЕУ у БДП-у и у реалној потрошњи по куповној снази, 2000-2022.

Према подацима Евростат-а (линк) у 2022. била на 44% од просечног БДП-а и 53% од реалног нивоа потрошње у ЕУ, према куповној снази валута. Оба податка су остала непромењена у односу на 2021, пошто су бројеви заокружени, па не знамо децималне промене. Уколико период од 2000. до 2022. поделимо у два под периода долазимо до различите динамике у конвергенцији БДП-а …

Pročitajte Još »

Ekonomski uspon Vijetnama 2001-2019

Вијетнам је 2018. завршио на 20. месту према вредности робног извоза у износу од 234,9 милијарди евра. Вијетнам је тако претекао Саудијску Арабију, Пољску, Аустралију и још десетине земаља, након 2001. године. У тој давној години имао је три пута мању вредност извоза од Индије, 5,5 пута мању од Швајцарске и 8,2 пута мању од Тајвана, кинеског, а већ у …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomske razvijenosti Srbije i Nemačke: 1850-2019

Одувек ме је чудило како су могли становници Србије 20 година након Другог светског рата да иду у Немачку на „привремени“ рад, а када се узме у обзир шта су им Немци у рату радили. Четврт милиона Срба заробљених у Априлском рату одведено је у Немачку у ратно заробљеништво, а и у току рата су одводили похватане радно способне сељаке, …

Pročitajte Još »

Program za rast BDP-a sažet u 24 tačke

ПРОГРАМ ЗА РАСТ БДП-а САЖЕТ У 24 ТАЧКЕ   1.Доношење одлуке о, након 3 деценије првој државној инвестицији у целовито ново индустријско постројење,  изградњи  фабрике за производњу литијумских батерија кроз ЈПП;   2.Израда дијагностичке студије за процену исплативости обнове рада некадашњих рудника гвожђа,каменог угља и уранијума на територији РС,и утврђивање потенцијалних нових лежишта;   3.Израда дијагностичке студија за утврђивање оправданости …

Pročitajte Još »

Otkako nam je MMF „čuvarkuća“ Srbiju je preteklo 50 zemalja, a kuća je rasturena 3 puta

Текст је инспирисан колумном Анте Томића у Јутарњем: https://www.jutarnji.hr/komentari/pise-ante-tomic-gastarbajteri-su-se-nekoc-vracali-doma-danas-vise-ne/7139403/. Обожавам да читам његове колумне и прочитане их делим колегама, а и старој мајци намећем као обавезно штиво. Ова о гастарбајтерским „девицама“ подсетила ме је на мој датум рођења, јер под претпоставком да ме је мајка родила тачно након 9 месеци, зачет сам на католички Божић и два три дана сам …

Pročitajte Još »

Strategija razvoja poljoprivrede jedan prilog javnoj raspravi

Glamočić: Zemlja je veliki potencijal Srbije NOVI SAD, 18. februara (Tanjug) – Srbija mora sve da uccini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal, izavio je danas u Novom Sadu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić. Glamočić je, posle predstavljanja nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2014. …

Pročitajte Još »

GINI KOEFICIJENT – KOMPARATIVNA ANALIZA

Istraživanje ekonomomske nejednakosti  predstavlja veoma zahtevan i mukotrpan posao. Ekonomska nejednakost je imanentno svojstvo neoliberalnog kapitalizma, odnosno modela privrednih, ekonomomskih i državnih reformi  u zemljama u tranziciji od državno-socijalističkih ka tržišnim privredama. U ranijem tekstu na makroekonomiji (videti ‘’Globalizacija i standard-nestandardan pogled’’) izvršen je pokušaj analize raspodele društvenog bogatstva i novostvorene vrednosti na rad i kapital. Najveći broj analiziranih zemalja je …

Pročitajte Još »

Ekonomski razvoj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji

Izreka kaže da ako nahraniš čoveka biće sit jedan dan, ali ukoliko ga naučiš da se sam hrani biće sit ceo život. Što se tiče pomoći srpskom življu na Kosovu i Metohiji nejasno je koliko direktno pomoći ide na KiM, a koliko završava na teritoriji Centralne Srbije. To važi kako za penzionere, tako i za zaposlene i za socijalno ugrožene. …

Pročitajte Još »

SAOBRAĆAJ SRBIJE

I  UVOD Pod saobraćajem se podrazumevaju sveukupni odnosi međuljudskih komunikacija, zatim prenos informacija i podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara. Uz pomoć tehničko-tehnoloških sredstava vrši se prenos informacija i podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara od najkraćih do najudeljenijih mesta. Može se reći da je saobraćaj star koliko i ljudsko drustvo. Uporedo s razvojem društva, razvijala …

Pročitajte Još »

Kredit naš nasušni

Kredita,  kredita  gospodaru! Sa kreditima je kao sa alkoholom; dok pijete odnosno trošite  posuđeno lepo vam je a kad dodje vreme mamurluka tj. otplate, jako je mučno. Ništa kao kredit ne podgrejava lične, poslovne i državne iluzije. Pošto nismo izgradili racionalnu poslovnu kulturu da se zadužujemo koliko možemo da vratimo, moraćemo pod zakonskom prinudom platiti sanaciju naših ličnih, poslovnih i …

Pročitajte Još »

Tehnokratska vlada Srbije: sanjanje lepše budućnosti

Smrt Ante Markovića, inženjera po struci, naterala me je da se zamislim o tehnokratskoj vladi Srbije – vladi čiji bi članovi bili isključivo inženjeri mašinstva, elektrotehnike, tehnološki, poljoprivredni, programeri… U takvoj vladi bi bio zabranjen pristup ekonomistima (posebno ekspertima) i bankarima. Političari bi se preusmerili na humanitarni rad, kako bi uvek nešto delili i poklanjali. Za razliku od ekonomista koji …

Pročitajte Još »

Oplenac i Kraljevska vinarija

U subotu 29.10.2011. imao sam sreću da u odličnom društvu obiđem Oplenac (Aranđelovac i Topolu), i da vidim crkvu Karađorđevića, „njihove“ podrume (njihovo treba da postane primenom Zakona o restituciji), mali muzej Karađorđevića, kuću Karađorđevića, i da se ispričam sa vodičem. O kulturnoj i arhitektonskoj (duhovnoj?) vrednosti oplenačke crkve ne bih da pričam. Lako je izguglovati osnovne podatke. Interesovao me …

Pročitajte Još »

Strategija

Strategija je “ Određivanje osnovnih dugoročnih ciljeva, te usvajanja smera akcije i alokacije resursa potrebnih za ostvarivanje tih ciljeva.“ ( Alfred Chandler). Osnovni problem srpske ekonomije jeste upravo nedostatak strategije razvoja. Kako na makro, tako i na mikro nivou. Osnovu svake strategije čine poztivna zakonska rešenja. Strategija razvoja Srbije u postkriznom periodu do 2020 godine koju je uradila grupa ekonomskih …

Pročitajte Još »

SRPSKA ’’HOLANDSKA BOLEST’’

Srpska ekonomija je pored dosad  navednog dobrano obolela od tzv’’holandske bolesti’’. Fenomen  holandska bolest je (u literaturi ponekad i holandska zaraza) naziv  za skup ekonomskih posledica koje se javljaju sa specijalizacijom zemlje prema svojoj komparativnoj prednosti. Naziv je skovan 1977. godine u časopisu “The economist” kako bi opisao pad holandskog  proizvodnog sektora nakon otkrića prirodnog gasa u Severnom moru  tokom …

Pročitajte Još »