Tag Archives: Ekonomske reforme

Аргентина на путу за пакао 1: робна размена у Т3 2023.

Када се отвори Буенос Аирес тајмс (линк) од 29.11.2023. на насловној страни се може видети неколико слика новог председника Аргентине, Милеја, у посети Бајденовој влади, јеврејској заједници, ММФ-у, Светској банци, Билу Клинтону. То је у складу са најављеном политиком да је он за САД и Израел (и Украјину), а да је против Кине и Бразила (и Русије). https://www.batimes.com.ar/news/argentina/milei-holds-first-meeting-with-biden-administration-in-washington.phtml https://www.batimes.com.ar/news/argentina/usa-takes-argentine-president-elects-political-pulse.phtml https://www.batimes.com.ar/news/argentina/argentina-asks-for-more-time-for-ypf-case.phtml …

Pročitajte Još »

Србија у односу на просек ЕУ у БДП-у и у реалној потрошњи по куповној снази, 2000-2022.

Према подацима Евростат-а (линк) у 2022. била на 44% од просечног БДП-а и 53% од реалног нивоа потрошње у ЕУ, према куповној снази валута. Оба податка су остала непромењена у односу на 2021, пошто су бројеви заокружени, па не знамо децималне промене. Уколико период од 2000. до 2022. поделимо у два под периода долазимо до различите динамике у конвергенцији БДП-а …

Pročitajte Još »

ZABORAVLjENA PROIZVODNјA U SRBIJI : Povratak svilene bube?

Jugoslavija je pred Drugi svetski rat bila peta sila u svetu po proizvodnji svile, a onda je prednost data nafti i sintetici koja se od nje pravi. Dudovi su posečeni, skupe mašine uništene i surovo ugašena industrijska grana od koje je bilo samo koristi Piše: Branislav Gulan Nekadašnja Jugoslavija je decenijama plaćala danak trčanju za raznim svetskim trendovima, ali cena …

Pročitajte Još »

Однос броја ученика и предавача у европским образовним системима

Од почетка 2001. у Србији је спроведено много озбиљних реформи и често смо чули став да мора да буде горе а да би било боље, да су реформе болне (посебно код оних који су остајали без посла), али да ће имати дугорочно позитивне економске последице, и арсенал изречених глупости је тешко пописати. Систем економских табела за ове „реформе“ садржи нека …

Pročitajte Još »

Структурне промене у европским економијама 2008-2019.

У Србији се 20 година мантра о „структурним реформама“. То су чаробне речи, мистичног значења. А можда и нису? Структурна промена представља промену у структури неке појаве. То значи да ли је промењен удео неког састојка у укупној појави. Повољна структурна промена је уколико у килограму сарме уместо 300 грама купуса, 600 грама пиринча и 100 грама меса имамо 100 …

Pročitajte Još »

Živeli izbori!

Априлски подаци о индустријској производњи, о робној размени са иностранством, о наплати пореза, о туристичком промету, и други подаци, још једном нас подсећају на чињеницу да привреда оживи у време избора. То нема везе са предизборном потрошњом, што је случај у развијеним земљама, јер су порески подаци одлични. Подаци који ће бити изложени упућују нас да размишљамо о алтернативном сценарију …

Pročitajte Još »

Nekada nasmejan narod

Некада давно Срби су били радостан народ. Толико весео да се хришћанство морало прилагодити таквом карактеру, јер како би тако радосни прихватили хришћанску тугу? Крсне славе и пирови су доказ те радости која је трајала кроз векове упркос ропству и окупацијама. Радост Срба сметала је суседним народима и верама. Стога су Турци (или потурице) у мржњи правили масакре над народом …

Pročitajte Još »

Lađa bez dna ili High Hopes

Disidenti, konfidenti, snaga ulice Mnogi bi se poveli za njom Moguće da samo svijetlost ima granice A onda lom Nakon rada, svakog dana Ja se pomolim da Ne potone moja nada Kao lađa bez dna Njen me pogled striktno prati ispod obrve Ja se trudim da mu umaknem Zadnji otpor mjesto gdje me čuva kamenje Ah, kakav san Nakon rada, …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih u 2013. godini

У септембру 2013. године број запослених лица, не рачунајући запослене у војсци и полицији, у Србији смањен је на 1.705.256 лица, што је упоредиво са бројем запослених у 1976 години (са 1977. ако укључимо и органе силе). Просечан број пензионера у 2013. години био је 1.711.699, мада је на крају године достигао 1.722.649 лица. У односу на ту давну 1976. …

Pročitajte Još »

Strategija razvoja poljoprivrede jedan prilog javnoj raspravi

Glamočić: Zemlja je veliki potencijal Srbije NOVI SAD, 18. februara (Tanjug) – Srbija mora sve da uccini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal, izavio je danas u Novom Sadu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić. Glamočić je, posle predstavljanja nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2014. …

Pročitajte Još »

DEFEKTNOST EKONOMSKOG SISTEMA KAO IZVOR KRIZE (Inflacija kao sudbina)

Definitivno Srbija je 2012 godinu završila sa inflacijom koja je bila druga najveća inflacija u Evropi, pored Belorusije koja je u 2012 godini imala inflaciju od oko 77% od januara do septembra i koja će po podacima  beloruske centralne banke biti preko 80%. Ni jedna zemlja u Evropi nema inflaciju preko 10% u 2012 godini što se može videti iz …

Pročitajte Još »

NUŽNOST NOVOG MODELA EKONOMSKE POLITIKE

Poslednje četiri godine srpksu privredu je pogodila duboka recesija. Jedan deo problema je  nastao usled svetske finansijske krize i pada izvozne tražnje, poptuno zaustavljenje  dotoka kapitala, nepostojanje neto obrtnog  fond privrede i finansiranje  pozajmljeminim kamatonosnim izvorima gotovo celokupno poslovanja odnosno obrtni kapital. Samo od 2006-2011 godine privreda je na troškove finansiranja izdvojila preko 25 milijardi eura, odnosno toliko je platila …

Pročitajte Još »

Strategija

Strategija je “ Određivanje osnovnih dugoročnih ciljeva, te usvajanja smera akcije i alokacije resursa potrebnih za ostvarivanje tih ciljeva.“ ( Alfred Chandler). Osnovni problem srpske ekonomije jeste upravo nedostatak strategije razvoja. Kako na makro, tako i na mikro nivou. Osnovu svake strategije čine poztivna zakonska rešenja. Strategija razvoja Srbije u postkriznom periodu do 2020 godine koju je uradila grupa ekonomskih …

Pročitajte Još »

Tehnokratska vlada Srbije: sanjanje lepše budućnosti

Smrt Ante Markovića, inženjera po struci, naterala me je da se zamislim o tehnokratskoj vladi Srbije – vladi čiji bi članovi bili isključivo inženjeri mašinstva, elektrotehnike, tehnološki, poljoprivredni, programeri… U takvoj vladi bi bio zabranjen pristup ekonomistima (posebno ekspertima) i bankarima. Političari bi se preusmerili na humanitarni rad, kako bi uvek nešto delili i poklanjali. Za razliku od ekonomista koji …

Pročitajte Još »

FARAONSKA DISTANCA

Od početka mandata Vlada je zauzela „faraonsku distancu“ ignorišući nagomilane probleme u privredi i ekonomiji zemlje. Već danom inauguracije moglo se čuti da Vlada ništa neće preduzimati na neophodnim strukturnim reformama koje bi doprinele poboljšanju funkcionisanja sistema. Zašto radije ništa a ne nešto? Vlada do sada nije uradila ništa na poboljšanju uslova privredjivanja. Kako onda može misliti da je to …

Pročitajte Još »