Tag Archives: Економска историја

У СФРЈ је у 1980. години било 38 хиљада лекара и зубара што даје 1,7 лекара на 1.000 становника. За Скопље сам уписао 1.000 јер не постоји податак, а како би укупни подаци били потпуни. Највећа концентрација лекара и зубара била је у највећим градовима: у првих 50 на листи живело је 40,9% укупног становништва али је у њима било …

У библиотекама СФРЈ у 1980. години било је незнатно више књига од броја становника: 23,5 милиона према 22,5 милиона, те је однос био 1.046 књига на 1.000 становника. Библиотеке нису постојале у 24 општина и то у Хрватској 16, у Црној Гори четири, у БиХ три и једна у Македонији. Највише књига било је у Београду, па Загребу, Љубљани, Скопљу, …

Просечан износ личних доходака (ЛД) по становнику у СФРЈ у 1980. износио је 24.135 динара, а по запосленом је износио 91.619 динара. Посматрано по становнику, од 471 општина само њих 128 је било изнад просечне вредности, а то је и логично јер су највећи градови са највећим бројем запослених и просечним зарадама били у врху листе. У тих 128 општина …

Остале делатности, не рачунајући индустрију, пољопривреду, трговину и угоститељство укључују већином услуге које су просторно сконцентрисане попут финансија, универзитетских и здравствених центара, саобраћајних центара, државне администрације, пројектних бироа, уметности и слично. Првих 50 општина према вредности дохотка од осталих делатности учествовало је са 38,4% у укупном становништву, са 54,7% у укупном народном дохотку и чак са 75,9% у укупном дохотку …

Monografija pod naslovom ‘’Privredna razvoj i spoljnoekonomska neravnoteža’’ je pokušaj autora da na bazi višegodišnjih istraživanja problematike unutrašnje i spoljne ekonomske ne(ravnoteže) da sublimira ovu problematiku u smislu uzročno-posledičnih odnosa dva neodvojiva segmenta ekonomkse politke nacionalne ekonomije. Аутор: др Драгован Милићевић U eri globalizacije i neograničenog kretanja kapitala necelishodno je ove pojave posmatrati odvojeno i izolovano. Privredni razvoj podrazumeva resurse …

У 1980. години у СФРЈ је регистровано 78,3 милиона продатих улазница у биоскопима што даје 3,5 у просеку по становнику. Биоскопи нису постојали у 22 општине и то у четири у БиХ, седам у Хрватској, пет у Србији изван покрајина, пет на Косову и Метохији и у једној у Војводини. Словенија, Македонија и Црна Гора имали су биоскопе у свим …

У 1980. години укупни издаци за запослене износили су 543,2 милијарде динара док су инвестиције износиле 435,8 милијарди па је стопа инвестиција у односу на личне дохотке износила 80,2%. Удео издатака за зараде у новоствореној вредности у савременом свету креће се у распону од 35% у земљама са екстремно лошим условима за раднике па до 60% у високо развијеним земљама …

Укупна вредност инвестиција у основна средства у 1980. години износила је 435,8 милијарди динара док је укупна вредност основних средстава по набавној цени износила 3.219,1 милијарди динара те је стопа инвестиција у односу на основна средства износила 13,5%. То значи да је потребно 7,4 година за обнову постојећих инвестиционих средстава, да то условно назовемо стопом амортизације. У књиговодству предузећа стопа …

Инвестиције по запосленом су релативан показатељ који не мора да буде у непосредној вези са постојећим предузећима и запосленима. На пример, може да се гради велики капитални објект у општини са малим бројем запослених, или да се завршавају велике инвестиције у предузећа које ће тек у наредним годинама довести до раста броја запослених. Просечан износ инвестиција по запосленом био је …

Када се посматрају инвестиције по становнику ефекат помоћи обнови Црне Горе након катастрофалног земљотреса из 1979. постаје очигледан: чак осам општина из Црне Горе је међу 50 са највећим инвестицијама по становнику а Будва је при томе на првом месту. Посматрано по републикама и покрајинама, њих 18 је било из Словеније, 10 из Хрватске, 8 из Црне Горе, 7 из …

До израде пробних количина првог српског папирног новца, и то државног издања, али не и његовог пуштања у оптицај, долази 1876. године.                У 1877. години поново се покреће питање емитовања државног папирног новца. У скупштинској расправи поводом усвајања буџета за расходе учињене те године за време II српско-турског рата, влада је предлагала да се ти расходи покрију или државним …

Kada su nedavno pitali uvaženog profesora Miodraga Zeca zašto nije na godišnjem samitu ekonomista i privrednika na Kopaoniku (srpskom Davosu) on je naravno kao i uvek lucidno odgovorio, parafraziram ’’šta ću ja tamo, uostalom tamo ne mogu da dobijem odgovor zašto kilo čvaraka u Srbiji košta 20 evra a kilogram pršute u Crnoj  Gori 17 evra. I zaista na prvi …

Пописи становништва из 1948, 1953. и 1961. године потцењивали су прави број Муслимана, јер им је нуђено да се изјашњавају на различите начине, као Срби, Хрвати, Црногорци, муслимани у смислу вероисповести и Југословени. Приликом пописа 1961. године било је 972.960 Муслимана и 317.124 Југословена. Приликом пописа 1971. године било је 1.729.932 Муслимана и 273.077 Југословена. Дакле, од 1971. године број …

У приложеној табели упоредили смо куповну моћ наднице из 1874. и зараде из 2024. године код 25 производа. Куповну моћ наднице из септембра 1874. израчунали смо на основу зараде зидара и косача од по 12 гроша уз претпоставку о 25 радних дана. Куповна моћ зараде из септембра 2024. представља количник нето зараде од 96.115 динара и цена у том месецу. …

„Sklapačka ekonomija“ ili kako izaći iz zamke srednje razvijenosti? Kakav je odnos privrednog razvoja i platnog bilansa, kakva je veza između unutrašnjih i spoljnih neravnoteža i kakvu ulogu u ekonomiji ima devizni kurs? Da li je Srbija zarobljena u klopci srednje razvijenosti i da li je politika privlačenja stranih direktnih investicija pravi put da se iz te klopke izađe? Ovo …

У приложеним табелама искључени су подаци за општине Неум у БиХ и Преграда у Хрватској, због недостатка податка из једног од два пописа, па су приложени подаци за 469 општина. Укупан број становника СФРЈ повећан је за 9,3% између 1971. и 1981. године, док је број Срба повећан за 0,1%, па је удео Срба у укупном становништву СФРЈ смањен са …

Одступања у укупној и пољопривредној развијености општина у СФРЈ (линк), где су се на дну листе, као општине са највећим одступањем укупне у односу на пољопривредну, налазило 28 општина са српском националном већином међу 30 општина, мотивисала су ме да проширим истраживање на раније пописе становништва, а како бих констатовао економске миграције као последицу укупне неразвијености, услед претежне пољопривредне делатности. …

За разлику од индустрије, где су словеначке општине доминанте по релативној развијености, у пољопривреди су општине у Војводини биле у врху листе према апсолутној вредности дохотка – њих 22 међу првих педесет. Још 11 је било са подручја Србије изван покрајина па је Србија учествовала са две трећине у овој табели. Београд на првом месту, Загреб на 7, Скопље на …

У односу на многе делатности које су локационо високо сконцентрисане, индустрија и пољопривреда својом просторном расутошћу смањују разлике у развијености између урбаних центара и периферије. Мудра економска политика, која жели да спречи потпуну концентрацију становништва у метрополи, се труди да кроз индустријску и пољопривредну политику утиче на смањивање регионалних разлика, а на штету периферије. У 1980. години најразвијенији индустријски центри …