Tag Archives: Ekonomska istorija

Камо даље, рођаче? Ниво развијености по општинама у СФРЈ у 1980. години

До смрти баке Смиљане 1979. године проживео сам савршено детињство. Отац и мајка су радили даноноћно обрачуне зарада и тромесечних вишкова, а бака је била за мене и покојног брата Братислава апсолут љубави. Често би родитељи дошли рано ујутру кући, уморни од целоноћног рада, и оставили би нам поред телефона табелу са шифрама организација удруженог рада (ОУР) и износом коефицијента …

Pročitajte Još »

Попис винограда 1889 године IV: Виноградарство у другим државама

Међу европским државама Француска заузима прво место у погледу виноградарства. Тамо је 1889. г. Било 1.836.831 хектар земљишта под виноградима, а добивено је те године 24.031.771 хектолитара вина; дакле 13,08 по хектару. Вредност добивенога вина износила је 758.330.139 динара; просечно дакле продаван је један хектолитар по 31,55 динара. Из ове цифре види се од какве је огромне важности виноградарство за …

Pročitajte Još »

Попис винограда 1889 године III: трговина вина

Српско вино извозило се до пре неколико година искључиво у Аустро-Угарску и у пограничне области турске царевине. Извоз већих количина вина у Француску и Швајцарску новијега је времена. Увоз вина у Србију ограничен је на финије врсте и бива опет поглавито из Аустро-Угарске. У овом прегледу имамо извоз наших вина упоредо с увозом за последњих десет година. У периоду од …

Pročitajte Još »

Златно доба волова у 1905. години

Радоје Домановић је написао сатиру „Размишљање једног обичног српског вола“ која нам указује како је у његово време ова животиња била веома корисна као саобраћајно средство (линк). У историји су увек пратили српског војника и никад се нису жалили, али то нам није тема. Овде нам је тема тежак живот надничара у Србији у то давно време, када су Срби …

Pročitajte Još »

Попис винограда 1889 године I: власници и површина

Државопис Србије, Свеска XIX, Београд, у државној штампарији Краљевине Србије „Статистика виноградарства у Краљевини Србији за 1889. годину“ Увод На деветом састанку централног статистичког одбора, који је држан 30. новембра 1888. год., говорено је о потреби земљарске статистике, и одброј је одлучио, да се за сад учини покушај с пописом земљишта под виноградима, једно за то, што се од последњег …

Pročitajte Još »

Светска трговина 1888-1908

У приложеним табелама су приказани подаци о светској трговини у периоду од 1888. до 1908. а на основу статистичких годишњака Краљевине Србије за 1900, 1905. и 1907-1908. годину. Подаци од ван-европских земаља укључују само САД. У годишњацима су дати пописни подаци за број становника Хине (сада Кине у српском језику – 426.337.300 становника 1903), Британске Индије (294.361.056), Јапана (46.732.138), Мексика …

Pročitajte Još »

GRANICE RASTA

Davne 1972 godine grupa stručnjaka sa MIT-a ovjavila je studiju o granicama rsta svetske ekonomije u 21.veku. Naravna da smela prognoza ekonomskih i socijalnih kretanja u budućnosti ne bi značano uticala na javno mnjenje ) sve bi se svelo na fututistička predvidjanja ili kako se to u ovom vremenu naziva ‘’teorija zavere’’ da 2010 godine grupa naučnika sa univerziteta u …

Pročitajte Još »

Резултати пописа западног дела Северне Македоније 1467-1468.

Душану Илићу Када тумачимо прошлост без сигурних чињеница, а из туђих извора, налазимо се у искушењу и могућности да на њу утичемо и да је мењамо. Одличан пример оваквог тумачења представља „Опширен пописен дефтер N0 4 (1467-1468 година) преведен и објављен у Скопљу 1971. године у редакцији Методија Соколоског и др Александра Стојановског. Уколико су извори на турском језику нејасни …

Pročitajte Još »

Прича о керуши и седам малих кучића или промена БДП-а у Србији у протеклих седам деценија

За укупну слику привредног развоја осим БДП-а неопходно је сагледати десетине економских, демографских, технолошких и других показатеља. Квалитет здравства, образовања, снага институција у односу на самовољу појединаца, опште расположење и индикатори насиља (самоубиства, убиства…). Узмимо за пример поређење инокосног пољопривредника који гаји кукуруз и користи трактор и вештачко ђубриво, и њему насупрот многочлано домаћинство са једном кравом где седморо деце …

Pročitajte Još »

Материјална страна живота у Призренском санџаку 1571. године на основу пореских прихода

Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља основу за анализу економске снаге 564 насеља пре тачно 450 година (од тога 500 насељених и 64 напуштена), а на основу пореских прихода по разним врстама. Разлике у регионалној развијености откривају се поделом пореских прихода на број баштина/домаћинстава. Произведена количина житарица се открива када се порески приходи поделе са …

Pročitajte Još »

Етничка структура становништва у Призренском санџаку 1571. године

Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља један од десетак најдрагоценијих извора о српској историји за период од пада под турску власт средином петнаестог века па до првог српског устанка почетком деветнаестог века. Попис је извршен пет година након смрти султана Сулејмана I, а 23 године пре спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. У време Сулејмана …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 2: Динамика БДП-а од 1970. до 2019.

Под претпоставком да ме је мајка носила у стомаку тачно девет месеци испада да сам зачет за католички Божић 1970. Уколико је то тачно, онда је ово објашњење за последњу трећину мог тројства (геј, Хрват и добар католик), јер су симболи моћна ствар. У бази УНКТАД-а постоје подаци од 1970, али планета Земља пати од статистичких недостатака јер је уједињење …

Pročitajte Još »

Krivi smo mi: 45+29?

На Путиндан пре 74 година рођена ми је мајка Љиљана. Деда је ратовао под  „Јорган планином“ а „његови“ су га ранили у Словенији код Зиданог моста, и последица рањавања био је бол у леђима до смрти 1991. Живео је 46 година као најсиромашнији у селу, а био је најобразованији. Почео сам да читам трећу књигу „Година које су појели скакавци“, …

Pročitajte Još »

Spoljna trgovina Srbije u vreme vladavine Aleksandra Obrenovića

Александар Обреновић је владао Србијом десет година и у том периоду је десет пута мењао владу и три пута устав линк. Да ли је срамота тим временом утицала да се овај период „гура под тепих“, па се потенцирају славне победе српске војске 1914. и 1918, а оно шта је народ од својих власти подносио потискује? Можда је народ и добро …

Pročitajte Još »

Godine koje su pojeli skakavci: istorijsko poređenje dinamike BDP-a

Уколико пођемо од претпоставке да је социјалистички концепт друштвеног производа упоредив са бруто домаћим производом можемо да чинимо историјска поређења. БДП у 2018. био је на нивоу економске активности из 1979, што значи да ће у 2019, при расту од око 3% достићи ниво из 1980. и бити за 6% нижи него у 1989, или око 7% нижи него у …

Pročitajte Još »

Srpsko-šiptarski odnosi i britanski javni dug

У Financial Times-u објављен је графикон о уделу јавног дуга у БДП-у УК-а пар година пре 1692. Мени је то време највећег геноцида над српским народом почињеним од Турака 1690, када је територија Србије остала без седам осмина становништва, а од када је кренула шиптарска најезда на Метохију, затим Косово и даље на север и исток. Прекинуо сам читање „Сентименталне повести …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomske razvijenosti Srbije i Nemačke: 1850-2019

Одувек ме је чудило како су могли становници Србије 20 година након Другог светског рата да иду у Немачку на „привремени“ рад, а када се узме у обзир шта су им Немци у рату радили. Четврт милиона Срба заробљених у Априлском рату одведено је у Немачку у ратно заробљеништво, а и у току рата су одводили похватане радно способне сељаке, …

Pročitajte Još »

Srpski saveznici u Velikom ratu

Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …

Pročitajte Još »

Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома …

Pročitajte Još »

Pekar, lekar, apotekar 1900, drugi put

Некада давно, када сам био мали, желео сам да постанем мечкар. Ваљда ми се свиђала та индустрија забаве (entertaiment industry) и маштао сам како ће и око мене и моје мечке деца да трче знатижељна, уплашена и радосна, а да ћу ја бити главни јер водим мечку. 1900. је у Србији било 24 мечкара који су издржавали 113 стомака, а …

Pročitajte Još »

Srbi su bili najveći stočari na svetu!

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1870/pdf/G187011001.pdf У Државопису Србије, свеска 4, обрађен је попис кућевне стоке у Србији из 1866. Србија је тада била напреднија него данас, јер је спадала у групу од двадесетак земаља које су уопште имале државну статистику, а све да би се њено људство и стока и остала економија што више и брже развијале и множиле. У Србији је још увек …

Pročitajte Još »

Indeksi BDP-a, zaposlenosti i produktivnosti: 1955-2017

БДП Србије је, у односу на 1989, у 2017 био мањи за 20%, број запослених за 13%, а продуктивност рада за 8%. У међувремену је светски БДП повећан за 112%, а значајно су повећани и број запослених (укључивање Кине и Источне Европе у међународну поделу рада) и продуктивност рада. Период од 2000. до 2008. упоредив је са седамдесетим годинама прошлог …

Pročitajte Još »

STANDARD U SRBIJI 1980 I 2017 GODINE

Povoda za ovu analizu ima više. Još uvek aktuelan tekst o Iluziji ili stvarnosti boljeg života u SFRJ do 1990 godine i uporednje za 2016 je od strane administratora ponovo aktuelizovan nedavno. Ovoga puta fokus analize je Srbija i to prema nekoliko esencijlano važnih kriterijuma. Za predmet upoređenja je izabrana 1980 godina iz više razloga: godina pre sprovodjenja rigoroznih mera …

Pročitajte Još »

SFRJ – ILUZIJA ILI STVARNOST BOLJEG ŽIVOTA

Objavljeno 16.5.2016 Stariji ili čak i u ovom trenutku ljudi srednjih godina često ističu kako je ekonomska situacija u tadašnjoj Srbiji (u sastavu zajedničke države Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) bila neuporedivo bolja nego danas. Verovatno da u tome ima istine, medjitim da li ova tvrdnja generalno ima svoju verifikaciju može se videti iz narednih analiza. Da bi analitički efekat bio …

Pročitajte Još »

Ministri finansija su često bili na važnim pozicijama u jakim novčanim zavodima

Што је фаворизовало одређене банке и њихове комитенте у добијању послова од стране државе или повлашћеног положаја у банкарском систему. Милан Стојадиновић је био директор Српско-енглеске банке, Богдан Марковић управник Државне хипотекарне банке и председник управног одбора Привилеговане аграрне банке, Милорад Ђорђевић вицегувернер Народне банке, Станко Шврљуга генерални директор Хрватске есконтне банке, Војин Ђуричић директор Државне хипотекарне банке, док је …

Pročitajte Još »

Spoljna trgovina kraljevine Jugoslavije pred Drugi svetski rat

Током 1935 британски политички кругови нису показали већу активност на спречавању немачког привредног продора на Југоисток, рачунајући да ће позиције у тој интересној сфери умањити евентуални притисак Немачке за повратак колонија. Међутим 1936 јављају се страховања због енормног повећања обима спољнотрговинског промета са балканским земљама. Током исте године Британија је склопила нове трговинске уговоре са балканским земљама и повећала своје …

Pročitajte Još »

Ekonomska politika Stjepana Radića i intervencija Narodne Banke

http://www.krajinaforce.com/dokumenti/Jovan_Ducic_Verujem_u_Boga_i_srpstvo.pdf   У борби против Устава, управо против Београда, Радић је, како смо раније споменули, био занемарио сваку бригу о свом сељаштву, и водио борбу као каква буржоаска странка, чак странка велике буржоазије. За разлику од његовог пријатеља др Корошца, он је углавном уживао у своме вербализму. Економски програм странке Радићеве, био је – не може бити гори. Финансијски, тако …

Pročitajte Još »

Privatizacija javnih preduzeća: lekcija iz istorije

http://www.znaci.net/00001/4_12_1_2.pdf BR.91 ZAHTEV VOJNOPRIVREDNOG ŠTABA JUGOISTOKA OD 26. JUNA 1941 KOMANDNOM ŠTABU VOJNOUPRAVNOG KOMANDANTA U SRBIJI ZA OBEZBEĐENJE FABRIKA NA TERITORIJI SRBIJE KOJE SU POTREBNE ORUŽANIM SNAGAMA Предмет: Надзор над погонима важним за рат Умољава се да се обезбеди надзор над следећим погонима важним за рат: Фабрика мотора у Раковици, код Београда, Патријарха Димитрија бр. 7, телефон 56-301-4, која производи …

Pročitajte Još »

Sava Vladislavić 1

Јован Дучић је отргао из историјског заборава важну историјску личност Саву Владиславића који је много тога учинио за Русију, а све време је помагао и Србе у Херцеговини. Његов највећи успех представља разграничавање Русије и Кине пре скоро 300 година, захваљујући коме скоро 150 година није било пограничних ратова ове две силе. Оставио је и своја опажања о Кинезима уз …

Pročitajte Još »

Mađari i Sloveni

Др. Душан Ј. Поповић „Срби у Војводини“, први део, стр. 48-49. Друштвена организација Мађарске била је изразито аристократска. Мађарска властела убрајала се међу најимућнију и најрепрезентативнију у Европи, а друштвена организација била је једна од најкрућих. Мало је друштава у којима је било у тој мери све нормирано – како се с ким има разговарати, како на питање одговарати, како …

Pročitajte Još »

Popis stanovništva Sjeničke kaze 1912 godine

Вукоман Шалипуровић, 1971 Стање у коме је извршен попис 1912 године У лето 1910 године у Отоманској царевини, превратом, је на власт дошао младотурски покрет. Проглашена је уставност, прокламована једнакост грађана пред законом, слобода и једнакост свих народа у царевини, уведен је парламентарни живот и расписани избори, дате грађанске слободе и слобода штампе. По прокламацијама изгледало је да је младотурским …

Pročitajte Još »

Okupacija, disciplina i (medijska) manipulacija

http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи …

Pročitajte Još »

Ciganski Harač

Да су Срби „мењали веру за вечеру“, да су веру мењали за џак брашна то је познато. Познато је да је хиљаде Срба у Хрватској покршено током и након грађанског рата у тој европској, младој и перспективној држави. Да су Срби милионски увећали суседне народе, познато је. Мислим да је мање познато да су се догађале и асимилације и покрштавања …

Pročitajte Još »

Слабљење Oсманског Царства

Почеци кризе   Врхунац свога територијалног развоја достигло је Османско Царство после смрти Сулејмана Законодавца (1566), када су заузети Кипар, Тунис, Јемен и делови Арабије. Тада се оно протезало 7.000км са истока на запад и 5.000км са југа на север, а запремало површину од 8 милиона км2. Толико пространство имало је царство с незнатним изменама све до краја 17. века, …

Pročitajte Još »

Srbija u 1905 i u 2013 godini: Kupovna moć radničke i činovničke zarade

Некада давно Србија је била сељачка земља. Од оних који раде чак је 66,2% било у земљорадњи и у осталим гранама првобитне производње и међу земљама за поређење, а било их је мало независних попут Србије, само је Угарска имала већи удео (68,6%) ове категорије становништва (вероватно због Хрватске, Војводине и БиХ) Али, Угарска није била независна, као ни њени делови. …

Pročitajte Još »

Nekada, kada je Srbija imala najbrži rast broja stanovnika u Evropi (nakon Rumunije)

Podaci u tabeli sa puno uporedivih podataka preuzeti su iz Statističkog godišnjaka Kraljevine Srbije za 1907-1908 godinu, a iz njegovog međunarodnog pregleda. Najveći broj stanovnika tada, kao i danas, imala je Kina, 426 miliona, pa je uz Britansku Indiju (294 miliona) imala više od polovine od ukupnog broja stanovnika na planeti. Srbija je imala prosečan godišnji porast broja stanovnika od …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije od 1864.do 1911. godine i najvažniji proizvodi u robnoj razmeni u 1911. godini

Nekada davno, kada je Srbija plaćala danak Turskoj, kada je priznata kao nezavisna država, i kada se proglasila kraljevinom, kao i kada se spremala za novi oslobodilački rat protiv Turske, ona je bila siromašna seljačka zemlja. Ali i takva siromašna bila je zemlja slobodnih seljaka još od Prvog Srpskog ustanka 1804. godine, kada je relativno mali broj seljaka u Evropi …

Pročitajte Još »

Trgovinski partneri Kraljevine Srbije u 1910. i 1911. godini

И пре него што је постала независна и краљевина Србија је имала готово у свакој години суфицит у спољној трговини: имала је већи извоз пољопривредних производа у односу на потребе за индустријским производима. Година 1911. је била последња година без рата пре формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Већ у 1912. години догодио се Први, а у 1913. години Други …

Pročitajte Još »

Predgovor Statističkom godišnjaku Kraljevine Srbije za 1902. godinu

Пре десет година, на Ваведење 1895 године, изашла је прва књига Статистичког Годишњака. У њој су били податци пописа становништва од 1890 године; остала садржина односила се на 1893 годину а ради поређења унесени су податци и из ранијих година. У податцима било је доста празнина, а у предговору напоменуто је откуда то долази. Недовољан број сталног особља и мали …

Pročitajte Još »

Srpske finansije i spoljni dug od sticanja nezavisnosti do Prvog svetskog rata

“U 1894, Vukašin Petrović, novi ministar finansija objavio je da Srbija nije sposobna da nastavi redovnu otplatu duga pod originalno ugovorenim uslovima. Otplata spoljnog duga dostigla je 37,2% ukupnih vladinih prihoda u 1893. To je bio primer otvorenog bankrotstva države, sličan onom Otoomanske imperije iz 1876 i Grčke 1893”. Započeli su pregovori o refinansiranju dugova I njihovom objedinjavanju po nižim …

Pročitajte Još »

БиХ: Сељаштво и сеоска привреда у 15. веку

Првих година оснивања Босанског санџака било је доста разорених и опустелих села. Више него свако десето село било је без становништва. Нарочито је број пустих села био велики у нахијама Ускопљу, Мостару, Лашви и области Ковачевића. Иако је учвршћењем турске власти и у Босни већина пустих села поново насељена и обнављена, трагови тог ранијег стања опажају се до преткрај 15. …

Pročitajte Još »

BIH: Gradovi i gradska privreda u 15. veku

Када су Турци основали Босански санџак, у оквиру тога санџака нашао се приличан број средњевековних тргова. Тај се број повећао заузимањем знатног дела Херцегове земље. Ти бројни тргови Босанског санџака разликовали су се међусобно и по величини, и по привредној важности, и по начину постанка, као и по могућностима за даљи развитак. Турци су још од почетка поклањали трговима велику …

Pročitajte Još »

Положај и улога Српске цркве, 2

Обнављање Пећке патријаршије (1557) и њена улога после обнављања   Чињеница да је српски народ одиграо значајну улогу приликом турских освајања у јужној Угарској допринела је обнављању Пећке патријаршије. Улога српског народа у турским освајањима нарочито је постала очигледна приликом освајања Баната 1551-52 године. Да би задовољио српски народ, султан је издао одобрељњ за обнављање Пећке патријаршије 1557. године. Лични …

Pročitajte Još »

Положај и улога Српске цркве, 1

Положај српске цркве у 15. и на почетку 16. века   Српска црква се одржала и под турском влашћу. После пада Смедерева (1459), за време патријарха Арсенија 2. (1457-63), Турци су признали Пећку патријаршију и наметнули јој данак. После Арсенија другог помиње се 1508 и 1509. године архиепископ Јован који „држи престо св. Саве“. Босански фратри, по документима из манастира …

Pročitajte Još »

Turski feudalni posedi u Srbiji, 8. deo

Градови и занатство Приликом турских освајања градови у Србији – као и другде – у приличној мери су страдали. Много је зависило од тога како се који град предао. Према опису Константина Јаничара Ново Брдо је јако страдало приликом заузимања. Један део становника су Турци одвели већ приликом заузећа, а неке су одвели нешто касније (1467). Из Новог Брда су …

Pročitajte Još »

Turski feudalni posedi u Srbiji, 7. deo

Територијализација кнежина у северној Србији средином 16. века Пуни прелаз насељених влаха на земљорадњу условио је образовање кнежина као територијалних организација. Како се турска управна власт завршавала у нахији, морала се јавити локална самоуправа народа, чија организација по карактеру морала бити сеоска самоуправа одоздо а феудална организација одозго. У Србији – као и у неким другим нашим земљама – образовање …

Pročitajte Još »

Turski feudalni posedi u Srbiji, 6. deo

Укидање изузетног положаја влаха и рaје у Смедеревском санџаку 1536. године Насељавање влаха и прелазак њихов на земљорадњу није само појава у северној Србији у 15. веку и првој половини 16. века, него и у другим земљама под турском влашћу у то време. Али, нигде, осим у крајевима где је сточарство владало или преовладавало, у ово време, пре турског продирања …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 5.део

Насељавање влаха (сточара) у Србију и прве кнежине Већ приликом заузимања Деспотовине долазило је до већег пустошења у Србији. Али после пада Смедерева, нарочито за владе Матије Корвина, провале угарске војске нанеле су још веће штете. Око 1476 године било је у Смедервском санџаку много опустелих места, јер је раја била пребегла било у Угарску било у унутрашњост. На Дунаву …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 4.део

Крајина (серхат) у северној Србији У време заузимања Деспотовине и касније Турци су ради одбране граница многе војничке дужности поверили домаћем становништву. После заузимања Деспотовине читав низ већих и мањих места на Дунаву уживао је разне повластице за граничарску службу. Када су после заузимања Деспотовине почеле провале угарске војске у другој половини 15. века, тај одбрамбени појас је био од …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 3.део

Војнуци и дербенџије У Србији је било у свим санџацима у другој половина 15. века и у првој половини 16. века много војнука. Иако је пореклом војнучки ред влашко-сточарски, ипак је у нашим земљама у војнучки ред ушао добар део ситних баштиника. За неке војнуке, иако ретко, стоји означено да су „бивше спахије“. У Србији у ово време војнуци нису …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 2.део

Хришћани спахије у Србији У свима нашим земљама под турском влашћу било је у 15 в. и касније не само исламизираних домаћих феудалаца, него и хришћана феудалаца, турских спахија, а и неких других остатака ранијег феудализма. Исто тако је било хришћана спахија и у Србији, па се чак у Србији домаћи феудализам очувао дуже него у другим нашим крајевима под …

Pročitajte Još »

Tursko osvajanje BiH, 1

Завођење турске власти   Турски упади у Босну започели су деведесетих године 14. века и трајали су до коначног заузимања Босанског краљевства. Носилац тих акција било је Скопско крајиште, којим су управљали Исхак-бег и затим његов син Иса-бег. Из једног пописа Иса-бегова крајишта из 1455. године види се да се у турским рукама налази тврђава Ходидјед са ужом околином данаљњег …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 1.део

Као у свима земљама под турском влашћу тако је и у Србији било добара и прихода који су припадали царском хасу. Пре свега, то су били рудници, Ново Брдо и Сребреница, највећи рудници Деспотовине, као и Јањево, Трепча, Заплана, Рудник, Железник, Кучајна и сви други на територији Србије. Године 1525 приход од рудника Ново Брдо износио је 319.460 акчи, а …

Pročitajte Još »

Србија под Аустријом 1718-1739.

Када се дође у зреле године много је мање могућности за маштање о томе каква ће бити будућност у односу на тражење одговора у прошлости зашто нам је садашњост таква каква јесте. По оцу, потичем из Призрена. Са Арсенијем Чарнојевићем преци су, призренске занатлије, пребегли у Војводину 1689. године. У Србију су се вратили након Карађорђевог устанка. По мајци, потичем …

Pročitajte Još »