Статистички годишњак општина и градова пружа многобројне могућности за анализу економских и демографских појава у Србији а овде се бавимо само са два важна показатеља: вредношћу инвестиција и бројем запослених. Када се узме у обзир да је 2020. година била економски катастрофална за цео свет пад вредности инвестиција, у односу на 2019. за 0,7% а раст броја запослених за 1,9% …
Pročitajte Još »Tag Archives: Broj zaposlenih
Пензионери и запослени, пензије и плате у Румунији и Србији
Румунски институт за статистику објавио је редовно саопштење о броју пензионера и пензијама у нама суседној, и још увек пријатељској, земљи. Она ће нам бити мало мање пријатељска уколико признамо право румунској православној цркви да до Велике Мораве и до Црног Тимока обавља, само она, верску делатност, а могла би и у целом Банату, а да при томе Румунија призна …
Pročitajte Još »Поређење запослености по делатностима у Србији и Бугарској, Т1 2020.
Србија, без података за Косово и Метохију, и Бугарска готово да имају идентичан процењени број становника. Стварна разлика у броју, у односу на процењени, сазнаће се приликом пописа становништва у 2021. Србија је у Т1 имала за 145,5 хиљада мање запослених у правним лицима и у предузетничком сектору, што је за мање за 6,4%. Пошто Бугарска има 2,3 пута више …
Pročitajte Još »Економска катастрофа у Црној Гори: мај 2020.
Уместо сезонски уобичајених припрема за туристичку сезону, када се повећава број запослених лица, у мају је дошло до пара броја запослених лица за 3.577 (раст за 4.569 у мају 2019), те је укупно смањење броја запослених лица износило 11,8%, у односу на мај 2019. У периоду јануар-мај 2019, услед припрема за туристичку сезону, број запослених лица био је повећан за …
Pročitajte Još »Pad zaposlenosti u Crnoj Gori pre „korona“ efakata: februar 2020.
Број запослених у фебруару 2020. у Црној Гори био је 189.933. У односу на фебруар 2019. број запослених је смањен за 2,8%, док је у јануару међугодишње смањење било -0,6%. Међугодишњи раст запослености имало је 7 а смањење 12 економских активности. Највећи раст имали су уметност, забава и рекреација (+6,3%), рударство (+4,4%) и некретнине (+3,6%) а највеће смањење административне и …
Pročitajte Još »Nakon Grka Srbi su najpreduzetniji narod u Evropi
Да мука, а не задовољство, тера у предузетништво знају најбоље они који су започели приватан бизнис у Србији 1992-1993 године када су приходи од редовног запослења постали занемарљиви, а нечим је требало прехранити породице. Након хиперинфлаторног удара уследио је период када је готово две и по деценије смањиван број запослених у предузећима, што је додатно мотивисало људе да се ичим …
Pročitajte Još »Opštine u Srbiji rangirane prema udelu zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u ukupnoj zaposlenosti u 2018
Београд и Нови Сад су административни, образовни и здравствени центри Србије. Ипак, они су истовремено и центри услужних делатности попут финансија, саобраћаја, некретнина, административних услуга, телекомуникација и рачунарске технике, културе, и низа других услуга, па се очекује да удео три набројане делатности смањује свој удео у укупној запослености у процесу економског развоја. Насупрот њима, имамо мноштво општина са малим бројем …
Pročitajte Još »Promena broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji po opštinama, 2001-2018
У Србији је у последње три године дошло до раста запослености у прерађивачкој индустрији након 25 година у којима је онa смањиванa. Раст броја запослених је релативно висок и он омогућава да почну да се смањују разлике у просторној развијености унутар Србије. Пад запослености у прерађивачкој индустрији је до 2015. утицао да се разлике увећавају. Прeрађивачка индустрија је, уз пољопривреду, …
Pročitajte Još »Zaposleni i fond zarada po opštinama u Crnoj Gori
Током протекле године у Црној Гори је дошло до релативно великог повећања просечног броја запослених од 4,3%. Просечна зарада повећана је за 0,1% док је фонд зарада повећан за 5,8%. Фонд зарада није производ просечног броја запослених и просечних зарада зато што туристичка сезона повећава број запослених у летњим месецима тако да просечна месечна зарада не одражава и фонд исплаћених …
Pročitajte Još »Ekonomsko rasrbljivanje Crne Gore
Број Срба у Црној Гори смањен је са 198 хиљада, приликом пописа 2003, на 178 хиљада приликом пописа 2011, а њихов удео у укупном становништву смањен је са 32% на 28,7%. На основу знатно веће просечне старости Срба (преко 45 година) од Црногораца (око 35 година) приликом пописа становништва у 2021 можемо очекивати да ће број Срба бити смањен на …
Pročitajte Još »Zaposlenost Q2 2018
Подаци о кретању броја запослених у другом тромесечју 2018 су охрабрујући. Уколико се настави раст броја запослених ускоро ће морати да се повећају и зараде (по угледу на Румунију, Бугарску…), сем ако смо одабрани за насељавање неких других народа. Број запослених повећан је за 36 хиљада, у односу на прво тромесечје, што је повећање за 1,8%. Под претпоставком да се …
Pročitajte Još »Plate po stanovniku po opštinama u 2017
Према подацима РЗС-а у 2017 је у Србији без КиМ живело у просеку 7.020.858 становника (што значи да смо почетком ове године пали испод седам милиона), имали смо 1.977 хиљада запослених са просечном зарадом од 47.893 динара. Када се помноже запослени и просечне зараде долазимо до просечног месечног фонда зарада од 94,7 милијарди динара, што је 13.489 динара по становнику. …
Pročitajte Još »Zaposlenost u Srbiji, prvo tromesečje 2018
Када нека статистичка појава, попут броја запослених, опада пуних 27 година (од 1989 до 2016), лепо је похвалити заокрет и не пробирати шта је у појави и даље лоше (где и даље опада запосленост, на пример, или, да ли се смањују реалне зараде у неком сектору). У другом тромесечју 2016 започео је раст броја запослених и он је стабилан, уз …
Pročitajte Još »Lament nad srpskim selom
Према подацима из базе података ИЛО-а, у Србији ће у 2018. бити за 8,7% мање запослених него у 2000. години. При томе ће број запослених у пољопривреди бити мањи за 41,8%, у индустрији за 22,2%, а у услужном сектору је број повећан за 23,4%. Пад броја запослених у пољопривреди са 1.065 хиљада у 2000. на 632 хиљаде у 2018. указује …
Pročitajte Još »Porast broja zaposlenih u Republici Srpskoj
Према подацима РЗС-а Републике Српске, у септембру 2015 године у овом ентитету БиХ било је запослено 248.783 лица. То је повећање за 5.617 лица у односу на март 2015г и за 5.681 лица у односу на септембар 2014г. У односу на рекордан број запослених у септембру 2009г (259.417) још увек је укупна запосленост мања за 10.634 лица, али се овај …
Pročitajte Još »Zaposleni u Srbiji po delatnostima i opštinama III 2015
Према подацима РЗС-а, на крају марта 2015 године, не рачунајући пољопривреду, у Србији је било запослено 1.716.077 лица, што је за 11.145 више него на крају септембра 2014 године, а за 25.638 више него на крају марта 2014 године. Дневно је број запослених повећаван за 70 лица, од марта до марта. Ипак, број запослених је нижи за 8.994 лица у …
Pročitajte Još »Evropska Unija i Srbija: Zaposleni u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu
У односу ЕУ према Србији има свачега, од двоструких стандарда за понашање Срба и Албанаца, као и њихових институција, до небројаног примењивања закона и стандарда који не приличе ни Централној Африци, а камоли будућој чланици ове Уније. Узмимо, на пример, закон о раду. Зашто једноставно није преписан немачки закон о раду, већ се на српском народу и вољеним националним мањинама …
Pročitajte Još »Zaposleni u septembru 2014 godine: rast broja za 14.493 lica
У односу на март 2014 године, али је од септембра 2013 године до марта био смањен број за 14.817, па је у односу на септембар 2013 године смањен број запослених за 324 лица, а што је занемарљивих 0,02%. У овом занемарљивом смањењу за 324 лица има великих регионалних промена: Београд је повећао број запослених за 10.014 лица (Нови Београд за …
Pročitajte Još »Evropa: radnici u proizvodnji (sekundarnom sektoru)
Рударство уз пољопривреду спада у примарне економске делатности, али, пошто учествује само са 0,38% у укупној запослености у Европској Унији, нећемо се на њега осврнути. У секундарне, производне, делатности спадају: Прерађивачка индустрија, електрична енергија, водопривреда и грађевинарство. Прво ћемо таксативно набројати неке апсолутне податке, а затим ћемо се осврнути на релативне показатеље. У Европској Унији је у другом тромесечју 2014 …
Pročitajte Još »Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?
Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно. Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд и Швајцарску, као богате земље …
Pročitajte Još »Lepe vesti sa bliskog Zapada: rast zaposlenosti u Sloveniji
Када у једној маленој Словенији у једном месецу се повећа број запослених за 3.799 лица, а за годину дана тај пораст изнесе тачно 10.000 лица, онда су то лепе вести са Запада и Европске Уније ка којој тежимо, која нема алтернативу итд. У Словенији је у септембру било запослено 708.162 становника у правним лицима док је самозапослених било 97.361. У …
Pročitajte Još »Zaposlenost u razvijenim zemljama 2000-2015
Приликом посете председника владе Александра Вучића Лондону сазнали смо да је у овој земљи отпуштено 400 хиљада људи у јавном сектору, али је зато повећана запосленост у приватном за 2 милиона. То би даље требало да значи да уколико би се у Србији отпустило 200 хиљада људи у јавном сектору, имали би пуну запосленост и морали би да увозимо радну …
Pročitajte Još »Hrvatska od ulaska u EU dnevno gubi po 79 radnih mesta, dok Srbija i bez članstva gubi po 95
Број запослених у Хрватској је смањен за 28.871 од јула 2013 до јула 2014 године, са 1.372.171 на 1.343.300 (не рачунајући осигуране пољопривреднике). Губитак радних места износио је по 79 дневно, а сваког дана, у просеку, рачунајући и викенде и празнике, је за по 22 радна места смањиван број у трговини, за 17 у саобраћају, за 15 радника мање у грађевинарству, …
Pročitajte Još »Bugarska: Zaposleni, zarade, fond zarada, ukupno i po stanovniku III 2014
Укупан број запослених лица у Бугарској износио је 2.216 хиљада у марту 2014. и смањен је за 14,5 хиљада у односу на март 2013 године. То је пад за 0,7%. Раст броја запослених имали су Бургас, Јамбол, Велико Тарново, Софија и Пловдив, док су остале области смањиле број запослених. Просечна зарада повећана је за 2,1%, са 407 на 415 евра, …
Pročitajte Još »Čas anatomije
Следи таксативно набрајање неких статистичких појава које објављују надлежне институције, а требало би да служе да се на основу њих конципирају разумне економске политике које би довеле до раста просечног материјалног стандарда грађана. А просечан стандард грађана не може да расте при паду укупног броја запослених. Без органа силе, као и индивидуалних пољопривредника и оних у сивој, црној и љубичастој …
Pročitajte Još »Pekar, lekar, apotekar… 1900 godine
Nekada davno, kada se u Srbiji znao tačan broj prostitutki, prosjaka, spekulanata… A danas se više ne zna ni ko… Zaposleni i izdržavana lica po zanimanjima
Pročitajte Još »Srbija koja nestaje (1): Golubac
O opštini Golubac se najvažnije informacije mogu prikupiti sa portala opštine (http://www.golubac.rs/index.php), njene turističke organizacije (http://www.togolubac.rs/), ili na Wikipediji . Moj mali doprinos je dodavanje popisnih podataka od pre Drugog svetskog rata, i još par podataka o strukturi zaposlenih. Prema podacima iz 1884, 1890. i 1895. godine Golubac je imao između 14 i 15 hiljada stanovnika, kao i u periodu …
Pročitajte Još »Kuj živi od muziku: promena broja zaposlenih i samozaposlenih u evropskim zemljama
Uobičajeno je mišljenje da su Srbi nepreduzimljivi. Podaci Eurostat-a to demantuju. Nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, mereno udelom samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. To je posledica prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikih socijalističkim preduzećima, a od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, a zatim i usled “reformi” nakon 2000. godine kojima je krajnji …
Pročitajte Još »BJR 1981-2012: Prosečne zarade, broj zaposlenih i fond zarada
Podaci koji su priloženi sadrže niz nedostataka u pogledu obuhvata, metodologija i slično, te pre mogu da posluže radi upoređivanja redova veličina, nego da budu egzaktni pokazatelji promena u vremenu. Podaci za 1981. godinu ne uključuju privatan sektor, koji je tada bio relativno mali, dok se u podacima za 2012. godinu ne nalaze podaci o zaposlenosti u preduzetničkom sektoru, izuzev …
Pročitajte Još »U aprilu je, drugi mesec uzastopno, povećan broj zaposlenih u pravnim licima
Što je u skladu sa mojom tezom da kada 6 meseci političari ne bi sistemski i sistematski šokirali privredu, da bi nam u većini bilo malo bolje. Najveći pad broja zaposlenih, u odnosu na mart, imali su informisanje i komunikacije (za 868 lica), građevinarstvo (za 523) i državna uprava (142), dok je najveći rast zabeležen u saobraćaju i skladištenju (774), …
Pročitajte Još »Poređenja prosečnih zarada, broja zaposlenih i fondova zarada po delatnostima u BJR, XII 2012
На основу приложених података у три табеле може се закључити да: – Изузев Црне Горе, у свим БЈР је просечна плата у државној управи изнад просечне зараде, с тиме да је највеће одступање у БиХ (+37,5%), па у Србији (+20,2%). Највеће одступање последица је најмање упослености радника у производњи, где је већи број запослених са нижим образовањем и мањим платама. – У …
Pročitajte Još »Tabela: Slovenija III 2013, zaposleni, zarade i fond zarada
BiH: Zaposleni, zarade i fond zarada III 2013
Iz saopštenja Agencije za statistiku BiH: Prosječna mjesečna isplaćena neto plaća po zaposlenome u pravnim osobama BiH za mart 2013. iznosila je 819 KM, što pokazuje nominalni pad za 1,5% u odnosu na decembar 2012. godine. Prosječna mjesečna isplaćena neto plada za mart 2013. u odnosu na isti mjesec prošle godine nominalno je niža za 0,5%. U martu 2013. godine …
Pročitajte Još »U martu je povećan broj zaposlenih u pravnim licima za 2.643 lica (nakon smanjenja za 9.210 lica u prva dva meseca)
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u martu je u pravnim licima bilo zaposleno 1.335.623 lica, što je bilo više za 2.643 lica u odnosu na februar 2013 godine. U odnosu na mart 2012. godine broj zaposlenih smanjen je za 3.182 lica, što je smanjenje za 0,2%. U odnosu na septembar 2008. broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je za …
Pročitajte Još »Poređenje opština u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj u 2012. godini: zarade, zaposleni i fond zarada
Ukupan fond isplaćenih zarada u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori u 2012. godini iznosio je 9,8 milijardi evra, za 2.135 hiljada zaposlenih uz prosečnu neto zaradu od 385 evra. Udeo Beograda, Novog Sada, Podgorice i Banja Luke u ukupnom fondu zarada iznosio je 46,5%, a kada im se dodaju Niš i Kragujevac ovih 6 gradova je učestvovalo sa više od …
Pročitajte Još »Republika Srpska: Zaposleni, zarade i fond zarada po opštinama u 2012
Prosečna zarada u Republici Srpskoj u 2012 godini bila je 818KM, neto, i povećana je za 1,1% u odnosu na 2011. godinu. Kretala se u rasponu od 1.081KM u Ugljeviku do 525KM u Vukosavlju. Uz Ugljevik, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u Istočnom Drvaru (1.030KM), Gacku (1.014), Banja Luci (954) i Foči (907), a najmanje su bile u Petrovcu …
Pročitajte Još »Dodata vrednost i fond zarada po zaposlenom po delatnostima
Podaci u tabeli se odnose na 2010. godinu, pošto je to poslednja godina u bazi podataka RZS u kojoj postoje detaljni podaci o BDP-u. Izraženi su u evrima, kako zbog stabilnije vrednosti kroz godine, tako i zbog uporedivosti sa drugim zemljama. Podatke treba uzeti kao redove veličina a ne kao precizne pokazatelje iz više razloga poput: (1) nije uzet u …
Pročitajte Još »Tabela RZS-a o broju zaposlenih u pravnim licima od 2001 do 2012 po sektorima i oblastima
Bez komentara
Pročitajte Još »Promena broja zaposlenih u izabranim bivšim jugoslovenskim republikama
U prošloj godini je, prema poslednjim raspoloživim podacima, broj zaposlenih povećan u Crnoj Gori za 3,1%, dok je smanjen u BiH za 0,4%, Srbiji za 0,9%, a u Hrvatskoj i Sloveniji za po 2,2%. U Crnoj Gori je povećanje broja zaposlenih iznosilo 5.034 lica, dok je smanjenje u BiH bilo za 2.990, u Srbiji za 15.750, u Sloveniji za 18.417 …
Pročitajte Još »Činovnika po glavi stanovnika…
U četiri tabele su prikazani rangovi opština izračunatih pokazatelja na osnovu zvaničnog izveštaja Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije od 21.1.2013. „Pregled broja zaposlenih i angažovanih lica i podataka o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade u organima lokalne samouprave za korisnike obuhvaćene Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji za mesec 11/2012 godine“. Moguće su …
Pročitajte Još »Kolike su plate u javnoj upravi i koliki je broj zaposlenih?
Ministarstvo finansija je 21. januara objavilo dva izveštaja o broju zaposlenih i isplaćenim zaradama u javnoj upravi koja podleže Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji za mesec novembar 2012, kao i u lokalnim samoupravama. Naš doprinos je izlistavanje ovih podataka uz obračun prosečne zarade deljenjem isplaćenog novca sa brojem zaposlenih. http://mfp.gov.rs/pages/issue.php?id=8814 Prosečna zarada može da zavisi od …
Pročitajte Još »Crna Gora: Zaposleni, zarade i fond zarada po opštinama XII 2012
U decembru 2012 bilo je 167.484 zaposlenih lica što predstavlja povećanje za 3,1% u odnosu na kraj 2011 godine. Broj zaposlenih je povećan u 13 a smanjen u 8 opština. Najveći relativan rast broja zaposlenih imali su Šavnik (+15,6%), Andrijevica (+14,4%), i Danilovgrad (+7,3%), pa Podgorica (+6,9%), dok je najveće smanjenje imao Mojkovac (-9,7%) i Kolašin (-4,8%). Prosečna zarada u …
Pročitajte Još »Preduzetnici u ekonomskoj krizi: Poređenje dinamike i broja preduzetnika u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji
U većini razmišljanja i opštih mesta u komunikaciji zarobljenici smo zabluda o našim lošim i dobrim stranama. Dogme treba razbijati a kako bi smo relativizacijama smanjivali loše raspoloženje (nismo najgori), ali i da bi se nacionalni mitovi doveli u vezu sa našom malenkošću (daleko smo od najboljih). Na primer, preduzetništvo. Opšte je mišljenje da smo neinventivan narod koji ne voli …
Pročitajte Još »Promena produktivnosti rada u Srbiji po delatnostima 2000-2012
Podaci koji su priloženi u tabeli imaju za cilj samo da pruže uvid u redove veličina, ne i da budu apsolutno tačni, jer je za istraživanje ovog tipa mnogo ograničenja u dostupnosti podataka. Navodimo neka: – Broj zaposlenih u vojsci i policiji nije uključen u broj zaposlenih u državnoj upravi; – Individualni poljoprivrednici takođe nisu uzeti u obzir; broj zaposlenih u poljoprivrednim …
Pročitajte Još »Promena broja zaposlenih po regionima i delatnostima u 2012 u odnosu na 2011
U 2012 godini, ne računajući zaposlene u vojsci i policiji, prosečan broj zaposlenih lica u Srbiji iznosio je 1.727.138 i smanjen je za 19.090 lica u odnosu na 2011 godinu. U tabeli su priloženi podaci o o broju zaposlenih po regionima i delatnostima a mi ćemo izneti par zapažanja na osnovu ove tabele: – Broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je …
Pročitajte Još »Šoping mol ekonomija: Promena broja zaposlenih i investicije po zaposlenom 2006-2011
U martu prošle godine broj zaposlenih lica u Srbiji smanjen je za 338.895 lica u odnosu na prosečan broj u 2005. godini, što je relativno smanjenje za 16,4%. Najmanji relativan pad imao je Beograd, za 6,9%, zatim Vojvodina, za 17%, dok je smanjenje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji iznosilo 21%, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 24,2%. U apsolutnim brojevima …
Pročitajte Još »Preduzetnički sektor u Srbiji 2006-2011
Oko dinamike u preduzetničkom sektoru postoje neslaganja u podacima. U godišnjim saopštenjima RZS-a broj zaposlenih u preduzetničkom sektoru bio je manji nego u procenama ukupnog broja zaposlenih (šestomesečnim saopštenjima). Ukoliko su procene iz godišnjih saopštenja tačne dolazimo do zaključka da je pad ekonomske aktivnosti u ovom delu privrede bio značajno manji nego što se do sada iznosilo. Naime, na osnovu …
Pročitajte Još »Gubitnici i dobitnici ekonomske krize po kategorijama stanovništva i oblastima Srbije
Od izbijanja svetske ekonomske krize možemo reći da je jako malo dobitnika, a da je najveći deo stanovnika gubitnik. Ovde bi smo kao dobitnike definisali one kojima su povećani prihodi, dok su gubitnici oni kojima su primanja smanjena ili su sprečeni da do bilo kakvih primanja dođu. Najveći gubitnici ekonomske krize u Srbiji su: – Nezaposlena lica, a u ovoj kategoriji …
Pročitajte Još »Partokratija ili rasipanje gde novca ima?
Broj zaposlenih u državnoj upravi povećan je za 1.825 lica od septembra 2008. do marta ove godine. Pri tome je povećan za 1.880 lica od marta prošle godine, dok je do tada broj smanjen za 55 lica. To znači da se broj povećao pred održane izbore, u predizbornom periodu. Nezahvalno je tumačiti podatke usled postojanja republičke, pokrajinske, gradske i …
Pročitajte Još »Ekonomski ciljevi nove vlade do 2016. godine
Nova vlada Republike Srbije naći će se u gadnoj novčanoj oskudaciji. U takvoj situaciji se rešenje traži u aranžmanu sa MMF-om, koji ima kriterijume po kojima treba da se država ponaša, a kako bi došla do novca za likvidnost. Od izbijanja svetske ekonomske krize do danas Srbija je blizu svetskog dna u pogledu pada BDP-a danas u odnosu na 2008. …
Pročitajte Još »Udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnoj radnoj snazi: 1992-2020
Prema podacima iz baze UNCTAD-a u Srbiji je u 2012. godini broj poljoprivrednog stanovništva izneo 563 hiljada i učestvovao je u ukupnoj radnoj snazi sa 12,6%. Na 355 hiljada muškaraca imamo 208 hiljada žena koje su uključene u poljoprivrednu proizvodnju. Muškaraca je više za 70,7%. Davne 1992. godine (korigovano za procenjen broj u Crnoj Gori) u poljoprivredi je bilo 1.218 …
Pročitajte Još »BJR: Promena broja zaposlenih u pravnim licima po delatnostima IX 2008 – XII 2011
Priloženi podaci puni su manjkavosti usled metodoloških promena u obuhvatu zaposlenih po delatnostima. Makedoniju sam dodao iako nemam uporedive podatke, tek da i njeni budu tu. Od izbijanja svetske ekonomske krize broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za 13%. Najveći deo smanjenja dogodio se u preduzetničkom sektoru. Poređenje broja zaposlenih u pravnim licima daje malo drugačiju sliku: najteže pogođene krizom …
Pročitajte Još »Slovenija: Broj zaposlenih, prosečne zarade i fond isplaćenih zarada XII 2011
U decembru je, prema podacima slovenačkog zavoda za statistiku, bilo zaposleno 723.042 lica, u pravnim licima, što je za 5.909 lica manje nego u novembru, a za 7.480 manje u odnosu na kraj 2010. godine. Samozaposlenih je bilo 94.269, što je za 199 manje nego u novembru, a za 5.816 više nego na kraju 2010. godine. Osnovni uzrok povećavanja broja …
Pročitajte Još »Rezultati ekonomske krize po okruzima i opštinama, 2008-2011
Pošto su izašli podaci o prosečnim zaradama u decembru prošle godine, može da se krene sa analiziranjem promena u broju zaposlenih, fondu isplaćenih zarada i platama po stanovniku u 2011. godini u odnosu na 2008. godinu. Radi se o procenama, a ne o egzaktnim podacima jer se prosečna plata izračunava na osnovu zaposlenih u pravnim licima, uzimajući delom u obzir …
Pročitajte Još »BJR: Poređenje po delatnostima prosečnih neto zarada, fonda zarada i broja zaposlenih
Reforme i analize Pre par nedelja na ekonomskom fakultetu u Beogradu održao je predavanje prof. Jože Mencinger. Između ostalog, rekao je i da oni koji sprovode reforme ne razumeju šta rade, niti su svesni koje će biti posledice tih reformi. Parafraziram. Da bi se bilo šta reformisalo neophodno je imati i adekvatne analize kao dijagnozu trenutnog stanja, i orijentaciju u …
Pročitajte Još »Odnos broja zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju i zaposlenih u prerađivačkoj industriji
Mile mi je pitanjem u komentaru posta o udelu državne uprave, zdravstva i obrazovanja u ukupnoj zaposlenosti dao ideju da uporedim iste delatnosti sa prerađivačkom industrijom. Idealno bi bilo da se u odnos stave zaposleni u javnom sektoru prema zaposlenima u proizvodnji, ali su podaci daleko od idealnih. Na primer, veliki broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji je neprivatizovan, ili u …
Pročitajte Još »BJR: (1) Mesečna vrednost izvoza i fond zarada i (2) prosečna zarada i izvoz po zaposlenom
U tabeli su zvanični podaci o robnom izvozu, broju zaposlenih u pravnim licima, i prosečnim neto zaradama i moji proračuni fonda zarada i izvoza po zaposlenom radniku. Izuzev Crne Gore, i Hrvatske kod koje su izjednačene vrednosti, većina zemalja ima veću vrednost robnog izvoza od mesečnog fonda zarada. Kod Slovenije je ta razlika veća od dva puta. Crna Gora I …
Pročitajte Još »Regionalna odstupanja u razvijenosti
Merena mesečnim primanjima penzija i zarada po stanovniku Prema podacima RZS na osnovu ankete o potrošnji stanovništva četiri petine ukupnih primanja stanovništva čine zarade i penzije. Na osnovu ovog podatka pokušaću da ilustrujem regionalnu distribuciju primanja stanovništva. Ukupna primanja su veća za 25% od izračunatih i verovatno postoje velike razlike u odstupanju ukupnih primanja od fonda isplaćenih zarada i penzija. …
Pročitajte Još »