Uspešna kolonizacija Srbije

Стално гледам на ТВ-у и слушам на радију o успесима наших власти у довођењу странаца у Србију, и никако да се начудим њиховој искрености у хвалисању колико су довели станих инвестиција и како ће то да повећа беде-пе Србије. Дал` ово пе након беде има неко мистично значење, не знам.

Чудим се и када кажу како је Србија за нову кризу спремнија него 2008. Када погледам јавни дуг, он је у септембру 2008. износио 8,7 милијарди евра и чинио је 24,4% беде-пеа, а у новембру 2018. јавни дуг износио је 24,1 милијарди евра и био је на 56,2% од те беде. Верујем им, али никако их не разумем.

Има ММФ базу података  линк о страним инвестицијама, по земљама кол`ко је ушло а колико изашло инвестиција из сваке земље. Прикупио сам податке по земљама и имам се чиме поносити: Србија је имала најбржи раст инвестираног капитала у ширем региону Балкан+Мађарска! Од 2010. уложени капитал у Србију повећан је чак за 81% и тек нам моћно Косово и Метохија дише иза леђа са 61,4% пораста. Оће Шиптари таксу 100%, ал` спречиће ове странце да дођу, а који су свима где су дошли много тога доброг донели. Пад страних инвестиција у доларима имали су Хрватска и Грчка.

Има ММФ и податке о беде-пеу, и српски је повећан за 6,1%. Највише је повећан у Румуније (27,1%), па на Косову и Метохији (21,5%), а од Србије мањи имали су Босна и Херцеговина (+5,9%) и Хрватска и Грчка којима је у доларима смањен. Ово су текући долари па курсне промене могу да мутирају стопе и правац раста и развоја, али само су текући битни када странци одлуче да поврате овај уложен новац.

Када ставимо у однос стране инвестиције са беде-пеом добијамо њихов удео у тој беди. Наше власти, и садашња и прошле, биле су најуспешније у колонизацији Србије, у односу на све друге власти у одабраним земљама и отетим нам Косовом и Метохијом. Стране инвестиције су у 2012. учествовале са 54,4% у БДП-у а у 2017 са 90,8%. Са повећањем удела од 37,5 бедепе-а Србија је убедљиво најбрже увећала удео странаца у својој економији. Далеко иза ње је Албанија са 15,5%, па Косово и Метохија са 14,8% и Мађарска са 14,6%. Румунија је имала највећи пораст беде-пеа, али је само за 1,6% повећала удео СДИ у БДП. То значи да су домаћи инвеститори једнако брзо увећавали БДП као и страни.

У Србији су стране инвестиције повећане за 81% а реални БДП за 5,3% од 2010. Од 2012. су повећања била 69,6% страних инвестиција и за 3,2% реалног БДП-а. Значи, тачно за 23% је потребно увећати вредност капитала странаца у Србији да би се беде-пе повећао за 1%! Колико се то мора отворити фабрика и запослити десетина хиљада људи да би српска економија, мерена беде-пеом порасла за 1%?

Мањи раст беде-пеа од Србије имали су само Хрватска и Грчка, којој је смањен за 22,8%. Шта би се са Србијом догодило да није имала оволики пораст страних инвестиција?

ММФ има одвојене податке о тим страним инвестицијама о томе да ли представљају власнички капитал или кредите. Стране инвестиције су у Србији, од 2010, повећане за 16,8 милијарди долара, али је власнички капитал повећан за 10,6 милијарди, а дужнички инструменти за 6,2 милијарде долара. Удео задуживања је износио 37,1%. Дуг страних компанија у Србији према иностранству повећан је са 3,7 на 9,9 милијарди долара. У другој табели излистао сам земље страних инвеститора према промени дуга. Највише су се задужиле компаније из Холандије, за 2,2 милијарди долара, па из Швајцарске (451,8 милиона), УК (443,9), Немачке (439,9) и Словеније (306,4 милиона долара). Компаније се задуже у иностранству, нарасте спољни дуг Србије, и шта се деси када избије криза? Стране компаније би да изнесу паре враћајући дугове матичним компанијама и настане оскудица девиза и то се онда зове дужничка криза.

Али, верујући нашим властима, да су оне успешне у довођењу странаца, сваку помисао на кризу сматрам злонамерном. А треба рећи да су компаније из Аустрије, Црне Горе, БиХ и Грчке смањиле своје дугове.