Svetski priliv stranih direktnih investicija u 2009.

Podaci iz 2008. godine o svetskoj robnoj trgovini (16.026 milijardi dolara) i kumulativnim stranim direktnim investicijama (14.909 milijardi dolara) ukazuju na to da na jedan dolar SDI dolazi dolar i sedam centi robnog izvoza. Koeficijent korelacije na podacima za 196 zemalja između vrednosti izvoza i SDI iznosi 0,77, ali se povećava na preko 0,9 ukoliko se iz uzorka isključe zemlje izvoznice nafte.

 

Priliv SDI u Srbiju je dominantno bio motivisan kupovinom lokalnih monopola ili oligopola u oblastima finansija, proizvodnje cementa, cigareta, energenata, trgovine na malo i slično.

 

Mali broj pozitivnih primera dolaska proizvođača u srpska preduzeća snažno ukazuje na njihovu mogućnost da ovde povećaju proizvodnju kako bi delove proizvodnih poslova preneli na filijale u Srbiji.

 

Svetski priliv stranih direktnih investicija smanjen je sa 2.100 milijardi dolara u 2007. godini na 1771 milijardi u 2008. i 1114 milijardi u 2009. godini. Smanjenje je u 2008. godini iznelo 15,7%, a u 2009. godini još 37,1%, pa je u 2009. godini vrednost iznela 53% vrednosti iz 2007. godine.

 

Ono što je zabrinjavajuće, posmatrano iz ugla naše želje da privučemo proizvodne investicije, je najdublji pad priliva SDI u prerađivačku industriju.

 

Priliv SDI u Srbiju smanjen je sa 3462 miliona dolara u 2007. godini, na 2995 miliona dolara u 2008. godini i 1920 miliona u 2009. godini. Srbija je, malo sporijom stopom smanjivanja, povećala svoj udeo u svetskom prilivu sa 0,16% u 2007. godini, na 0,169% u 2008. godini, i 0,172% u prošloj godini.

 

Priliv SDI «ojačava» domaći investicioni potencijal. Prosečno učešće SDI u ukupnim kapitalnim investicijama, u periodu od 2002. do 2009. godine iznelo je 34,7%. U Crnoj Gori ovaj podatak je izneo 76,1%, BiH 26%, Makedoniji 24,6%, Hrvatskoj 22,5%, a u Sloveniji samo 10,4%. Udeo SDI u Ujedinjenom Kraljevstvu izneo je 23,2%, u Rumuniji 23,4%, Slovačkoj 25,5%, a u Bugarskoj 63,8%..

 

Sektorska struktura priliva, kao i motivacija ulaganja (kupovina renti, snabdevanje lokalnog tržišta, proizvodnja za treća tržišta korišćenjem jeftinije radne snage…) utiču na efekat priliva na trgovinski i ukupni platnobilansni saldo svake zemlje.

 

Sektorska struktura priliva se u ovim kriznim godinama značajno poboljšala: prerađivačka industrija je povećala udeo u ukupnim SDI sa 12,9% u 2007. godini, na 16% u 2008. godini, 29,4% u 2009. godini i 31,8% u prvom tromesečju ove godine. Priliv SDI u prerađivačku industriju povećan je, sa 366 miliona evra u 2007. godini, na 388 miliona evra u 2008. godini, 533 miliona evra u prošloj godini, dok će u ovoj godini verovatno premašiti iznos od 600 miliona evra.

 

Broj greenfield ulaganja u svetu izneo je 88.679 u periodu od 2003. godine do prva četiri meseca ove godine. Prvih jedanaest zemalja, među kojima su bile Rumunija i Poljska, realizovalo je polovinu svih greenfield projekata. Srbija je rangirana kao 44. svetska destinacija sa 460 greenfield projekata, što je odličan plasman sa obzirom da je rangirana između 75. i 110. mesta u svim ostalim rangiranjima (stanovnika, BDP, izvoz i uvoz robe i usluga).

 

Priliv SDI smanjen je sa 893 miliona evra, u prvoj polovini prošle godine, na 522 miliona evra u istom periodu ove godine. Kada iz prošlogodišnje vrednosti isključimo 400 miliona evra uplaćenih u februaru te godine za kupovinu NIS-a, dolazimo do podatka da je došlo neznatnog oporavka investicionih ulaganja u Srbiju.

 

U periodu koji je pred nama potrebno je da se država, republički, pokrajinski i lokalni nivoi vlasti, fokusira na privlačenje investicija u prerađivačku industriju. Pad broja zaposlenih je bio najveći u prethodnih 10 ili 20 godina u industrijskoj proizvodnji, i krajnji je trenutak da se promeni filozofija srpske makroekonomije i politike, da su proizvodnja i izvoz pokretači budućeg blagostanja, a ne potrošnja i krediti.