Мада је светски прилив СДИ у 2019. повећан за само 3%, светски одлив страних инвестиција повећан је за 33,2%. Али, ове „стране инвестиције“ су модерна светост у чије се мотиве, вредности и порекло не улази, па су због тога и могућа оволико велика одступања. Главни разлог за оволико одступање је чињеница да су САД и Холандија у 2018 књижиле негативну вредност одлива у иностранство, што је дезинвестирање. Када би ставили за ове две земље нуле у 2018, раст одлива инвестиција смањили би смо на 19,9%. То значи да нам недостаје још једно 170 милијарди долара већа вредност у 2018. како би смо стопу раста у 2019. изједначили са растом прилива од 3%.
Највећи одлив СДИ у 2019 имао је Јапан (226,6 милијарди долара) што је готово двоструко већа вредност од појединачних, скоро идентичних вредности одлива из САД-а и Холандије – 124,9 и 124,7 милијарди долара. Кина је била на четвртом месту (117,1) испред Немачке (98,7) и Канаде (76,6).
Србија је била на 70. месту са 269,5 милиона долара и већу вредност од суседних земаља имале су Мађарска и Бугарска. Уколико је одлив СДИ мера снаге домаћих предузећа онда су српска била испред предузећа из Словачке, Словеније и Румуније, од одабраних земаља.
Француска? Постоји ли објашњење за оволику разлику?
Нема објашњења без увида у француске детаље. Највећи део СДИ су аквизиције, па је могуће да су у 2018 куповали нека велика предузећа у Немачкој, УК, а да је у 2019. то изостало.
У односу на Француску много веће промене су код САД, Холандије, Данске, Бразила…