МИШЉЕЊЕ, ПРИМЕДБЕ, СТАВ И ЗАХТЕВ ЗА ЗАБРАНУ ИЗВОЂЕЊА ПРОЈЕКТА ,,ЈАДАРˮ КОМПАНИЈЕ РИО ТИНТО

због

криминалног Захтева за одређивање обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину пројекта подземне експлоатације лежишта литијума и бора „Јадар“, постројења за обогаћивање руде и одлагања јаловине настале при рударским активностима, а без објашњења о технолошком поступку

Анализом садржине предметног захтева, утврђени су такви пропусти и незаконитости да се захтев не може испитати, нити се по њему може законито поступати, а самим тим нити прихватити пројекат ,,Јадарˮ компаније РИО ТИНТО.    
          У складу са тим, насловном органу указује се на следеће:

Носилац пројекта, односно подносилац захтева, у одељку 2.2 захтева наводи: „Предметни захтев односи се само на један део целокупног пројекта, тачније на пројекат подземне експлоатације“. Насловном органу указује се на то да је носилац пројекта у обавези да изради Студију о процени утицаја на животну средину за цео комплекс-пројекат (Република Србија, Министарство заштите животне средине, решење број 353-02-00984/2020-03, од 5.6.2020.), а не само „један део целокупног пројекта“, како стоји у захтеву. Закон о процени утицаја на животну средину ниједном својом одредбом не прописује могућност спровођења поступка процене утицаја само једног дела пројекта, чиме би поступак изгубио своју сврху. Насловном органу указује се и на одговор European Commission – Neighbourhood and Enlargement Negotiations – D – Western Balkans – The Head of Serbian Unit D2, од 28.5.2021. (у прилогу), у чијем се параграфу 5, изричито наводи да се „утицај целог пројекта мора узети у обзир (укључујући и планирана проширења), као и повезаних радова (јаловишта, путева, водозахвата, итд.)“. Такође, у параграфу 7 истог одговора, стоји да усклађивање српског правног оквира са хоризонталним правним оквиром ЕУ мора да се поправи. У складу са тим, указује се на правила прописана Директивом 85/337/ЕЕС, и на тумачење те директиве, дато у пресуди Суда правде Европске Уније, у предмету С-392/96 Commission v. Ireland, где Суд наводи да се одредбе Директиве о процени утицаја на животну средину не могу избећи цепањем пројеката на пројекте мањег обима, и да се пропуштањем да се узме у обзир њихов кумулативни ефекат на животну средину не сме избећи обавеза вршења процене утицаја када такви пројекти могу имати значајан утицај на животну средину.

Анализом садржине захтева и достављених прилога, увтрђено је да се предметни захтев односи на део рударског процеса у који уопште нису уврштени процеси прераде руде и добијања коначних производа, као ни процеси хемијског и другог третмана руде, нити планирана решења за третирање и одлагање отпада насталог у овим процесима, што ће неспорно имати највећи негативан утицај на животну средину.

Увидом у информациону брошуру „Одговори на питања о пројекту Јадар“, из фебруара 2021. године коју је подносилац захтева објавио на својој интернет страници, и упоређивањем објављених података са подацима које садрже предметни захтев и приложена документација, утврђено је да „један део целокупног пројекта“, на који се захтев односи, има 7 до 8 пута мање негативних утицаја по животну средину од „остатка“ пројекта Јадар. На пример, док је укупна количина неупотребљивог материјала који би требало да се одложи на јаловишту, у току 50-огодишњег века рада рудничког комплекса, према подацима из захтева, 9.400.500 тона, укупна количина отпада насталог у производном процесу, за исти период, износи 70.000.000 тона. Ради се о отпаду насталом прерадом и третирањем укупно око 85.000.000 руде (просечно 1.700.000 тона годишње) енормним количинама киселина и других веома штетних и опасних материја. Није познато на који начин ће се третирати овај отпад, нити који је његов карактер, састав, која је локација одлагалишта, нити било која друга информација у вези са тим. Подносилац Захтева у Студији о процени утицаја на животну средину није изнео технолошки процес нити начин прераде отпадних технолошких вода што је био узрок екоцида Подносиоца Захтева свуда у свету где су експлоатисали минералне сировине правдајући се пословном тајном! НАЧИН ИЗВРШЕЊА ГЕНОЦИДА НАД СТАНОВНИШТВОМ И ЕКОЦИДА НАД ПРИРОДОМ НЕ МОЖЕ НИТИ СМЕ ДА БУДЕ ПОСЛОВНА ТАЈНА!  Из мени позатих извора сазнао сам да ће Подносилац Захтева у технолошком процесу користити милион литара воде, а испуштати МИЛИОН И ПО ЛИТАРА ОТПАДНИХ ВОДА! РАЗЛИКУ ОД 500.000 ЛИТАРА ВОДЕ ПРЕДСТАВЉА ЋЕ СУМПОРНА КИСЕЛИНА КОЈА СЕ КОРИСТИ У ТЕХОЛОШКОМ ПОСТУПКУ ИЗДВАЈАЊА ЛИТИЈУМА ИЗ РУДЕ!

ОДГОВОРНО ТВРДИМ ДА ЋЕ ЗБОГ ИЗЛИВАЊА ОТПАДНИХ ТЕХНОЛОШКИХ ВОДА ИЗ РУДНИКА У ЈАДАР И СЛЕДСТВЕНО У  ДРИНУ, САВУ И ДУНАВ, ЦЕО ВОДОТОК НАВЕДЕНИХ РЕКА БИТИ ЗАГАЂЕН, САВ БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ БИТИ УНИШТЕН, А СВА НАСЕЉЕНА МЕСТА У ТОМ СЛИВУ, УКЉУЧУЈУЋИ И БЕОГРАД, ЋЕ ОСТАТИ БЕЗ ПИЈАЋЕ ВОДЕ!

На овај начин, подносилац захтева покушава да избегне законито спровођење поступка процене утицаја пројекта на животну средину, као једног од најснажнијих превентивних инструмента еколошкоправног оквира у Републици Србији и, чинећи тако, угрожава животе и здравље неодређеног броја људи, те кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине, прети загађењем животне средине у већој мери и на ширем простору, уништењем биљног и животињског света великих размера, и загађењем животне средине у тој мери да би било немогуће отклањање последица и у дужем временском периоду без обзира на висину потребних трошкова, што би представљало радњу извршења кривичног дела Загађење животне средине, из члана 260, став 3 Кривичног законика. Уколико дође до отпочињања радова и реализације пројекта, оствариће се и биће кривичног дела Оштећење животне средине, из члана 264 КЗ, на начин што ће се, кршењем прописа, искоришћавањем природних богатстава, изградњом објеката, извођењем радова или на други начин, изазвати оштећење животне средине у већој мери или на ширем простору. На тај начин, Министарсво заштите животне средине створило би услове и отклонило препреке за извршење наведених кривичних дела, чиме би, по дефиницији из члана 35 КЗ, Република Србија постала помагач у извршењу наведених кривичних дела.

Како се ради о својеврсном цепању пројекта, манипулацији поступком, прикривањем технолошког процеса и покушају злоупотребе закона, који имају за циљ прикривање стварних и енормних негативних ефеката целокупног пројекта на животну средину, те заобилажење обавезних законских процедура, супротно Закону о процени утицаја на животну средину и подзаконским актима уз овај закон, ранијим одлукама Министарства заштите животне средине, као и супротно прописима Еворпске уније и пракси Суда правде Европске уније, са којима Република Србија мора да се усклади, односно отварању пута за извршење кривичних дела прописаних Кривичним законом, предметни захтев се не може испитати, нити се о њему може донети законита одлука.

У обухвату Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар”, дакле на подручју неупитног утицаја пројекта на становништво и животну средину, налази се већи број арехолошких и културних локалитета и споменика природе, односно заштићених подручја, од изузетно великог значаја, од којих неке и сам подносилац захтева наводи у предметном захтеву, док  неке и не наводи.  

Указује се насловном органу да је подносилац захтева ћерка фирма, корпорације која је у блиској и даљој прошлости у другим државам света трајно девастирала животну средину, али и културна добра и локалитете који у појединим религијама представљају света места. Најдрастичнији пример за ове наводе је минирање свете пећине аустралијских Абориџина, старе 46.000 година, у клисури Јукан, како би проширио рудник гвоздене руде.

Закон о рударству и геолошким истраживањима изричито забрањује привредном друштву, односно другом правном лицу и предузетнику, које има доспеле а неизмирене обавезе по основу, између осталог, неиспуњених обавеза у вези са санацијом и заштитом животне средине и културних добара и добара која уживају претходну заштиту, да буде носилац истраживања и експлоатације. Чланом 31. став 3. Закона о заштити природе, забрањене су све радње и активности које угрожавају обележја и вредности на споменику природе, а које ће настати реализацијом пројекта „Јадар“.

Предметни захтев садржи огроман број паушалних и површних израза и формулација, као и података које подносилац мишљења и примедби оспорава у целини, јер не садрже изворе, нити које друге поуздане референце, због чега се не могу испитати. Подносилац захтева наводи да је „у сопственој режији“ спровео поједина истраживања, на основу којих су изнети подаци у предметном захтеву. Недопустиво је криминално режирање поступка процене утицаја на животну средину као једног од најважнјих поступака са елементом заштите животне средине и кључног за поштовање начела предострожности и превенције чиме је сам пројекат изван законских норми и као такав неприхватљив!

На основу наведеног, очито је и доказано да се ради о криминалном и коруптивном пројекту којим је Србија продата страној злочиначкој компанији познатој у целом свету по геноциду и екоциду са дозволом да уништава и загађује животну средину, уништава културно и археолошко благо Србије, а становништво да протерује са својих вековних огњишта!

У складу са наведеним,

ЗАХТЕВАМО од насловног органа да ОДБИЈЕ Захтев компаније РИО ТИНТО за отварање рудника литијума и бора у Србији на било којој локацији због криминалног прикривања последица рада у поднетом Захтеву и више него извесног геноцида и екоцида због непоправљиве штете по природу и животну средину.

УПОЗОРЕЊЕ:

УКОЛИКО НАСЛОВ ДОЗВОЛИ ЗЛОЧИНАЧКОЈ КОМПАНИЈИ ДА ЗАПОЧНЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈУ И ПОРЕД ДОКАЗА О КРИМИНАЛНОМ ПРОЈЕКТУ СА НЕСАГЛЕДИВИМ ПОСЛЕДИЦАМА ПО СТАНОВНИШТВУ СРБИЈЕ И ПРИРОДУ, ДУЖНИ СМО ДА УПОЗОРИМО НАСЛОВ ДА ЋЕМО ЗА СВЕ МОГУЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОВОГ ЗЛОЧИНА, УКЉУЧУЈУЋИ И СУКОБЕ СА УГРОЖЕНИМ СТАНОВНИШТВОМ, СМАТРАТИ ОДГОВОРНИМ ПОЈЕДИНАЧНО СВА ЛИЦА  КОЈА СУ УЧЕСТВОВАЛА НА БИЛО КОЈИ НАЧИН У КРИМИНАЛНОМ ПРОЈЕКТУ ИЗДАВАЊА ДОЗВОЛЕ ЗА ПОЧЕТАК РАДА НА ЕКСПЛОАТАЦИЈИ РУДЕ ЈАДАРИТА И УНИШТАВАЊА СРБИЈЕ!  

                                                             ПОДНОСИЛАЦ МИШЉЕЊА И ПРИМЕДБИ

                                                                            Никола Алексић, директор, с.р.

                                                                                     (Адреса у заглављу)

ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НОВОГ САДА

Адреса: 21102 Нови Сад

Бул. Цара Лазара 83/1

Имејл: ekopokretns@gmail.com

Телефон: 069 304 73 38

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

МИНИСТАРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Булевар Михајла Пупина 2

Београд

ПОДНОСИЛАЦ: НИКОЛА АЛЕКСИЋ У ИМЕ

ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА НОВОГ САДА

21102 НОВИ САД

БУЛ. ЦАРА ЛАЗАРА 83/1

МОБ. ТЕЛ. 069 304 73 38