100 najvećih transnacionalnih nefinansijskih kompanija u svetu i iz zemalja u razvoju

Transnacionalne kompanije imaju mnoštvo motiva usled kojih ulažu u inostranstvo, poput:

–         nižih troškova radne snage (izvozno-orijentisane)

–         osiguranja neophodnih inputa u proizvodnji (resursno-orijentisane)

–         povećanja vrednosti prodaje (orijentisane na tržište)

–         izbegavanja konkurentskih pretnji i praćenja konkurenata istim ponašanjem

U prethodnih 12 godina gotovo sve najveće svetske kompanije su se locirale u Srbiji, najvećim delom u vidu kancelarija za plasman svoje robe, kao i za pružanje svojih usluga.

Retke su kompanije koje su došle da proizvode, a i one su bile motivisane kupovinom lokalnog tržišta, poput cementara, duvanske industrije. Imamo i trgovinske lance, ali nisu iz ove liste najvećih kompanija. Imali smo i Inbev koji se povukao sa lokalnog tržišta.

Među 100 najvećih kompanija iz zemalja u usponu imamo Lukoil, koji je takođe bio motivisan tržištem.

100 najvećih TNK poseduje imovinu u vrednosti od 7.512 milijardi dolara u inostranstvu i 12.074 milijardi u matičnim zemljama, plasira robu i usluge u vrednosti od 5.005 milijardi u inostranstvo i 7.847 milijardi u matičnim zemljama, i zapošljava 8,7 miliona radnika u inostranstvu i 15,5 miliona u matičnim zemljama. Podaci su iz 2010. godine.

100 najvećih TNK iz zemalja u usponu poseduje imovinu u vrednosti od 997 milijardi dolara u inostranstvu i 3.152 milijarde u matičnim zemljama, plasira robu i usluge u vrednosti od 911 milijardi u inostranstvo i 1.914 milijardi u matičnim zemljama, i zapošljava 3,4 miliona radnika u inostranstvu i 8,3 miliona u matičnim zemljama. Podaci su iz 2010. godine.

Razlike između odnosa imovine, prodaja i zaposlenih između dve grupe matičnih  zemalja ukazuju na činjenicu da se kompanije prvo razvijaju u matičnim zemljama, pre nego što krenu u osvajanje drugih tržišta.

Ukoliko bi smo pošli od grube pretpostavke da je 40% vrednosti prodaja novostvorena vrednost dolazimo do podatka da je tačno 50 kompanija bilo veće od Srbije u 2010. godini, Novartis je na nivou Srbije, a Japan Tabacco 2 mesta iznad. Novostvorena vrednost Fijata iznela je oko 33 milijarde dolara, te je on oko 30% manji od ukupne novostvorene vrednosti Srbije.

Prilažem zastarele podatke iz svog doktorata iz World Investment Report-a za 2002. godinu. Ako pođemo od pretpostavke istog BDP-a kao i Hrvatska, pre 10 godina je 20 kompanija imalo veću dodatu vrednost od celokupne ekonomije Srbije.

Da li su neke TNC veće od zemalja?

Nema sumnje da su TNC rasle u veličini po stopama koje su nadmašivale stope rasta mnogih zemalja. Prodaje 500 najvećih kompanija u svetu su se gotovo utrostručile između 1990. i 2001, dok je svetski GDP uvećan za polovinu, izraženo u stalnim cenama. TNC sa UNCTAD-ove liste 100 najvećih povećale su svoje ukupne prodaje sa 3,2 na 4,8 triliona dolara između 1990. i 2000.

Veličina velikih TNC se ponekad upoređuje sa veličinama ekonomija zemalja, kao indikator uticaja koje one imaju na svetsku ekonomiju. Prema jednom poređenju vrednosti prodaja firmi sa GDP-om zemalja, prodaje 200 najvećih firmi su učestvovale sa 27,5% u svetskom GDP-u. Od 50 najvećih »ekonomija«, 14 su bile TNC a 36 zemlje.

Poređenje prodaja firmi sa GDP-om zemalja je konceptualno pogrešno, jer je GDP mera dodatne vrednosti, dok prodaje to nisu. Poređenje zahteva da se prodaje preračunaju u dodatnu vrednost. Za firme, dodatna vrednost može se proceniti kao zbir plata i beneficija, amortizacije, i dobitka pre oporezivanja. Zasnovano na ovoj meri, svetska najveća TNC u 2000. godini bila je ExxonMobil, sa procenjenom dodatnom vrednošću od 63 milijarde dolara; rangirala se na 45. mestu zemalja i ne-finansijskih kompanija. Veličina ove kompanije bila je jednaka veličini ekonomija Čilea ili Pakistana. Na kombinovanoj top listi 100 najvećih zemalja-kompanija u 2000. godini, bilo je 29 TNC; polovina od najvećih entiteta dodatne vrednosti rangiranih između 51. i 100. mesta bile su individualne firme.

Tabela: Koliko su najveće TNC velike u poređenju sa zemljama u 2000? (milijarde dolara)

Rang	Ime TNC/Ekonomije	Dod. vr.a	Rang	Ime TNC/Ekonomije	Dod. vr.a	Rang	Ime TNC/Ekonomije	Dod. vr.a
1	United States	9810	34	Greece	113	67	Libian Arab Jamah.	31
2	Japan	4765	35	Israel	110	68	BP	30
3	Germany	1866	36	Portugal	106	69	Wal-Mart Stores	30
4	United Kingdom	1427	37	Iran, Islamic Rep. of	105	70	IBM	27
5	France	1294	38	Egypt	99	71	Valkswagen	24
6	China	1080	39	Ireland	95	72	Cuba	24
7	Italy	1074	40	Singapore	92	73	Hitachi	24
8	Canada	701	41	Malaysia	90	74	TotalFinaElf	23
9	Brazil	595	42	Colombia	81	75	Verizon Communicat.	23
10	Mexico	575	43	Philippines	75	76	Matsushita Electr. Ind	22
11	Spain	561	44	Chile	71	77	Mitsui & Company	20
12	Korea, Rep. of	457	45	ExxonMobil	63	78	E. On	20
13	India	457	46	Pakistan	62	79	Oman	20
14	Australia	388	47	General Motors	56	80	Sony	20
15	Netherlands	370	48	Peru	53	81	Mitsubishi	20
16	Taiwan Pr. of Ch.	309	49	Algeria	53	82	Uruguay	20
17	Argentina	285	50	New Zeland	51	83	Dominican Republic	20
18	Russian Feder.	251	51	Czech Republic	51	84	Tunisia	19
19	Switzerland	239	52	United Arab Emirats	48	85	Philip Morris	19
20	Sweden	229	53	Bangladesh	47	86	Slovakia	19
21	Belgium	229	54	Hungary	46	87	Croatia	19
22	Turkey	200	55	Ford Motor	44	88	Guatemala	19
23	Austria	189	56	DaimlerChrysler	42	89	Luxembourg	19
24	Saudi Arabia	173	57	Nigeria	41	90	SBC Communication	19
25	Denmark	163	58	General Electric	39	91	Itochu	18
26	Hong Kong, China	163	59	Toyota Motor	38	92	Kazahstan	18
27	Norway	162	60	Kuwait	38	93	Slovenia	18
28	Poland	158	61	Romania	37	94	Honda Motor	18
29	Indonesia	153	62	Royal Dutch/Shell	36	95	Eni	18
30	South Africa	126	63	Marocco	33	96	Nissan Motor	18
31	Thailand	122	64	Ukraine	32	97	Toshiba	17
32	Finland	121	65	Siemens	32	98	Syrian Arab Republic	17
33	Venezuela	120	66	Viet Nam	31	99	GlaxoSmithKline	17
						100	BT	17

^a GDP za zemlje, a dodatna vrednost za TNC. Dodatna vrednost je definisana kao zbir plata, profita pre oporezivanja, i amortizacije.

Izvor: UNCTAD (2002) World Investment Report 2002, str. 90.