100 najvećih transnacionalnih nefinansijskih kompanija u svetu i iz zemalja u razvoju

Transnacionalne kompanije imaju mnoštvo motiva usled kojih ulažu u inostranstvo, poput:

–         nižih troškova radne snage (izvozno-orijentisane)

–         osiguranja neophodnih inputa u proizvodnji (resursno-orijentisane)

–         povećanja vrednosti prodaje (orijentisane na tržište)

–         izbegavanja konkurentskih pretnji i praćenja konkurenata istim ponašanjem

U prethodnih 12 godina gotovo sve najveće svetske kompanije su se locirale u Srbiji, najvećim delom u vidu kancelarija za plasman svoje robe, kao i za pružanje svojih usluga.

Retke su kompanije koje su došle da proizvode, a i one su bile motivisane kupovinom lokalnog tržišta, poput cementara, duvanske industrije. Imamo i trgovinske lance, ali nisu iz ove liste najvećih kompanija. Imali smo i Inbev koji se povukao sa lokalnog tržišta.

Među 100 najvećih kompanija iz zemalja u usponu imamo Lukoil, koji je takođe bio motivisan tržištem.

100 najvećih TNK poseduje imovinu u vrednosti od 7.512 milijardi dolara u inostranstvu i 12.074 milijardi u matičnim zemljama, plasira robu i usluge u vrednosti od 5.005 milijardi u inostranstvo i 7.847 milijardi u matičnim zemljama, i zapošljava 8,7 miliona radnika u inostranstvu i 15,5 miliona u matičnim zemljama. Podaci su iz 2010. godine.

100 najvećih TNK iz zemalja u usponu poseduje imovinu u vrednosti od 997 milijardi dolara u inostranstvu i 3.152 milijarde u matičnim zemljama, plasira robu i usluge u vrednosti od 911 milijardi u inostranstvo i 1.914 milijardi u matičnim zemljama, i zapošljava 3,4 miliona radnika u inostranstvu i 8,3 miliona u matičnim zemljama. Podaci su iz 2010. godine.

Razlike između odnosa imovine, prodaja i zaposlenih između dve grupe matičnih  zemalja ukazuju na činjenicu da se kompanije prvo razvijaju u matičnim zemljama, pre nego što krenu u osvajanje drugih tržišta.

Ukoliko bi smo pošli od grube pretpostavke da je 40% vrednosti prodaja novostvorena vrednost dolazimo do podatka da je tačno 50 kompanija bilo veće od Srbije u 2010. godini, Novartis je na nivou Srbije, a Japan Tabacco 2 mesta iznad. Novostvorena vrednost Fijata iznela je oko 33 milijarde dolara, te je on oko 30% manji od ukupne novostvorene vrednosti Srbije.

Prilažem zastarele podatke iz svog doktorata iz World Investment Report-a za 2002. godinu. Ako pođemo od pretpostavke istog BDP-a kao i Hrvatska, pre 10 godina je 20 kompanija imalo veću dodatu vrednost od celokupne ekonomije Srbije.

Da li su neke TNC veće od zemalja?

Nema sumnje da su TNC rasle u veličini po stopama koje su nadmašivale stope rasta mnogih zemalja. Prodaje 500 najvećih kompanija u svetu su se gotovo utrostručile između 1990. i 2001, dok je svetski GDP uvećan za polovinu, izraženo u stalnim cenama. TNC sa UNCTAD-ove liste 100 najvećih povećale su svoje ukupne prodaje sa 3,2 na 4,8 triliona dolara između 1990. i 2000.

Veličina velikih TNC se ponekad upoređuje sa veličinama ekonomija zemalja, kao indikator uticaja koje one imaju na svetsku ekonomiju. Prema jednom poređenju vrednosti prodaja firmi sa GDP-om zemalja, prodaje 200 najvećih firmi su učestvovale sa 27,5% u svetskom GDP-u. Od 50 najvećih »ekonomija«, 14 su bile TNC a 36 zemlje.

Poređenje prodaja firmi sa GDP-om zemalja je konceptualno pogrešno, jer je GDP mera dodatne vrednosti, dok prodaje to nisu. Poređenje zahteva da se prodaje preračunaju u dodatnu vrednost. Za firme, dodatna vrednost može se proceniti kao zbir plata i beneficija, amortizacije, i dobitka pre oporezivanja. Zasnovano na ovoj meri, svetska najveća TNC u 2000. godini bila je ExxonMobil, sa procenjenom dodatnom vrednošću od 63 milijarde dolara; rangirala se na 45. mestu zemalja i ne-finansijskih kompanija. Veličina ove kompanije bila je jednaka veličini ekonomija Čilea ili Pakistana. Na kombinovanoj top listi 100 najvećih zemalja-kompanija u 2000. godini, bilo je 29 TNC; polovina od najvećih entiteta dodatne vrednosti rangiranih između 51. i 100. mesta bile su individualne firme.

Tabela: Koliko su najveće TNC velike u poređenju sa zemljama u 2000? (milijarde dolara)

Rang Ime TNC/Ekonomije Dod. vr.a Rang Ime TNC/Ekonomije Dod. vr.a Rang Ime TNC/Ekonomije Dod. vr.a
1 United States 9810 34 Greece 113 67 Libian Arab Jamah. 31
2 Japan 4765 35 Israel 110 68 BP 30
3 Germany 1866 36 Portugal 106 69 Wal-Mart Stores 30
4 United Kingdom 1427 37 Iran, Islamic Rep. of 105 70 IBM 27
5 France 1294 38 Egypt 99 71 Valkswagen 24
6 China 1080 39 Ireland 95 72 Cuba 24
7 Italy 1074 40 Singapore 92 73 Hitachi 24
8 Canada 701 41 Malaysia 90 74 TotalFinaElf 23
9 Brazil 595 42 Colombia 81 75 Verizon Communicat. 23
10 Mexico 575 43 Philippines 75 76 Matsushita Electr. Ind 22
11 Spain 561 44 Chile 71 77 Mitsui & Company 20
12 Korea, Rep. of 457 45 ExxonMobil 63 78 E. On 20
13 India 457 46 Pakistan 62 79 Oman 20
14 Australia 388 47 General Motors 56 80 Sony 20
15 Netherlands 370 48 Peru 53 81 Mitsubishi 20
16 Taiwan Pr. of Ch. 309 49 Algeria 53 82 Uruguay 20
17 Argentina 285 50 New Zeland 51 83 Dominican Republic 20
18 Russian Feder. 251 51 Czech Republic 51 84 Tunisia 19
19 Switzerland 239 52 United Arab Emirats 48 85 Philip Morris 19
20 Sweden 229 53 Bangladesh 47 86 Slovakia 19
21 Belgium 229 54 Hungary 46 87 Croatia 19
22 Turkey 200 55 Ford Motor 44 88 Guatemala 19
23 Austria 189 56 DaimlerChrysler 42 89 Luxembourg 19
24 Saudi Arabia 173 57 Nigeria 41 90 SBC Communication 19
25 Denmark 163 58 General Electric 39 91 Itochu 18
26 Hong Kong, China 163 59 Toyota Motor 38 92 Kazahstan 18
27 Norway 162 60 Kuwait 38 93 Slovenia 18
28 Poland 158 61 Romania 37 94 Honda Motor 18
29 Indonesia 153 62 Royal Dutch/Shell 36 95 Eni 18
30 South Africa 126 63 Marocco 33 96 Nissan Motor 18
31 Thailand 122 64 Ukraine 32 97 Toshiba 17
32 Finland 121 65 Siemens 32 98 Syrian Arab Republic 17
33 Venezuela 120 66 Viet Nam 31 99 GlaxoSmithKline 17
            100 BT 17

a GDP za zemlje, a dodatna vrednost za TNC. Dodatna vrednost je definisana kao zbir plata, profita pre oporezivanja, i amortizacije.

Izvor: UNCTAD (2002) World Investment Report 2002, str. 90.

 

Jedan komentar

  1. Problem malih zemalja je upravo taj sto nemaju adekvatnog „prostora“ da razviju kompanije koje bi bile dovoljno konkurentne onima u velikim zemljama. Zato sam misljenja da male zemlje moraju da vode aktivnu ekonomsku politiku te da granu po granu privrede „dizu na noge“ putem zastitnih carina a potom izvoznim subvencijama, i to tako sto se po unapred poznatoj metodologiji pristupa uvodjenju carina (kojih sada nema) pa se svake godine iste postepeno smanjuju pri cemu se za izvoz po jedinici daje subvencija od xx dinara a za domace trziste subvencija od x dinara. Pracenjem nekoliko najznacajnijih kompanija i parametara dovodi se do postepenog ukidanja svih subvencija ali tek kada kompanije vec imaju „osvojeno“ strano trziste. Drugog nacina nema i ja ne vidim da ce ga biti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *