SAJAM U GORNJOJ RADGONI (SLOVENIJA) ,,AGRA 2022’’: Doneo nova znanja i iskustva

Borut Pahor: Poljoprivreda je mnogo više od proizvodnje hrane. Reč je o očuvanju naselja, kultivisanih kulturnih mesta, očuvanje jezika i tradicionalnih običaja te brizi o materijalnoj temeljnoj i kulturnoj baštini. Janez Erjavec: Za šest decenija sajam je izrastao od malog vašara do ugledne svetske manifestacije

Branislav GULAN

Tradicionalni jubilarni 60 Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam ,,AGRA 2022’’ održan je od od 20, do 25. avgusta 2022. godine u Gornoj Radgoni (Slovenija). Ove godine državni partner bio je Japan. Na Sajmu se predstavilo više od 1.750 izlagača iz 31 države na prostoru većem od 70.800 kvadratnoh metara izložbene površine. Izložbu je razgledalo više od 120.000 posetilaca iz celog sveta. Poljoprivredni sajam ,,AGRA 2022’’  je najvažniji međunarodni agrarni sajam u ovom delu Evrope, na dodiru Slovenije s Austrijom, Mađarskom i Hrvatskom. I ove jubilarne godine u svojoj dugoj istoriji održavanja potvrđen je renome i značaj tradicionalne izložbe koja je bila u znaku mladih u agrobiznisu kao i najviših dostignuća u proizvodnji hrane u svetu.

Sa posebnim naglaskom ,,AGRA 2022’’ godine predstavila je mlade u agrobiznisu, generacijhsku obnovu, digitalizaciju, inovativnost, znanje i proizvodnju organske hrane i umrežavanje. Bile su istaknute celine kao što su: hrana iz naše okoline s naglaskom na kupujte domaće, ekološku poljoprivredu, organski proizvodnju za gastronomiju, održivo gazdovanje šumama, kao i poljorpivrednu mehanizaciju za visoko održivu agrarnu proizvodnju.

,,AGRA 2022’’ U BROJKAMA

• 1.750 izlagača;
• 31 država;
• 24.500 kvadratnih metara izložbenog prostora u halama;
• 28.000 kvadratnih metara vanjskih izložbenih površina;
• 3.000 kvadratnih metara bile su prikazane životinje;
• 15.300 kvadratnih metara se koristilo za prikazivanje zasada;
• UKUPNO SAJAM IMA 70.800 kvadratnih metara izložbene površine;

Sajam ,,AGRA 2022’’ posetili su i brojni ministri kao i ministarska i goispodarska izaslanstva iz Evrope i sveta, kaže Miran Mate, rukovodilac marketinga na Sajmu. ,,Najznačajnije slovenske institucije predstavile su se na poslovnim susretima i sajamskim prezentacijama. Zemlja partner ove 2022. godien bio je Japan koji je ovim nacionalnim nastupom omogućio svojim izlagačima – predstvnicima japanske poljoprivrede, gospodarstva i turizma uspostavu veza i kontakata, ciljanih poslovnih susreta kao i najširu promociju pred više od 120.000 posetilaca sajma iz Slovenije i sveta’’, kaže Mate.

Kada je reč o zadrugarstvu Slovenije, u ovoj članici Evropske unije, postoji oko 60 zadruga sa 15.000 zadrugara i oko 45.000 kooperanata! У Словенији један пољопривредник производи хране за 100 људи. Istovremeno u Немачкој за 152, а у Србији само за 15!Gornja Radgona ima oko 3.500 stanovnika. Tokom sajamskih dana, ugostila je više od 120.000 posetilaca i izlagače iz 31 zemlje!

Predsednik Republike Slovenije Borut Pahor otovorio je jubilarni sajam ,,AGRA 2022’’ i  tom prigodom je predsedniku odbora Pomurskog sajma Janezu Erjavecu uručio zahvalnicu predsednika Slovenije za uspešno organizovanje sajamskih priredbi. Tom prilikom ukazao je na poseban značaj sajma za razvoj i održavanje sela, njegovu izvrsnost, ulogu u integracijama i međunarodnoj saradnji kao i ukupnom razvoju. Pahor je rekao kako već dve i po decenije sa zadovoljstvom posećuje AGRO i podsetio na reči slavnog pokojnika Ferija Horvata iz Pomurja koji mu je sridinom devedsetih prošlog veka rekao: ,,Ako želiš nešto značiti na nacionalnoj I političkoj razini ne smijete propustiti Pomurski sajam’’. Verovatno je mislio da je poljoprivreda puno više od proizvodnje hrane. Reč je o očuvanju naselja, kultivisanih kulturnih mesta, očuvanje jezika i tradicionalnih običaja te brizi o materijalnoj temeljnoj kulturnoj baštini, rekao je Pahor.  Obraćajući se pristuniima Janez Erjavec, je predstavio razvoj sajma za poslednjih šest decenija od malog vašara pa do ugledne evropske manifestacije.On je naglasio kako je sajam izrastao na ,,spoju četiri države, uz reku Muru. Ovaj kutak žile kucavice povezuje regije i države, ali i ljude i poljoprivredu, što je identitet ovog šireg prostora. Kao i Mura, AGRA već šest decenija povezuje sve pozitivnelinije i donosi nova znanja i iskustva. Čak i u razdoblju obeleženom epidemijom, ratom u Ukrajini o sve težim posledicama klimatskih promena, daje nam sigurnost i podsticaj za opstanak slovenske poljoprivrede.

Agrarna politika u Sloveniji organizovana je u duhu 27 njenih članica. Članica smo EU, kaže Irena Šinko, ministarka poljoprivrede Slovenije, uklapamo se u preporuke, to poštujemo, pa eto tako i preživljavamo. EU ima dugoročnu agrarnu politiku, mi smo njen deo pa tako radimo, proizvodimo i živimo. Cilj nam je da u svojoj zemlji što više proizvedemo hrane, kako bi imali sopstvenu samodvoljnost, viškove izvozimo. Kada kažem da delimo sudbinu EU, moram da dodam i da imamo i sopstvene projekte za pomoć poljoprivredi, a to je reicmo, pomoć za gorivo. Mi nismo agrarna zemlja, ali vidi se i po sajmu, da se njemu u svim granama posvećuje posebna pažnaj. I sama se bavim poljoorivreodm, ističe ministka Šinko. Tako po njenim rečima, kada dodđe kući,  i časove odmora provodi tako što sedne na traktor i obrađuje sopstveni posed.

                                                                                                                                                                                 Na sajmu u Sloveniji ceo Zapad, ali i prikolice i sejačice iz Srbije…

U Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je poljoprivredni sajam ,,AGRA 2022’’. Tokom 60 godina postojanja, prvo vašar, pa sajam je prerastao u međunarodni, sa gotovo 1.750 izlagača. Bilo je prisutno i pet izlagača iz Srbije. Bili sun a njemu proizvođači opreme i mašina, odnosno kompanije koje najviše posluju sa mladima, grade i projektuju farme u regionu…Iz Srbije su bile prisutne firme DES – Subotica iz Gornejg Verušića, ,,Eliksir – agrar’’ iz Šapca, ,,Jomapeks’’ iz Novog Sada, ,,Majevica’’ iz Bačke Palanke i ,,Farm dizajn’’ iz Novog Sada, koja poseudfje ogledniu farmu svinja kod prigradskog naselja Rumenke.

Tokom izlaganja Sajmu često se pominjala i AP Vojvodina u čijoj su organizaciji pre deceniju i po nastupale organizacije na velikom izlagačkom štandu. Ističu da se nadaju ponovnoj saradnji tog intenziteta jer su vojvođanski izagači tadašnjim nstgupom u Slopveniji ostvarilki kontakte I pravili dobar biznis, što je bila isvrha izlaganja.

Na Sajmu je zapaženo mesto imala firma ,,Farm dizajn’’ iz Novog Sada, vlasništvo dr Vitomira Vidovića, profesora na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Ta kompanija je privukla pažnju posetilaca jer projekturje stočarske farme, vodi izgradnju farmi u zemlajam bivše eks Jugoslavije, ali i u Rusiji.  Jedna od njih, velika farma svinja, ponajveća u Sloveniji biće uskoro otvorena u Ljutomeru.

Prikolice, cisterne, sejačice iz Bačke Palanke bile su izložene na sajamskoj priredbi u Gornjoj Radgoni. Ova priredba na kojoj je bila prikiazana sva poljoprivredna mehanizacija za mala i velika gazdinstva, privukla je pažnju posetilaca. To je bila prilik da se na mestu koje  okuplja najsavremeniju svetsku ponudu, da se najavi i buduća proizvodnja traktora za šire tržište u bačkopalanačkoj ,,Majevici’’.

,,U ovoj oblasti,  konkurencija je jaka, a sajam je bio  mesto za ispitivanje pulsa tržišta. Na sajmu smo prikazali šta mi radimo i planiramo. Na njemu je bio prisutan je čitav Zapad, svi su se našli, mnogo ima konkurencije, inostranih proizvođača,, tržište je jako lepo, ali treba naći svoje mesto na njemu. Ponudili smo naše proizvode ali I proverili šta traže kupci. Moramo da budemo prisutni, radimo, isporučujemo i ide, rezultati se vide“, kaže Radenko Komad, direktor „Majevice“ iz Bačke Palanke.

Među izlagačaima na sajmu ,,AGRA 2022’’ bila je i kompamniojka iz Srbije ,,DES’’ d.o.o. Kako tvrdi predstavnioca te kompanije Dajana Bilić, tradicionalna tehnologija izrade kazana za rakiju, unapređene savremenim rešenjima, na sajmi je privlačila mlade poljoprivrednike u Sloveniji.

„Slovenačke firme su vrlo komplikovane za mašine iz Srbije, ovde je Evropska unija, pa imamo veliku konkurenciju, ali prodaje se dobro“, kaže Matija Zaletel, privrednik iz Slovenije.

Sadržajni naglasak bio je usmeren na Evropsku uniju mladih i Međunarodnu godinu ribarstva i akvakukture. Inovacije i digitalizacija privlačile su pažnju posetilaca Sajma. Prema podacima mladih poljoprivrednika, u Sloveniji tek pet odsto mladđih od 35 godina se  opredeljuje za to zanimanje, da budu na selu i da žive od rada u poljoprivredi. U Sloveniji, prema podacima udruženja mladih poljoprivrednika, manje od pet odsto mladih do tri I po decenije se tek  opredeli za žkivpot i rad na selu. Naranvo d aim to bud eosnovno zanimanje. Predsednica udruženja bavi se voćarstvom, a na porodičnoj farmi ima i žito, ječam.

„Može da se živi od poljoprivrede, kada je tržišno usmerena, prodajemo direktno kupcu, takav način direktne prodaje zahteva veliki trud i zalaganje“, kaže Anja Magar iz Udruženja mladih poljoprivrednika. Ona kao predsednica udruženja bavi se voćarstvom na porodičnoj farmio, ima i žito, ječam… Može da se živi od poljoprivrede, kada je tržišno usmerena, prodajemo direktno kupcu, ali takav način direktne prodaje zahteva veliki trud i zalaganje. Mnogo pozannstva, prijateljstva…

Mladi poljoprivrednici bili su u centru pažnje na 60. sajmu u Sloveniji.

„Poljoprivrednici su sve stariji pa je neophodno da mladi preuzmu brigu o agrara i selu. Uostalom došlo je i vreme novih tehnologija. Ja uvek kažem, sajmovi su potrebni, jer ne samo zbog toga što imaš najnovije tehnologije, mehanizacije, imamo najnovije modele kombajna, traktora, robota koji se koriste sada, dronove, sve te tehnologije interesantne, to ne možeš da vidiš na računaru, to nije isto, ljudi traže da vide. Međutim, istraivanaj pokazuju da se do sada tek pet odsto od mladih itneresovalo za rad i život od poljoprivrede. To nije dobro“, kaže Boris Nikolas Erjavec, izvršni dektor Pomurskog sajma.

Na Sajmu su bile prikazane najbolje tracionalne kao i nove prakse uz stručne prezentacije govedarstva, konjogojstva, malih životinja te izložbe autohtonih pasmina slovenskih domaćih životinja s ponudom poljoprivrednih proizvoda sa malih gazdinstava. Na sajamskom Manježu svakodnevno si bile prikazivane atraktivne revije domaćih životinja.

Kada je poljoprivreda u pitanju, a ona je u Sloveniji je veoma razvijena, na nivou zemalja EU, čija je ona i članica. Dokaz tome je i činjenica da agrar u Sloveniji učestvuje u BDP zemlje samo sa jedan odsto! To je odlika visokorazvijeniuh zemalja. Sve je razvijeno i napredno. A stočarstvo – najbolje, jer u BDP agrara učestvuje sa oko 70 odsto. Mlečno i tovno govedastvio poslednjih desetak godina znatno je napredovalo, ocenio je na Sajmu stručni konsultant za simentalsku rasu u Sloveniji Jože Smolinger. Po njegovim rečima, ima i problema. Ono što muči farmere Slovenije u mlečnom i tovnom govedarstvu su cene njihovih finalnih proizvoda. Kako tvrdi, farmer u Austriji za isti posao više zarađuju. Nije samo cena problem. Sve veći je i pritisak iz EU na stočare, zbog zaštite životne okoline, usled čega neki stariji farmeri napuštaju posao, predaju ga mladima. Uz sve to, sa žaljenjem zaključuje Jože Smolinger, nema dovoljno partnerskog odnosa između stočara i prerađivača, što sve usporava još brži razvoj stočarstva u Sloveniji.

U stajama porodične kmetije ZAVEC u kojoj je četiri genercije, kod mesta Kuzme, nalazi se oko 25 do 30  krava mlekulja, ponajviše simentalske rase. Grla su kvaltietna I daju ne manej od 7.000 litara mleka godišnje. Cilj je da se njihov broj poveća na 40 pa i do 50 grla u stajama. Inače, oen su leti iu slobodnom otvorenom tovu na našim pašnjacima. One daju godišnje ukupno više od 120.000 litara. Trećina tog mleka ili oko 40.000 litara odlazi u preradu za sireve i druge mlečne proizvode koji se najvećim delom prodaju na kućnom pragu. Za kilogram sira treba nam oko šest do sedam litara mleka.Cilj je da se poveća broj grla u stajama. Vlasnik farne Franc Zabec kaže da ovde nema uslova za ratarsku proizvodnju. U okruženju hektar zemlje se prodaje po 20.000 evra. Gazdinstvo koej vodi poseduje 17 hektara sopstvenih njiva, kao i 13 hektara travnjaka i pet hektara drugih površina. Na svima njima se proizvodi hrana za stoku i to je uslov opstanka.Da nemamo svoju hranu za stoku nebi mogli da optanemo, kaže on. Jer, da nema stočne hrane staje bi bile prazne. Pored toga imaju u oborima i oko 30 ovaca, godišnje bude i po 50 jagnjadi. Ovce i jagnjad sad nisu na ceni, čak nemogu ni da se prodaju. Eto, ovih dana kada je Sajam nudili su mi za jagnje težine oko 30 kilograma po 50 evra! Nisam hteo da ih prodajem, kaže Franc. On ističe da se za litar mleka dobija 47 centi, dok su subvencije po umatičenoj kravi 50 evra. Imamo stoke, mleka, sireva, obrćemo novac svake nedelje, a prodajemo telad staru 14 dana za 350 evra i to nam omogućava pristojan život. Članovi smo mesne zadruge i sve radimo preko nje. Kompletna poljoprivreda je tako organizovana. Udruženi smo u zadruge koej funkcionšu preko mašinskih prstenova. Tp nam mnogo pojeftinjuje proizvodnju.

U Križevcima pri Ljutomeru nalazi se gazdinstvo Vila natura koja se bavi organskom proizvodnjom brašna. Vlasnik gazdisntva Marko Slavič s ponovom ističe da je to porodično preduzeće, da imaju sopstvenu proizvodnju sirovina na 80 hektara. Sarađujemo i sa 30 kooperanata u bližoj okolini. Po njegovim rečima na oko 80 odsto odsto površina seju es žitarice. On isitče da se od države dobijaju ukupne godišnje podsticaje od 800 do 900 evra po hektaru za organsku proizvodnju. Ovo gazdinstvo godišnje proizvede za tržište oko 1.200 organskih proizvoda, pre svega, brašna, u vrednosti od million evra.

Pažnju posetilaca privlači i etno gazdinstvo Sukič u Gornjoj Radgoni.  Sve je u etno stilu, u blizini domaćinstva nalazi se i farma konja. Gazdinstvo se bavi i proizvodnjom konoplje na oko 1,5 hektara. Inače, konoplja se u Slvoeniji gaji ukupno na oko 150 hektara. Pored konoplje, koja je veoma cenjena od koje se čak proizvodi i prodaje rakija, proizvodi se i desetak vrsta drugih eteričnih ulja, među kojim posebno mesto zauzima i ulje od lana.

Svako gazdinstvo  u Sloveniji poseduje i vinograde. Oni se nalaze na nešto više od 20.000 hektara. Grožđe se ponajviše proizodi za vino. Proizvodi se više desetina miliona litara vina i to je ovde tradijcija. Njegovoj proizvodnji pogoduje podneblje. Uz novu proizvodnju vina svake godine se bira i kraljica vina. Ove godine to je Ana Protir.

Slovenija u brojkama

Republiak Slovenija se prostre na 20.273 kvadratnih metara. Na toj površini živi 2.108.977 stanovnika. Oni su u 2020. godini  ostvarili  bruto društveni proizvod vredan 53,5 milijardi evra. Tada je bio i godišnji pad od 4,2 odsto. Kada je reč o poljoprivredi, ona u tom BDP uečstuvje samo sa jedan odsto. To je karakteristika visoko razvijeniuh evropskih zemalja. Vrednost  BDP po stanovniku je 22.312 evra bila u 2021. godini. Stopa nezaposlenosti je lane bila 4,4 osto, a stopa inflacije 1,7 odsto.

Kada se ovi podaci uporede se Srbijom koja ima oko sedam miliona stanovnika, a tek u 2022. Godini, će kako se očekuje,  vrednost BDPbiti oko 54 milijarde dolara. U Srbiji je udeo poljoprivrede u BDP između osam i devet odsto (što je karakteristika nerazvijenih zemalja),  stopa inflacije je tri puta veća nego u Sloveniji bial do sada,, a nezaposlenost je dva puta veća.

Saradnaj sa Srbijom

Srbija i Slovenija, posle raspada SFRJ, nastavili su dobru psrivrednu saradnju U 2021. godini robna razmena između dve zemlje bila je vredna oko 1,4 milijarde evra. Godišnji rast te razemene je oko 20 odsto. U toj razmeni izvoz iz Srbije učestvovao je oko 685 miliona evra, dok je uvoz u Srbiju bio nešto veći i iznosio je719,3 miliona evra. Tako je Srbija tada zaleželila i deficit od 34,5 miliona evra. Slični trendovi natavljeni su i u 2022. godini. Tako je prema podacima Privredne komore Srbije u provm kvartalu tekuće 2022. godine spoljnotrgovinska razmena izemđu dve zemlje bila 401,9 milions evra što je za 30,8 odsto više nego u isto vreme u 2021. godini. Što se tiče agrara iz Srbije se najviše u Sloveniju izvozi suncokretovo ulje. Kada je reč o uvozu u Srbiju stižu lekovi, autobmobili, delovi za mašine, električna energija, mašine za pranje rublja… Tokom 2021. ]odine Slovenija je bila na 13 mestu po visini robne razmene Srbije  partnerima u svetu.

Tokom prethodne godine 4.504 privredna subjekta iz Srbije poslovala su sa Slovenijom. Od toga njih 1.415 je samo izvozilo, 2.271 firma se isključivo bavi uvozom, dok je 818 firmi u Srbiji istovremeno izvozilo i uvozilo. U  Srbiji je do početka maja 2022. godine poslovalo 1.057 aktivno privredno društvo, čiji su vlasnici pravna ili fizička lica iz Republike Slovenije.

Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Slovenije su prehrambena industrija, industrija plastike, nameštaja I metalska industrija. Perspektivne grupe proizvoda za izvoz iz Srbije u Sloveniju su plastika i proizvodi od plastike, nameštaj, aluminijum i proizvodi od njega, ostaci i otpaci od prehrambene industrije, olovo i proizvodi od njega, mlečni proizvodi, voće i povrće, kao i preparati.

                                                            (Autor je analitičar i publicista)