Uvoz Rusije iz sveta i iz Srbije, VIII 2014

Према подацима из базе података СТО увоз Русије у августу био је 17,1 милијарди евра, а у периоду јануар-август био је 140,2 милијарде евра. У августу је, у односу на август 2013 године смањен за 12,4%, док је кумулативно смањен за 9,5%.

Увоз Русије из Србије је вредео 78,7 милиона евра у августу, а укупно је достигао 503,8 милиона евра. У августу је увоз из Србије смањен за 1,1%, док је кумулативно смањен за 4,4%. Удео Србије у укупном увозу Русије повећан је са 0,34%, у периоду јан-авг 2013, на 0,36% у истом периоду 2014 године, услед мањег пада увоза из Србије у односу на укупно смањење.

Према вредности увоза Србија је била у августу на 38 месту, док је на 40 месту у периоду јануар-август.

Друга табела приказује 50 производа са највећом вредношћу извоза из Србије у Русију у августу, међу којима је код 14 производа вредност била већа од једног милиона евра.

Укупна вредност извоза у Русију смањена је за 23,2 милиона евра, у периоду јануар-август, а то је било последица пада вредности извоза нових пнеуматских гума (за 9,3 милиона), столица (мање за 8,3 милиона), подних облога од дрвета (за 6 милиона), осталог намештаја (5,7 милиона), чарапа и хеланки (за 5 милиона), и других производа који се могу очитати са приложене слике.

Највише је повећан извоз свињског меса, за 17,9 милиона евра, и јабука, за 14,8 милиона евра.

Када се ставе у однос извоз из Србије у Русију и укупан извоз из Србије аутоматски се откривају неслагања између наших и руских података код 4 од 50 група производа, где су Руси евидентирали већу вредност увоза из Србије у односу на нашу укупну вредност извоза. Подаци се не слажу код разног воћа (за 31%), свињетине (за 7,7%), сировог дувана (увоз из Србије 713 хиљада евра, а извоз Србије је био 17 хиљада) и провитамина и витамина (увоз из Србије 374 хиљада, а извоз Србије 42 хиљаде).

Код ових неслагања може се радити о: (1) трансферу профита у Русију, кроз ниже фактурисање извоза од стварне вредности; (2) лажно фактурисање порекла из Србије; (3) увоз са Косова и Метохије, нпр сировог дувана, који руска царина сабира са нашим званичним подацима.

Која год да је од ових могућности на руским царинским органима је да упореде ове податке пријављене из Србије са фактурама о увозу које добијају од увозника.

Последња колона у другој сличици показује уделе увоза из Србије у укупном увозу Русије и код 11 производа удео је већи од 10%, што значи да је код ових производа Србија први или други, теже трећи, снабдевач руског тржишта.