Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
И пре него што је постала независна и краљевина Србија је имала готово у свакој години суфицит у спољној трговини: имала је већи извоз пољопривредних производа у односу на потребе за индустријским производима.
Година 1911. је била последња година без рата пре формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Већ у 1912. години догодио се Први, а у 1913. години Други Балкански рат, након којих је наступио Први светски рат и Србија је из овог предратног периода ушла материјално и људски разорена у нову Краљевину.
У 1911. години Србија је остварила суфицит у спољној трговини од 1,5 милиона динара, након суфицита од 13,7 милиона динара у 1910. години. Покривеност увоза извозом смањена је са 116,2% у 1910. на 101,3% у 1911. години.
У приложеној табели из Статистичког годишњака спољашње трговине Краљевине Србије за 1911. годину налазе се 22 земље са којима је она тада имала трговинску размену, 21 код увоза и 19 код извоза. Три четвртине укупног извоза и увоза обављало се са Аустро-Угарском, Немачком и Турском, убедљиво највише са првом, изнад петине размене са другом и знатно мање са трећом земљом. Ту је српски политички парадокс: Србија је највише ратовала са земљама од којих економски највише зависи!?
Колико год да је тадашњим бродовима Америка била „даља“ него данашњим, значај трговине са Америком био је релативно већи него данас.
У 1911 години Србија је имала суфицит у трговини са: Турском (8,2 милиона динара), Румунијом (4,6), Белгијом (4,1), Бугарском (2,1), Америком (1,5), Аустро-Угарском (1), и Норвешком (симболичних 4 хиљаде динара) и Египтом (2 хиљаде). Дефицит у робној размени постојао је у трговини са свим осталим земљама а највише у трговини са Eнглеском (9,4 милиона), Русијом (3,3), Немачком (2,4), Француском (1,9), Швајцарском (1,3), Холандијом (0,5) и Италијом (0,5 милиона динара).
