Srpska trgovina svežim paradajzom

У 2016. години Србија је направила велики искорак повећањем извоза свежег парадајза за 55,2%. Вредност извоза повећана је са 3,1 на 4,8 милиона евра. Парадајз из Србије највише се пласира у Црну Гору, Русију, Грчку и БиХ. Највећи допринос расту извоза у 2016. години дала је Грчка јер је извоз повећан за 525 хиљада евра.

Упркос расту извоза свежег парадајза повећан је и увоз, са 14,2 на 14,6 милиона евра. Дефицит у трговини парадајзом смањен је са 11,1 на 9,8 милиона евра. Увоз парадајза спада у производе где се бесмислено троши новац на увозне производе јер се у Србији може производити у неограниченим количинама, али је проблем приступ трговини која се укрупнила и која не води много рачуна о домаћој производњи (што је био некада случај, када је скоро свака општина имала своје трговинско предузеће са ланцем продавница). Кумулативна вредност дефицита у трговини свежим парадајзом износила је 109 милиона евра од 2007. године, па када се то упореди са ценом система за наводњавање, пластеника, противградне заштите, изгледа као пристојна свота новца.

Новину у увозу парадајза (као и код краставаца) представља чињеница да Македонија БЈР од 2015. године више није главни снабдевач српског тржишта, јер је те године постала Албанија, да би већ у 2016 години имала за 70% већу вредност од Македоније БЈР. Стиже свеж парадајз у Србију и из Грчке, Италије, Турске…

Светско тржиште свежег парадајза вредело је у 2015 години 7,5 милијарди евра, а главни извозници били су Мексико, Холандија и Шпанија. Србија је била тек на 52 месту и испред ње су били, од земаља из окружења: Албанија, Македонија БЈР, Мађарска и Хрватска.

И тако, направљен је велики релативни пораст извоза, али ће бити потребно још пуно година да се пређе у суфицит у трговини свежим парадајзом.