Робни извоз Демократске републике Конго

Према робној вредности извоза у 2021. између Србије (25,6 милијарди долара) и Хрватске (21,8) нашле су се ДР Конго (22,3), Естонија (22,3) и Азербејџан (22,2 милијарде долара). За Србију, Естонију и Хрватску су изашли подаци за 2022, док за Конго и Азербејџан нису па смо приказали њене податке за 2021.

ДР Конго је у 2015. имао вредност извоза мању за 35% од Србије да би у 2021. имао за 13% мању вредност. Извоз Србије је у овом периоду повећан за 91,3% а Конга за 157%.

Увид у робну размену по производима и по земљама може да нам објасни зашто је ова афричка земља са више од 10 пута бројнијим становништвом од Србије остварила овако брз раст робног извоза.

Због колонијалне прошлости вреди споменути да је:

Током постојања Слободне Државе, колонијалне војне јединице, Force Publique је присиљавала локалну популацију да производи природну гуму, и у периоду од 1885. до 1908. су милиони Конгоанаца умрли услед болести и експлоатације. Године 1908. је Белгија, упркос иницијалног оклевања, формално анексирала Слободну Државу од Леополда, и формирала Белгијски Конго. (линк)

Белгијски Конго је остварио независност 30. јуна 1960 чиме је формирана Република Конго (Леополдвил). Конгоански националиста Патрис Лумумба је био изабран за првог премијера, док је Жозеф Каса-Вубу постао први председник. Дошло је до конфликта око администрације територије који је постао познат као Конгоанска криза. Провинције Катанга, под Моизом Чомбеом, и Јужни Косај су покушале да се отцепе од Конга. Дана 5. септембра 1960, Каса-Вубу је отпустио Лумумбу уз подршку Сједињених Држава и Белгије након што је Лумумба затражио помоћ од Совјетског Савеза током кризе. Дана 14. септембра, уз подршку САД и Белгије, Лумумбу су ухапсиле снаге лојалне начелнику штаба војске Мобуту Сесе Секо, који је задобио дефакто контролу над земљом путем државног удара истог дана. Дана 17. јануара 1961. Лумумба је био изручен Катанганским властима, а накнадно су га погубиле Катанганске трупе под белгијским утицајем.

Овај подужи цитат послужио је као супротност ономе шта ДР Конго данас представља у економским односима са иностранством.

Раст извоза ДР Конга са 8,7 милијарди долара у 2015. на 22,3 милијарде у 2021. би оје могућ захваљујући расту извоза рафинисаног бакра са 5,2 на 13,2 милијарде долара, и кобалта са 2,1 на 5,4 милијарди долара. Први учествује са 59% у укупном извозу, други са 24,3% па је заједнички удео 83,3%. Са рудама бакра и концентратима (1,3 милијарде и 6%) и нерефинисаним бакром (1,3 милијарде; 5,7%) долазимо до 95,1% од укупне вредности извоза од само четири производа.

Након ова четири производа нагло се смањује вредност извоза, и готово су сви (осим наоружаних хеликоптера, који су вероватно послати на ремонт) примарни производи, а међу њима има и ретких метала (попут ниобијума, танталума, вандијума и цирконијума…).

Осим наглог раста вредности извоза бакра и кобалта други објашњавајући фактор за раст укупног извоза је раст извоза у Кину са 961 милиона долара у 2015. на 10,5 милијарди долара у 2021.

Извоз у Танзанију и Јужну Африку је стагнирао па је Сингапур следећи са растом извоза од мање од једног милиона долара у 2015. до 1.879 милиона долара у 2021.

Од развијених земаља на 9. месту је Швајцарска и на 11. Белгија као бивши колонизатор ове друге по површини афричке државе.

Србије и земаља из окружења нема на овој листи извозних тржишта па је онда логично да су оне Конгу важне као и „лањске кише“, а које непрестано падају у овој земљи.

Удео осам од десет земаља са листе које нису непријатељи Русије је 87,6% у укупном извозу ДР Конга па је разумљиво зашто не желе да се придруже санкцијама Русији у коју извоз готово да и не постоји, а извоз у Украјину је био у 2021. чак 10 пута већи, ма колико бесмислено био симболичан.

Извозна усмереност на Кину где је њен удео 50,1%, укључујући Хонг Конг, кинески, и цитирани цитат из прошлости о милионима страдалих у време колонијалне експлоатације, као и дуготрајно мешање развијених земаља у њене унутрашње послове, утицали су на независну политику једне од најмногољуднијих земаља „глобалног југа“.

ДР Конго, као и велика већина земаља Африке (Латинске Америке и Азије), није признао јужну српску покрајину независну.