Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима РЗС-а, у јулу је робни извоз вредео 1.231 милиона евра и повећан је за 10,3% у односу на исти месец 2016 године. Увоз је износио 1.582,5 милиона евра и повећан је за 14,1%, док је дефицит износио 351,5 милиона и повећан је за 29,8%.
У периоду јануар-јул извоз је вредео 8.698,3 милиона евра (+13,2%), увоз 11.192,2 милиона евра (+13,1%), уз дефицит од 2.493,9 милиона евра (+12,7%).
У периоду јануар-јул извоз је повећан за 894 милиона евра. Највећи допринос овом повећању дали су: гвожђе у челик (раст за 159,5 милиона што је 17,8% од укупног пораста), електричне машине, апарати и уређаји (114,4; 12,8%), обојени метале (78,5; 8,8%), производи од каучука (62,8; 7%) и индустријске машине за општу употребу (55,9; 6,3%).
У јулу је регистрована рекордна месечна вредност извоза обуће (30,1), пића (21,8) и млечних производа и јаја (11,7 милиона евра).
Извоз друмских возила износио је 68,9 милиона евра и био је мањи за 14,1 милиона евра у односу на исти месец 2016. године. Ово је најнижа месечна вредност извоза од августа 2016. године, када је износила 48,7 милиона евра, што значи да је, вероватно, и у овом августу била изузетно ниска, а независно од прекида штрајка радника, јер се ради о сезонски очекиваном смањењу.
Увоз је повећан за 1.294,7 милиона евра, у периоду јануар-јул. Највећи допринос расту увоза долази од нафте и деривата (10,9%), електричних машина, апарата и уређаја (9,5%), минералних руда и отпадака од метала (8,8%) и обојених метала (6%).
Прикључујем се Милетовом питању. И сам се то питам већ неко време. Хвала.
A такође су нејасне цифре од извоза наменске. Званично су увек огромне, и помињу се стотине милиона евра, само што није милијарда. А цифре које региструју страни извори су реда 65 милиона евра годишње, што и делује реално (извоз муниције и сл. старе технологије).