Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У априлу је робни извоз вредео 1.241,8 милиона евра и био је већи за 6,7%, у односу на исти месец 2016, увоз је износио 1.525,7 милиона (+5,9%), уз дефицит од 284 милиона евра (+2,8%).
У периоду јануар-април извоз је вредео 4.756,9 милиона евра (+11,8%), увоз 6.120,1 милиона евра (+13%) уз дефицит од 1.363,2 милиона евра (+17,5%).
Након рекордне укупне месечне вредности извоза у марту, када је чак 17 трговинских одсека имало рекордне месечне вредности, у априлу ни код једне групе производа није постављен рекорд. Највећи међугодишњи пораст извоза имали су гвожђе и челик (+39,7 милиона евра) и обојени метали (17,6), а највеће смањење имали су друмска возила (за 19,9), електрична енергија (-14,5) и поврће и воће (-14,2).
Увоз је повећан за 705,7 милиона евра, у периоду јануар-април, и скоро трећина од овог пораста последица је веће вредности увоза минералних горива и мазива (раст за 230,8 милиона евра). Осим утицаја поскупљења нафте и гаса на светском тржишту, ту је и пораст увоза каменог угља, кокса и брикета за 51,3 милиона евра, а који је последица раста производње гвожђа и челика. Увоз минералних руда и отпадака метала повећан је за 73,1 милиона евра и чини 10,4% од укупног повећања. Насупрот последњим двема цифрама стоји раст извоза гвожђа и челика за 110,9 милиона евра (са 102,7 на 213,6), који објашњава са 22,1% укупан раст вредности извоза.
Посматрано по земљама у априлу је регистрована рекордна месечна вредност извоза у Кину (5,4 милиона евра), али ће се она, због ниске основице у дугом низу година све више повећавати.