У 2023. години Немачка је смањила вредност извоза у еврима за 2%, увоза је смањила за 10,1% па је повећан суфицит у робној размени за 136%, са 88,8 на 209,5 милијарди евра.
При паду укупног извоза у Украјину је повећан за 47,8%, са 4,7 на 6,9 милијарди евра, што је највероватније последица испорука наоружања.
Међу 10 најважнијих тржишта извоз је повећан само у САД и у УК, док је у Кину и седам европских земаља смањен.
Србија је по значају за извоз била на 50. месту са 4,8 милијарди евра, упоредива са Хрватском на 48. месту.

Увоз Немачке смањен је за 152,6 милијарди евра. Највише је смањен из неспоменутих подручја, за 42,2 милијарде евра и то се највећим делом односи на увоз природног гаса из Русије. Следи смањење из Кине чак за 37,1 милијарди евра, па из Русије (где су нафта и остали енергенти и примарни производи) за 26 милијарди евра. У збиру је смањење из Кине, Русије и неразврстаног увоза 105,3 милијарде евра, што је 69% од укупног смањења увоза.
Увоз из других земаља снабдевача примарним производима из Азије, Африке и Латинске Америке такође је смањен.
Србија је била на 45. месту по вредности увоза и само су Мађарска, Румунија и Бугарска, од суседа, биле испред ње.
На 4,5 милијарди евра из Србије, Немачка је увозила 3,8 из С. Македоније и 2,4 милијарде из Хрватске. С. Македонија је имала већу вредност извоза по становнику, а Хрватска мању, у односу на Србију.
