Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У светској бази података СТО-а и УНКТАД-а већ је већина земаља пријавила своје податке о робној размени у 2022. па се може кренути са неким детаљнијим анализама.
Кина је постала највећа светска економија, мерено куповном снагом валута, још пре 5-6 година, и има готово већу вредност извоза (3.594 милијарде долара) од збирне САД и Немачке (3.719), док је код увоза (2.716) још увек друга, након САД (3.376 милијарди долара).
Строге мере закључавања у Кини током целе 2022. утицале су да она можда по први пут у претеклих 40-так година смањи свој удео у светској робној размени, јер је извоз повећан само за 6,9% а увоз за 1,5%. То се догодило при општем расту робне размене инфлационираном прво растом цена примарних производа а затим и, последичним, растом цена индустријских производа.
„Откључавање“ становништва Кине утицаће да се у овој години она врати на свој пут стабилног раста удела у светској економији, мерено БДП-ом, али и токовима директних инвестиција и робне размене.
У табели о робном извозу маркирана је Русија, као и Србија са земљама које је окружују, а како би се видело каква је била динамика ових земаља у односу на укупни раст извоза Кине од 6,9%.
Извоз у Русију повећан је за 12,7% што је готово дупло више од укупне стопе раста. За приказивање података намерно су одабране године 2014. и 2015. а како би се видело да је за Русију много неповољнији пад цена енергената и других примарних производа које извози од било каквих санкција „колективног запада“. Тада је извоз Кине у Русију смањен са 53,7 милијарди долара на 34,8 милијарди, што је било у складу са падом цена енергената и смањеном потрошачком моћи у Русији. Сада је извоз повећан на до сада рекордних 76,1 милијарди долара и не треба сумњати да ће наставити да расте и у 2023. години.
Међу приказаним највећим трговинским партнерима извоз је пао само у Хонг Конг, Кинески и у ЕУ, а пошто је смањен и увоз из УК, може се слутити нови талас трговинских санкција овог капиталистичког колектива усмереног на Кину.
Србија је за Кину тек на 101. месту према вредности извоза и она је једино смањена код нас, док је повећана у све остале нама суседне земље. Хрватска је у 2022. постала значајнија за пласман робе од Србије, што у 2021. није био случај.
У табели су издвојене и земље које желе да постану чланице БРИКС-а и Шангајске иницијативе у види се динамичан раст извоза у УАЕ, Саудијску Арабију, Турску, Иран и Венецуелу.
Код увоза су изабране неке мање земље (Гвајана, Коста Рика, Гана, Гвинеја) а да би се илустровало колико јак „мотор“ постаје Кина да повуче и омогући развој земаља „колективног Југа“.
Русија је у 2022. постала шеста по значају за увоз (не рачунајући кинеске податке на 6. месту), након Тајвана, Кинеског, Јужне Кореје, Јапана, САД и Аустралије. Увоз из свих ових земаља је у 2022. смањен и из Немачке која је била на 6. месту у 2021. са великом разликом у вредности извоза у односу на Русију, али је и из ње смањен, што је имало успоравајући притисак на њен (немачки) економски опоравак након короне.
Србија је била на 81. месту са 1,4 милијарди долара и већу вредност имале су Мађарска и Румунија, док је Бугарска имала већу вредност у 2021, али је из ње смањен за 29,3% док је из наше земље повећан за 39,6%.
Увоз из Русије повећан је за великих 46,1% али има још пуно земаља са великим стопама раста попут Саудијске Арабије (+37%), УАЕ (+58,9%), Ирака (+47,8%), Казакстана (+44,4%), Туркменистана (20 пута!), Белорусије (+65,4%), Узбекистана (+65,9%), Гвинеје (+62,2%), Гане (+59,8%), Коста Рике (+146,3%), Гвајане (4 пута)…
Ови кинески подаци указују на дезинтеграцију глобалне економије под контролом развијених земаља и повећавање економске интеграције чији се пол налази у Кини, и на коју „глобални Југ“ гледа као на наду и на праведну заштитницу.
