Кина је велики пријатељ Србије. Упркос малом економском значају наше земље, Кина нас подржава политички у међународним институцијама где је то могуће.
Кина је постала највећа економска сила на свету. Прво је постала највећи извозник робе, пре шест година (услед мањег пада извоза у односу на пад који су имале Немачка и САД), а сада постаје према вредности БДП-а мерено куповном снагом валуте.
Робни извоз Кине у 2014г износио је 1.762 милијарде евра и повећан је за 81% у односу на вредност у 2008 години (972,4 милијарди евра). Кина извози у тачно 100 земаља и територија вредност робе већу од милијарду евра, али је Србија са регистрованих 319 милиона евра тек око 135 места.
Према нашим званичним подацима, увоз из Кине износи 1.174 милијарди евра, а извоз у Кину 10,7 милиона евра. Разлика код увоза из Кине последица је скретања профита реномираних светских увозника у Србију на рајска острва и у матичне земље, док је већи регистрован увоз Кине из Србије, у односу на наше званичне податке, последица куповине руда са КиМ.
Овај однос између 319 и 1.174 милиона евра може се поједноставити тако што ћемо рећи да не информисани грађани Србије када плаћају неку „крпицу“ 1.408 динара, у њеној цени је садржан трошак производње у износу од 383 динара, и профит увозника од 1.025 динара. Ово не рачунајући трошкове царине и слично.
Увоз Кине износио је у 2014г 1.473 милијарди евра, и повећан је за 91% у односу на 2008 годину (769,8 милијарди евра)…
Србија се налази око 140 места са регистрованим увозом у Кину у износу од 47,6 милиона евра. Изнад Србије према вредности извоза налазе се Македонија (68 милиона евра), Хрватска (75,7), Албанија (142,7), Словенија (249), Грчка (260), Бугарска (740), Румунија (1.141), и Мађарска (2.452 милиона евра), а испод Србије су само Црна Гора (40,3 милиона евра), и Босна и Херцеговина (27,4 милиона евра).
Када из наших података искључимо набавке руда гвожђа, олова и цинка, дрвне грађе са наше свете територије претекне само регистрованих 10,7 милиона евра извоза из грешног дела Србије. Онда овај податак од око 11 милиона евра треба износа упоредити са изнетим подацима из нашег непосредног и посредног окружења које је много мање пријатељско према Србији у односу на Кину.
Или, ако Албанији придодамо увоз из КиМ (142,7+36,9=179,6) долазимо до податка да Албанци скоро 17 пута више извозе у Кину од Срба, али да Кина упркос томе подржава интересе Србије, у складу са својом међународно принципијелном политиком.
Колико су велике могућности за опоравак српске економије кроз раст извоза у Кину, није потребно ни да маштамо ни да пројектујемо, довољно је само погледати вредности нама суседних земаља.
Пријатељство Кине најбоље се огледа у резултатима које постиже Новак Ђоковић на турнирима у Кини. У Кини осећа пријатељски став публике, те једино тамо није у ситуацији да се бори не само против ривала, већ и негативног навијања публике која аплаудира његовим грешкама. Ноле национале је у Кини 2014 године од турнира инкасирао 1.568.325$. Колико је зарадио од спонзора није познато. Само овај податак говори да је Новак Ђоковић зарадио у Кини као седмина привреде Србије!
П.С. Новак је зарадио нето, а привреда бруто. Уколико би смо рачунали само нето вредност робног извоза, онда је Новак зарадио више.