Prijatelji Srbije 4: Belorusija

Белорусија је много пута доказала пријатељски став према Србији, а на само приликом гласања против уласка КиМ у УНЕСКО.

Има један виц, када разговарају пси на украјинско-белоруској граници, парафразирам, украјински пас живи у демократији, али гладује, а белоруски је ухрањен, али нема „Ав, ав“…

Белорусија је претходних година имала веома нестабилне вредности робне размене са светом које су биле последица, осим светске економске кризе, великих промена цена примарних производа и украјинске кризе која је смањила пласман у Украјину и Руску Федерацију.

Пред кризу, 2007г, извоз Украјине вредео је 17,7 милијарди евра, повећан је на 22,1 у 2008, нагло смањен на 15,3 у 2009, опет брзо повећан на 35,8 милијарди у 2012г, да би опет био смањен на 27 милијарди евра у 2014 години. У односу на 2008 годину у 2014 години био је повећан за 22,6%, у еврима.

Највећи део извоза Белорусија пласира у Русију (11,3), Украјину (3,1), УК (2,2), Холандију (1,3) и Немачку (1,2 милијарди евра). Зона слободне трговине утицала је да компаније из Белорусије наставе благи пораст извоза у Казакхстан: 625 милиона евра у 2012, 649 у 2013 и 659 у 2014 години.

Србија је на високом 25 месту са 86 милиона евра, иза САД, а испред Француске, по релативном значају. При томе, у годинама пре кризе извоз Белорусије у ове две земље био је и до 10 пута већи него у Србију (у САД 2007). Ови подаци указују на капитализацију добрих политичких односа. Требало би као такви да буду истакнути за пример, и да послуже као водич за сарадњу са другим пријатељским земљама.

Водећи производи у извозу су деривати нафте (7,4 милијарди евра), Mineral or chemical fertilizers, potassic (ХС 3104) (2 милијарде евра), сирова нафта (846 милиона), камиони, моторна возила за превоз робе (701) и трактори (639).

Од прехрамбених производа Белорусија је велики извозник сирева (604 милиона евра), млека и млечних кремова (511), говедине (311), путера и других уља добијених од млека (264), итд.

Белорусија је повећала извоз у Србију са 28,2 на 86,1 милиона евра у периоду посматрања (2008-2014). Извоз природног гаса је у већој вредности започет у 2012 години (17,9 милиона евра те године, 23,5 у 2013, 28,1 у 2014), а деривата нафте у 2013г (13,8 у 2013, 27,9 у 2014г). Неки производи од гвожђа и челика били су на трећем месту (ХС 7312: 6,1 милиона евра), а трактори су били на четвртом са 4,9 милиона евра. Минерална ђубрива су била на петом у вредности од 3 милиона евра, а било је још индустријских производа чији је извоз био пре милон евра.

Увоз је био подложан истој нестабилној динамици као и извоз, услед транзита нафте и гаса територијом ове државе. Увоз је повећан за 13,8%, са 26,8 на 30,5 милијарди евра. Најзначајније вредности увоза регистроване су из Русије (16,5 милијарди), Литваније (2,5), Пољске (1,8), Немачке (1,8) и Украјине (1,3 милијарди евра).

Србија је са 85 милиона евра рангирана на високом 23 месту, и из Србије је повећан увоз 5,4 пута од 2008г (са 15,9 на 85,4 милиона евра), а удео у укупном увозу повећан је са 0,06% на 0,28%.

Најзначајнији производи у увозу Белорусије били су: сирова нафта (5,7), природни гас (2,7), лекови (1,5), путнички аутомобили ((315 милиона евра) и мобилни телефони и слични производи (304 милиона).

Најзначајнији производи у увозу Белорусије из Србије били су: јабуке (15,2 милиона евра), подне облоге од пластике (10), алуминијумски лимови, траке дебљи од 0,2мм (4), боје и лакови који нису на бази воде (4), неки производи од гвожђа (ХС7210: 3,9 милиона евра), остало поврће (3,7), кајсије, брескве, шљиве и сл (3,5 милиона евра).

Из података о увозу из Белорусије и о извозу у ову земљу можемо закључити да је могуће да се у наредним годинама значајно повећају вредности токова са 85 на више од 200 милиона евра у оба правца.